Svaki pokušaj koji utiče na umanjivanje značaja pravde je problematičan i međunarodna zajednica i javnost treba da znaju više o tome, kao i ko stoji iza pokušaja te vrste.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) to ocenjuje Mark Elis (Ellis), izvršni direktor Međunarodne advokatske komore sa sedištem u Londonu, komentarišući upozorenja da se kosovski Specijalni sud u Hagu (Specijalizovana veća) suočava za neprestanim pritiscima koji imaju za cilj potkopavanje te institucije.

O pritiscima na sud koji se bavi istragom ratnih zločina na Kosovu je 11. februara na jednom skupu sa evropskim diplomatama u Hagu govorila predsednica suda Ekatarina Trendafilova. Nije precizirala od koga pritisci te vrste dolaze.

Na osnovu transkripta sa skupa u koji je RSE imao uvid, Trendafilova je rekla da su ponovljeni pozivi da Ustavni sud Kosova preispita odluku Skupštine Kosova iz 2015. na osnovu koje je formiran sud. Uz to je upozorila i da je moguć pokušaj izmene zakona kako bi se omogućilo pomilovanje za one koji su osuđeni od strane suda, ili da se sud i arhive suda prebace na Kosovo.

Nije isključila mogućnost pojačavanja pritisaka kako budu napredovali sudski procesi.

"Treba da se zalažemo za dodatne informacije o tome ko to traži i ko sugeriše da treba da postoji drugi pristup pitanju pravde. Mislim da je to važno za sve građane Kosova", prokomentarisao je Ellis u razgovoru za RSE.

Pročitajte više Trendafilova upozorila na dodatne pritiske na rad Specijalnog suda za Kosovo

Specijalni sud ili Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo, kako se zvanično zovu, istražuje navode o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nad etničkim manjinama i političkim rivalima u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine, a koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. čiji je autor švajcarski senator Dik Marti.

Formiran je odlukom Skupštine Kosova iz 2015. na insistiranje međunarodne zajednice, i finansira ga uglavnom Evropska unija.

Kako će suditi Specijalni sud Kosova?

Pred sudom su do sada podignute i potvrđene tri optužnice, među kojima i jedna protiv bivših čelnika OVK Hašima Tačija (Hashim Thaçi- bivši predsednik Kosova), Kadri Veseljija (Kadri Veseli - bivši predsednik Skupštine i bivši lider Demokratske partije Kosova), Jakupa Krasnićija (Jakup Krasniqi - bivši predsednik Skupštine) i Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi - bivši poslanik). Svi se oni trenutno nalaze u pritvoru u Hagu a datum početka suđenja za sada je nepoznat.

Na osnovu čega je govorila Trendafilova?

Iz ureda za medije Specijalizovanih veća rekli su za RSE da je Trendafilov "brifing" bio zasnovan na informacijama koje su dostupne javnosti, kao što su javne odluke Specijalizovanih veća. Pitanja o kojima je Trandafilova govorila uglavnom se dovode u vezu sa Tačijem, koji se od novembra 2020. nalazi u pritvoru u Hagu, kome se sam predao nakon što je podneo ostavku na mesto predsednika Kosova.

U jednoj od tih odluka, pominju se i pomilovanja koja je izdao Tači na dan odlaska za Hag. Tada je pomilovao dve osobe (Shpresim Uka i Bekim Sylaj) koje su bile osuđene za ubistvo i pokušaj ubistva u vremenskom periodu za koji je nadležan sud. To za sudiju pretpretresnog postupka bilo jedno od relevantnih pitanja "kada su u pitanju pokušaji podrivanja Specijalizovanih veća" a prilikom odlučivanja o Tačijevom privremenom puštanju, koje je odbijeno.

U nalogu za Tačijevo hapšenje, takođe se pominje da je Tači lobirao za "reformu" suda i da je tvrdio da je na Vladi Kosova da odluči o "mandatu, radu i geografskom položaju" te institucije.

Sud se u vezi sa tim pozvao na pismo koje je Tači u novembru 2019. uputio bivšem državnom sekretaru Majku (Mike) Pompeu.

Podsetite se Tači ne povlači kritike Suda u Hagu ni nakon Pompeovog razuveravanja

Inače, i u decembru 2017. partije koje su tada bile na vlast, Demokratska partija Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska Inicijativa inicirali su sazivanje vanredne sednice Skupštine za ukidanja zakona na osnovu kojeg je formiran Specijalni sud. Međutim, nakon pritiska stranih ambasadora u Prištini, ta inicijativa je povučena.

Da li će biti prihvaćeno izmeštanje suda?

Mark Ellis je uveren da će se međunarodna zajednica i dalje usprotiviti svakom pokušaju izmene mandata suda. Po njegovim rečima, Specijalni sud formiran i lociran u Hagu iz "odgovarajućih razloga".

"Na osnovu istorije znamo da je veoma teško da se sudi ličnosti visokog profila u zemlji gde su rođeni ili žive. Iz tog razloga se ovakve vrste sudova uspostavljaju van tih nacionalnih granica. Lakše je, i sudu se omogućava da se bavi pitanjem, kao što je, zaštita svedoka", kaže Ellis.

On smatra da je upravo zaštita i zastrašivanje svedoka najproblematičnije. O tome je na brifingu sa evropskim diplomata govorila i Trendafilova, ističući potrebu za postizanjem sporazuma sa državama EU za zaštitu svedoka, i ukoliko je potrebno, "relokaciju njihovih porodica".

"Bez ovih sporazuma, biće veoma teško a možda i nemoguće u nekim slučajevima osigurati svedočenja koja mogu biti data slobodno i bez straha", rekla je ona.

(RSE/Video: Ekatarina Trendafilova o suđenjima, u intervjuu za RSE 2017.)

Trendafilova: Specijalni sud neće suditi samo Albancima

Mark Ellis smatra da Evropa mora da garantuje tu podršku, u suprotnom "to će biti veliki problem suda".

Što se pomilovanja tiče, Ellis navodi da su se i druge zemlje nalazile u sličnoj situaciji.

"Mislim da svaka diskusija o tome u ovom trenutku, toliko rano u procesu, govoriti o pomilovanju osuđenih je preuranjeno. Ne znači da nema mogućnosti da se krene u tom pravcu, i druge zemlje su radile isto, i to treba da se uradi veoma oprezno. Moja pozicija je da pomilovanje ne treba da bude na stolu. Fokus treba da bude na osiguravanju uslova da oni koji su počinili zločine budu izvedeni pred lice pravde i da odsluže kaznu. Mislim da je to pravac na koji Kosovo treba da se fokusira", smatra on.

Dokle se stiglo sa Tačijevim predmetom?

Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi terete za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u toku rata na Kosovu, između 1998-1999. godine.

Trenutno, nije poznato kada će suđenje početi i mišljenje tužilaštva i odbrane po tom pitanju su sasvim suprotna. Tužilaštvo smatra da bi to trebalo da se desi ove godine, u septembru, dok odbrana zahteva više vremena, i predlaže leto 2022.

I Trendafilova je tokom brifinga sa evropskim diplomatama skrenula pažnju na "složenost i ogroman obim" ovog predmeta.

Možda vas zanima Odbrana bivših lidera OVK ponovo zatražila odlaganje početka suđenja

Na trećoj do sada statusnoj konferenciji održanoj 16. februara, a koja se održava nakon potvrđivanja optužnice i pre početka suđenja u cilju razmene materijala između strana, odbrana je optužila tužilaštvo da ne dostavlja dokaze na organizovan način. Po mišljenju odbrane to otežava njen rad na istrazi. Takođe je navedeno da sena taj način odbrana "želi držiti u neznanju što duže".

S druge strane, tužilaštvo je optužilo odbranu da pokušava da dovede u pitanje njen integritet.

Razmena optužbi odbrane i tužilaštva

Primera radi, Tačijev advokat David Huper (Hooper) izjavio je da je način obelodanjivanja materijala u ovoj instituciji jedan od najmanje korisnih u poređenju sa svim drugim sličnim institucijama. On je istakao da je ovaj problem posebno prisutan kada su u pitanju velike količine materijala koji se ustupaju bez potrebnih smernica.

Po rečima Hupera, u ovom slučaju je 124 svedoka koji su pod nadimkom, i u vezi kojih ne postoji nikakav rezime, te nije poznato o čemu će ti svedoci govoriti.

I Veselijev advokat Ben Emerson (Emmerson) je način obelodanjivanja ocenio neorganizovanim, i dodao da odbrana prima "ogroman broj haotičnih informacija" koje bi trebalo analizirati a kako bi se utvrdila teza tužilaštva i počela istraga.

"Mi razumemo da postoji potreba da se zaštite svedoci, ali ne razumemo zašto se od nas očekuje da rekonstruišemo tezu tužilaštva iz brda materijala, koji se možda hoće a možda neće koristiti na suđenju. To nam otežava da počnemo sa istragom i da budemo spremni za suđenje", naveo je Emerson.

On je kazao i da tužilaštvo odbija da podnese pretpretresni podnesak do samog početka suđenja. Pretpretresni podnesak je sažet prikaz dokaza koje tužilac namerava da predoči u vezi sa navodima o izvršenju krivičnog dela optuženog.

Glavni tužilac Džek Smit (Jack Smith) je na to rekao da odbrana pokušava da dovede u pitanje integritet tužilaštva. Po njegovim rečima zastrašivanje i opstrukcija svedoka su realnost u ovom predmetu, a veruje da će to biti slučaj i dalje. On je dodao da ukoliko postoji veliki vremenski period između ukupnog obelodanjivanja teze tužilaštva i početka suđenja, to može ugroziti svedoke.

Mark Ellis navodi da se radi o pravnim bitkama tužilaštva i odbrane ali naglašava da je za verodostojnost suda važno da odbrana ima dovoljno vremena i resursa kako bi utvrdila svoj slučaj.

"Uvek sam priklonjen tome da se odbrani pruži što veća podrška moguća a kako bi se osiguralo da na kraju suđenja ne bude pitanja o pravičnosti postupka. To je jedini način na koji možete steći stepen verodostojnosti procesa nakon što je slučaj završen", podvlači Ellis.

On, međutim, nije siguran u argument tužioca da se odbrani ne omogući dovoljno resursa i vremena, što bi odužilo suđenje, i da bi to nekako pogoršalo problem zastrašivanja svedoka.

"Pravi argument je odgovornost svih strana i međunarodne zajednice u osiguravanju da svedoci nisu zastrašeni i da su zaštićeni. To po meni nema nikakve veze sa dužinom suđenja. Koliko god suđenje trajalo – nebitno je. Na kraju, svedoci moraju biti zaštićeni i ne smeju biti zastrašivani, a to je odgovornost koja pripada svim stranama", navodi Ellis.

Inače, sud se nalazi u Hagu zbog bojazni od zastrašivanja svedoka "budući da se radi o osetljivom pitanju i o tome da se eventualno osumnjičeni od pojedinih delova kosovskog društva mogu smatrati borcima za slobodu", kako je saopštila Vlada Holandije još 2016. kada je donela odluku da udomi ovaj sud.