“Ako ostanu najavljene cene nećemo ni da beremo malinu”, kaže za Radio Slobodna Evropa Mauz Dedović, proizvođač maline iz pribojskog sela Batkovića, koji već treći dan, sa još nekoliko stotina proizvođača ovog voća, učestvuje u blokadi magistralnog puta, ka Crnoj Gori, kod Vladičanskog dvora u Prijepolju.
Muaz kaže i da je ove godine na tri hektara zasadio 58 hiljada sadnica maline. Kao i ostali malinari iz ovog kraja nezadovoljan je najavljenom dnevnom otkupnom cenom i uverava da će ostati na magistarli jer strahuje da će niska otkupna cena ugasiti malinjake.
„Ove godine u odnosu na prošlu, kada sam zbog suše imao oko deset tona maline, očekujem prinos od 25 do 30 tona, ali sa najavljenom otkupnom cenom imao bih samo gubitak”, navodi Mauz.
U poslednja tri dana smenjivali su se kiša sa vrućim i sparnim vremenom, a demonstranti nisu odustali od blokade puta ka Crnoj Gori, na krajnjem jugozapadu Srbije. Prvog dana protesta, u subotu, kada su malinari krenuli u protestnu šetnju, došlo je i do sukoba sa policijom. Četiri osobe su tada lakše povređene. Posle tih nemilih scena, policija se u nedelju ujutru povukla sa mesta protesta.
- Malinarstvo u Srbiji: Poljoprivredni sektor koji obećava
- Malina srpski brend, ali još uvek ne i strateški proizvod
Inače protesti zbog nezadovoljstva proizvođača otkupom cenom maline, koja je svojevremeno odrđivanja i kao “strateški proizvod” srpske poljoprivrede, se ponavljaju.
Toga su svesni i u Vladi Srbije, što je ponovio i njen predstavnik koji je došao na lice mesta. Ovo nije problem od juče, ali se on neće rešiti blokadom puteva, ističe državni sekretar u Ministarstvu poljorivrede Vlade Srbije Senad Mahmutović koji je u subotu veče razgovarao sa malinarima na blokiranoj magistrali.
„Ovo su problemi koji traju godinama i ne rešavaju se preko noći i još manje se rešavaju tako što će ovi ljudi, pored svog teškog rada i napornog posla, zdravlje gubiti na kiši, blokirati magistralu. Tako će još manje uspeti da reše svoje problem”, izjavio je Mahmutović.
On je takođe najavio da će najverovtanije u sredu biti održan sastanak Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije u kome će učestvovati i članovi i malinari sa područja Zapadne Srbije.
Otkupna cena je stalni kamen spoticanja, a i ovog puta malinari su uvereni da je niska.
Proizvođači traže da otkupna cena za 2018. godinu bude 180 dinara (oko evro i po) po kilogramu, a početna ili dnevna cena od 50 do 80 dinara (0,4 do 0,6 centi) koju daju otkupljivači ne može podmiriti ni najosnovnije trškove.
Godinama ne možemo da pronađemo pravi način za razgovor sa hladnjačarima, kojima proizvođači predaju malinu, izjavila je za RSE Slađana Stanković, predsednica Skupštine poljoprivrednih proizvođača Užice. Dodaje da poljoprivrednici od države ne traže novac:
„Oni traže da se reguliše tržište i da se stane na put onima koji prepakuju našu robu, robu iz uvoza prodaju kao srpsku. Da se stane na put monopolistima i hladnjačarima koji bi preko noći hteli da zarade milione, na grabači ovih radnika. Oni koji treba da plate da nam plate naš rad i naš trud su oni koji našu robu zatvore u hladnjače i izvoze po deset puta većoj ceni nego što ga plate nama”, ogorčeno govori Stanković.
“Tržište maline se u poslednje dve godine naglo širi. Pristuni su su proizvođači iz Bosne i Hercegovine, Poljske, Moldavije, Čilea, Ukrajine”, ukazuje jedan od vlasnika preduzeća “ES komerc doo” iz Prijepolja Senad Jusović.
Kaže da je u državama koje nabraja radna snaga je jeftinija, kao i proizvodnja, pa su samim tim i kurentniji na tržištu.
“To je sistem ponude i tražnje, podvlači Jusović, čije preduzeće otkupljuje malinu. Dodaje da i hladnjačarima nije lako s odzirom da i prošlogodišnjeg roda još uvek ima na zalihama.
„Ova godina sigurno neće biti sjajna. Mi imamo i iz prošle godine 400 tona robe koju ne možemo da prodamo”, navodi Jusović, dodajući da su dnevne cene sigurno povoljnije za otkupljivače.
„To jeste bolja varijanta za one koji robu kupuju. Ko hoće da da robu ranijih godina, akontna cena je pretpostavljala da ti platiš jednu cenu i čekaš kasnije da doplatiš. Ali zbog stanja na tržištu mi sad prodajemo malinu jehtinije nego što smo je kupili. Ko će u Prijepolju da odredi cenu maline? Istina mi drugačije funkcionišemo. Imamo svoje kooperante. Kod nas ne može neko da dotera i da proda malinu. Mi radimo sa našim kooperantima i pokušavamo da spasimo što se spasiti može od ove priče. Inače, ako se budemo ovako svi ponašali malinarsto i malina ima da se iseli iz Srbije i nikad je više neće biti”, navodi naš sagovornik.
I Mirsad Obućina, iz Saveza Srpska malina Prijepolje, je mišljenja da će niska cena dovesti do gašenja malinjaka u ovom delu Srbije:
„Sve što je ispod 180 dinara za kilogram maline je neisplativo. I to će dovesti do gašenja proizvodnje.”
Neće i ne sme doći do gašenja malinarsta u Srbiji, izričit je Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka, koji je i član Nacinalnog saveta za malinu:
„Preduzimanjem nekih koraka koji su u pravcu savremenijeg gajenja maline, nikako neće doći do gašenja malinjaka. S obzirom da smo imali hiper produkciju maline tokom poslednjih nekoliko godina, kako nanašem tako i na drugim tržištima, naravno da je to dovelo do pada cene i kod nas. Ali ako se bude sistematski pristupilo ovom problemu da sa statističkih 5,8 tona po hektaru prinos podignemo na 12,15 tona po hektaru, adekvatnim sadnim materijalom i pronalaskom novih tržišta, malina će opstati. To su neki pravci budućnosti malinarstava u Srbiji“, kaže Lukić.
Malinari zahtevaju smenu ministra Branislava Nedimovića (na fotografiji)
Zahtev malinara ostaje i smena ministra poljoprivrede Srbije Branislava Nedimovića, koji je izjavio za tabloid Alo od ponedeljka, da država ne može da utiče na cene otkupa. "Ne znam koliko će trajati blokada malinira. To od njih zavisi", kazao je Nedimović.
Maliniari, međutim, traže i da Vlada Srbije omogući razgovor hladnjačara i nezadovoljnih proizvođača koji, kako su ponavljaju za RSE, neće odustati od blokade magistralnog puta ka Crnoj Gori.
Auto-moto savez Srbije saopštio je da je usled protesta malinara saobraćaj potpuno obustavljen na magistralnom putu u Prijepolju, koji ide ka Crnoj Gori.