Vlasti u Beogradu tvrde kako Srbija zauzima prvo mesto u regionu kada je reč o poštovanju prava manjina. Istovremeno, iznose brojne zamerke na položaj Srba u zemljama u okruženju.
Dva funkcionera u Vladi Srbije bavila su se ovih dana pravima i položajem manjina. Jedan onima u Srbiji, drugi srpskom manjinom u regionu. Tako je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić ocenio kako ni u jednoj državi u okruženju manjine ne žive toliko dobro kao u Srbiji.
Istovremeno, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Miodrag Jakšić izneo je niz kritika na račun položaja Srba u susednim zemljama. U nameri da ga pomognu u rešavanju njihovih problema, ministar za dijasporu Srđan Srećković najavljuje za naš program konstituisanje Saveta za Srbe u regionu:
"Ja očekujem da i ovo telo da doprinos da se svi eventualni problemi na Balkanu prevaziđu. Mislim da je posebno specifična situacija vezana za zemlje koje su bivše članice SFRJ, jer su još uvek neke rane otvorene, bolne, i nisu svi problemi iz tog perioda prevaziđeni. Bez sumnje, postoje zemlje u kojima su prava Srba veoma ugrožena. Želimo da štitimo naše državne i nacionalne interese i da podržimo naše sunarodnike u svim okolnim zemljama u njihovoj borbi za ostvarivanje njihovih međunarodnim standardima zagarantovanih prava."
U Ministarstvu za dijasporu kao zemlje u kojima se Srbi suočavaju sa najvećim problemima navode Albaniju, Hrvatsku, Sloveniju, Crnu Goru i Mađarsku.
Prema tvrdnjama državnog sekretara Jakšića u Albaniji su Srbi najugroženija manjina u Evropi, jer nemaju prava na upotrebu jezika i na versko opredeljenje. U Hrvatskoj su, kako navodi, problemi "veliki i poznati" – od neizvršavanja restitucije stanarskog prava do problema sa neisplaćenim penzijama i nepoštovanjem Zakona o pravima nacionalnih manjina.
"Najbolnije srpsko pitanje" je u Crnoj Gori, gde ne postoji ni minimum ustavnih i statusnih prava u oblastima kulture, informisanja, prosvete i veroispovesti, navodi Jakšić.
Goran Miletić pravni savetnik za ljudska prava navodi da je reč o oštrim ocenama. Iako neke od njih stoje, smatra da ipak ne odgovaraju realnoj situaciji u ovim zemljama:
"Ono što je problem jeste da Srbi u Crnoj Gori žele da budu konstitucionalni narod, a ne nacionalna manjina. Međutim, sada se javljaju neki novi zahtevi, postoji jedan deo tamošnjeg srpskog korpusa koji bi želeo da budu nacionalna manjina. Tako da su tamo stvari veoma nejasne i veoma je rano govoriti o tome. Međutim, ne vidim da su Srbi, kao nacionalna manjina ili zajednica, tamo ugroženi. Što se tiče Hrvatske, puno se pažnje poklanjalo unapređenju manjinskih prava i, naravno, kao što znamo, Srbi su sada zajedno sa HDZ-om na vlasti i veoma se staraju o unapređenju nekih manjinskih prava. Ono što jeste i dalje problem, to je povratak izbeglica, imovine."
Kada je reč o pravima manjina u Srbiji, Miletić navodi da je posle petooktobarskih promena na ovom planu učinjeno mnogo. Ne slaže se, međutim, da Srbija zbog toga zaslužuje prvo mesto u regionu:
"One zajednice koje su svakako i dalje najugroženije su Romi, kojima je priznat status nacionalne manjine, ali koji od toga i dalje nemaju koristi jer je diskriminacija prema Romima još uvek jako velika. Zatim Albanci, prema kojima i dalje postoje jako veliki stereotipi i predrasude, videli smo ove godine da se stalno terorizam vezuje i dalje za njih. Zatim Bošnjaci, onda imamo neke druge manje zajednice čija se prava često negiraju."
Srbija nije u položaju da kritikuje
No, srpski ministri tvrde da upravo Bošnjaci i Albanci uživaju najveći stepen zaštite, te da imaju ista prava kao i Srbi. Srđan Srećković:
"Mislim da Srbija ima razloga da bude ponosna na sve te zaštite ljudskih, manjinskih i građanskih prava na teritoriji Srbije i ono što mi jedino očekujemo, to je da se na isti način poštuju i prava Srba u okolnim zemljama. Siguran sam da će današnja Srbija toj politici dati značajan doprinos i da ćemo dati podršku da se iscele sve one rane iz prošlosti."
Iako položaj manjina u regionu nije zadovoljavajuć, Srbija, po mišljenju Dragana Popovića iz Inicijative mladih za ljudska prava, nije u položaju da ih kritikuje:
"Nigde, ni u jednoj zemlji nije idealna situacija sa manjinama da vi možete s takvim samopouzdanjem da kažete da je stepen zaštite manjine visok, ili da su manjine srećne, ili šta god. A o Balkanu da i ne govorimo. Prozivati druge države, meni to deluje više kao unutrašnja politička upotreba nego što je cilj da se zaista pomogne ljudima koji žive u drugim državama. Najbolji put bi bio kad bi Srbija u potpunosti poštovala ljudska i manjinska prava, i onda sa jednim moralnim autoritetom govoriti o stanju manjinskih i ljudskih prava u drugim državama."
Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Srbije Miodrag Jakšić izjavio je da Srbi kao manjina imaju probleme u nekoliko zemalja u regionu, ali da je najbolnije srpsko pitanje u Crnoj Gori. Ta konstatacija srpskog zvaničnika doživljava se sa jedne strane kao potpuno pogrešna, a sa druge kao briga Srbije za Srbe u Crnoj Gori.
Komentarišući ovu izjavu portparol Demokratske partije socijalista Rajko Kovačević kaže da se radi o potpunoj neupućenosti državnog sekretara za dijasporu Srbije Miodraga Jakšića u crnogorski Ustav i zakone i neupućenost u realni život u Crnoj Gori:
"Gospodin Jakšić iz onoga što saopštava očigledno ima tendenciju da građanima koji se u Crnoj Gori nacionalno izjašnjavaju kao Srbi da budu organizovani kao nacionalna manjina kao, kako kažu u Mađarskoj, što je u potpunoj suprotnosti sa razmišljanjem predsjednika Srbije gospodina Borisa Tadića i ne samo kroz Ustav već i u realnom životu Crna Gora živi društvo punog međuvjerskog, međukonfesionalnog i etničkog sklada što joj je i donijelo epitet uspješne evropske priče. Zato su u najmanju ruku nejasni argumenti za ovako iznešene ocjene državnog sekretara Ministarstva za dijasporu Srbije kao ni motivi za takve ocjene.
Ne bih volio da se radi o motivima da se reafirmiše jedna davno preživljena politika koja je za posljedicu imala upravo ugrožavanje i spuštanje nivoa svih prava onih za čija se prava navodno zalagalo od strane nekadašnje državne politike Republike Srbije. Nadamo se da je to i tako. Građanska Crna Gora je uvijek pokazivala snagu i predstavljala neadekvatan poligon za takve pokušaje."
U Novoj srpskoj demokratiji kažu da već duže vrijeme vode borbu za ravnopravnost i konstitutivnost srpskog naroda u Crnoj Gori koji je, prema mišljenju portparola Jovana Vučurovića, u prethodnom periodu doživio klasičnu diskriminaciju i uskraćivanje osnovnih prava i sloboda. Vučurović smatra da državni organi Srbije ne gledaju na Srbe u Crnoj Gori kao nacionalnu manjinu i pozdravlja izjavu Jakšića da Srbi u Crnoj Gori nemaju ni minimum statusnih ni ustavnih prava:
"Dobro je da se Srbiji intezivnije pokreće pitanje Srba u Crnoj Gori i da je gotovo nepodijeljeno mišljenje da Srbi u Crnoj Gori moraju biti ravnopravni činilac i aktivan u društvenom životu a ne nacionalna manjina. Podsjećamo da su veliku štetu srpskom narodu napravili pojedini političari iz Crne Gore koji su pokušali da od naroda koji je stvarao Crnu Goru naprave građane drugog reda, da naprave nacionalnu manjinu pozivajući se na "pogodnosti" iz Ustava Crne Gore što je bila velika šarena laža uz direktno učešće crnogorske vlasti, a to je uostalom dobro primijetio i državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Srbije Miodrag Jakšić koji je saopštio da Srbi u Crnoj Gori namaju ni minimum ustavnih i statusnih prava."
I funkcioner opozicione Socijalističke narodne partije Jovo Pejović smatra da podjele u Crnoj Gori imaju za cilj što duži ostanak na vlasti jedne grupe ljudi. "Jedna od tih podjela je na Srbe i Crnogorce", kaže Pejović i naglašava da postoji diskriminacija prema Srbima:
"Treba imati u vidu da 2011. godine slijedi redovni državni popis i da će u susret tom popisu aktuelna vlast, ako do tada opstane na vlasti, činiti sve da promijeni postojeće procente, posebno one koji ima najviše smetaju da 64 posto građana Crne Gore govori srpskim jezikom i da se njih 32 posto nacionalno izjašnjavaju kao Srbi. Upravo zbog ovog cilja koje je vlast projektovala Srbima uskraćeno pravo da se pod jednakim uslovima zapošljavaju u državnim institucijama kao i da se prati i afirmiše njihovo duhovno i svekoliko stvaralaštvo. Ovakva politika je, po mom mišljenju, usmjerena protiv Crne Gore, a u funkciji je stvaranja uslova za bogaćenje malog broja ljudi na vlasti."
Dva funkcionera u Vladi Srbije bavila su se ovih dana pravima i položajem manjina. Jedan onima u Srbiji, drugi srpskom manjinom u regionu. Tako je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić ocenio kako ni u jednoj državi u okruženju manjine ne žive toliko dobro kao u Srbiji.
Istovremeno, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Miodrag Jakšić izneo je niz kritika na račun položaja Srba u susednim zemljama. U nameri da ga pomognu u rešavanju njihovih problema, ministar za dijasporu Srđan Srećković najavljuje za naš program konstituisanje Saveta za Srbe u regionu:
"Ja očekujem da i ovo telo da doprinos da se svi eventualni problemi na Balkanu prevaziđu. Mislim da je posebno specifična situacija vezana za zemlje koje su bivše članice SFRJ, jer su još uvek neke rane otvorene, bolne, i nisu svi problemi iz tog perioda prevaziđeni. Bez sumnje, postoje zemlje u kojima su prava Srba veoma ugrožena. Želimo da štitimo naše državne i nacionalne interese i da podržimo naše sunarodnike u svim okolnim zemljama u njihovoj borbi za ostvarivanje njihovih međunarodnim standardima zagarantovanih prava."
U Ministarstvu za dijasporu kao zemlje u kojima se Srbi suočavaju sa najvećim problemima navode Albaniju, Hrvatsku, Sloveniju, Crnu Goru i Mađarsku.
Prema tvrdnjama državnog sekretara Jakšića u Albaniji su Srbi najugroženija manjina u Evropi, jer nemaju prava na upotrebu jezika i na versko opredeljenje. U Hrvatskoj su, kako navodi, problemi "veliki i poznati" – od neizvršavanja restitucije stanarskog prava do problema sa neisplaćenim penzijama i nepoštovanjem Zakona o pravima nacionalnih manjina.
"Najbolnije srpsko pitanje" je u Crnoj Gori, gde ne postoji ni minimum ustavnih i statusnih prava u oblastima kulture, informisanja, prosvete i veroispovesti, navodi Jakšić.
Konstitucionalni narod ili manjina?
Goran Miletić pravni savetnik za ljudska prava navodi da je reč o oštrim ocenama. Iako neke od njih stoje, smatra da ipak ne odgovaraju realnoj situaciji u ovim zemljama:
"Ono što je problem jeste da Srbi u Crnoj Gori žele da budu konstitucionalni narod, a ne nacionalna manjina. Međutim, sada se javljaju neki novi zahtevi, postoji jedan deo tamošnjeg srpskog korpusa koji bi želeo da budu nacionalna manjina. Tako da su tamo stvari veoma nejasne i veoma je rano govoriti o tome. Međutim, ne vidim da su Srbi, kao nacionalna manjina ili zajednica, tamo ugroženi. Što se tiče Hrvatske, puno se pažnje poklanjalo unapređenju manjinskih prava i, naravno, kao što znamo, Srbi su sada zajedno sa HDZ-om na vlasti i veoma se staraju o unapređenju nekih manjinskih prava. Ono što jeste i dalje problem, to je povratak izbeglica, imovine."
Kada je reč o pravima manjina u Srbiji, Miletić navodi da je posle petooktobarskih promena na ovom planu učinjeno mnogo. Ne slaže se, međutim, da Srbija zbog toga zaslužuje prvo mesto u regionu:
"One zajednice koje su svakako i dalje najugroženije su Romi, kojima je priznat status nacionalne manjine, ali koji od toga i dalje nemaju koristi jer je diskriminacija prema Romima još uvek jako velika. Zatim Albanci, prema kojima i dalje postoje jako veliki stereotipi i predrasude, videli smo ove godine da se stalno terorizam vezuje i dalje za njih. Zatim Bošnjaci, onda imamo neke druge manje zajednice čija se prava često negiraju."
Srbija nije u položaju da kritikuje
No, srpski ministri tvrde da upravo Bošnjaci i Albanci uživaju najveći stepen zaštite, te da imaju ista prava kao i Srbi. Srđan Srećković:
"Mislim da Srbija ima razloga da bude ponosna na sve te zaštite ljudskih, manjinskih i građanskih prava na teritoriji Srbije i ono što mi jedino očekujemo, to je da se na isti način poštuju i prava Srba u okolnim zemljama. Siguran sam da će današnja Srbija toj politici dati značajan doprinos i da ćemo dati podršku da se iscele sve one rane iz prošlosti."
Nigde, ni u jednoj zemlji nije idealna situacija sa manjinama da vi možete s takvim samopouzdanjem da kažete da je stepen zaštite manjine visok, ili da su manjine srećne, ili šta god. A o Balkanu da i ne govorimo.
"Nigde, ni u jednoj zemlji nije idealna situacija sa manjinama da vi možete s takvim samopouzdanjem da kažete da je stepen zaštite manjine visok, ili da su manjine srećne, ili šta god. A o Balkanu da i ne govorimo. Prozivati druge države, meni to deluje više kao unutrašnja politička upotreba nego što je cilj da se zaista pomogne ljudima koji žive u drugim državama. Najbolji put bi bio kad bi Srbija u potpunosti poštovala ljudska i manjinska prava, i onda sa jednim moralnim autoritetom govoriti o stanju manjinskih i ljudskih prava u drugim državama."
Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Srbije Miodrag Jakšić izjavio je da Srbi kao manjina imaju probleme u nekoliko zemalja u regionu, ali da je najbolnije srpsko pitanje u Crnoj Gori. Ta konstatacija srpskog zvaničnika doživljava se sa jedne strane kao potpuno pogrešna, a sa druge kao briga Srbije za Srbe u Crnoj Gori.
Reakcije iz Crne Gore
Komentarišući ovu izjavu portparol Demokratske partije socijalista Rajko Kovačević kaže da se radi o potpunoj neupućenosti državnog sekretara za dijasporu Srbije Miodraga Jakšića u crnogorski Ustav i zakone i neupućenost u realni život u Crnoj Gori:
"Gospodin Jakšić iz onoga što saopštava očigledno ima tendenciju da građanima koji se u Crnoj Gori nacionalno izjašnjavaju kao Srbi da budu organizovani kao nacionalna manjina kao, kako kažu u Mađarskoj, što je u potpunoj suprotnosti sa razmišljanjem predsjednika Srbije gospodina Borisa Tadića i ne samo kroz Ustav već i u realnom životu Crna Gora živi društvo punog međuvjerskog, međukonfesionalnog i etničkog sklada što joj je i donijelo epitet uspješne evropske priče. Zato su u najmanju ruku nejasni argumenti za ovako iznešene ocjene državnog sekretara Ministarstva za dijasporu Srbije kao ni motivi za takve ocjene.
Ne bih volio da se radi o motivima da se reafirmiše jedna davno preživljena politika koja je za posljedicu imala upravo ugrožavanje i spuštanje nivoa svih prava onih za čija se prava navodno zalagalo od strane nekadašnje državne politike Republike Srbije. Nadamo se da je to i tako. Građanska Crna Gora je uvijek pokazivala snagu i predstavljala neadekvatan poligon za takve pokušaje."
U Novoj srpskoj demokratiji kažu da već duže vrijeme vode borbu za ravnopravnost i konstitutivnost srpskog naroda u Crnoj Gori koji je, prema mišljenju portparola Jovana Vučurovića, u prethodnom periodu doživio klasičnu diskriminaciju i uskraćivanje osnovnih prava i sloboda. Vučurović smatra da državni organi Srbije ne gledaju na Srbe u Crnoj Gori kao nacionalnu manjinu i pozdravlja izjavu Jakšića da Srbi u Crnoj Gori nemaju ni minimum statusnih ni ustavnih prava:
Dobro je da se Srbiji intezivnije pokreće pitanje Srba u Crnoj Gori i da je gotovo nepodijeljeno mišljenje da Srbi u Crnoj Gori moraju biti ravnopravni činilac i aktivan u društvenom životu a ne nacionalna manjina.
I funkcioner opozicione Socijalističke narodne partije Jovo Pejović smatra da podjele u Crnoj Gori imaju za cilj što duži ostanak na vlasti jedne grupe ljudi. "Jedna od tih podjela je na Srbe i Crnogorce", kaže Pejović i naglašava da postoji diskriminacija prema Srbima:
"Treba imati u vidu da 2011. godine slijedi redovni državni popis i da će u susret tom popisu aktuelna vlast, ako do tada opstane na vlasti, činiti sve da promijeni postojeće procente, posebno one koji ima najviše smetaju da 64 posto građana Crne Gore govori srpskim jezikom i da se njih 32 posto nacionalno izjašnjavaju kao Srbi. Upravo zbog ovog cilja koje je vlast projektovala Srbima uskraćeno pravo da se pod jednakim uslovima zapošljavaju u državnim institucijama kao i da se prati i afirmiše njihovo duhovno i svekoliko stvaralaštvo. Ovakva politika je, po mom mišljenju, usmjerena protiv Crne Gore, a u funkciji je stvaranja uslova za bogaćenje malog broja ljudi na vlasti."