Mala revolucija Dmitrija Medvedeva

Predsednik Dmitrij Medvedev (desno) i premijer Vladimir Putin u Moskvi, 09. maj 2008.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pokrenuo je kampanju čiji je cilj uklanjanje saveznika premijera Vladimira Putina iz upravljačkih tela velikih kompanija.

To može biti udarac Putinovom temeljito izgrađenom sistemu državne kontrole nad ekonomijom.

Posmatrači u Moskvi procenjuju da li je to nagoveštaj da će se Medvedev ponovo kandidovati na predsedničkim izborima 2012. godine, ili će se, kako je ranije najavljivano, njegov mentor Putin ipak vratiti u Kremlj.

Na sastanku u sredu u gradu Magnitogorsk na Uralu, središtu industrije čelika - koji je sazvan da bi se razmotrio program obuke inženjera – ruski predsednik Dmitrij Medvedev je očito mnoge iznenadio objavljujući plan u cilju poboljšanja klime za investiranje.
Mada hvale odlučnost Medvedeva da popravi klimu za investicije, mnogi posmatrači su sumnjičavi da će njegova inicijativa ostvariti značajniji rezultat.

Kao deo tog projekta, nezavisni direktori treba da zamene vicepremijere i ministre u upravnim odborima do sredine 2011. godine, kako bi se “odstranio preveliki uticaj državnih kompanija na investicionu klimu”.

Putnov portparol Dmitrij Peškov odbio je da kaže da li je Medvedev usaglasio plan sa ruskim premijerom, ali je priznao da je predsednikov govor bio iznenađujući za vladu.

Jedan od najbližih Medvedevljevih saradnika za ekonomska pitanja
Arkadij Dvorković, izjavio je u četvrtak da “energetski car” Igor Sećin, moćni političar iz senke i Putinova desna ruka, treba da se povuče sa mesta šefa upravnog odbora naftne kompanije Rosnjeft.

Promena odnosa moći

Finansijski ministar Aleksej Kudrin moraće da napusti položaj predsedavajućeg banke VTB. Ministar za saobraćaj Igor Levitin treba da ode sa ključne pozicije u Aeroflotu, najveće ruske aviokompanije, kazao je Dvorković.

Viktor Zubkov, još jedan Putinov saveznik od poverenja i prvi zamenik premijera, ministar za energiju Sergej Šmatko i ministar za ekonomiju Elvira Nabiulina su u upravnom odboru Gasproma, najvećeg proizvođača gasa na svetu.

Medvedev i Putin na satu, ilustrativna fotografija
Sergej Ivanov, još jedan Putinov saveznik iz vremena dok su radili u KGB, sedi u upravnog odboru državnog holdinga Ujedinjene vazduhoplovne korporacije.

"Dmitrij Medvedev u osnovi traži ukidanje državnog kapitalizma”, ocenjuje dnevnik “Komersant”, nazivajući predlog “revolucionarnim”.

Mada Kremlj potencira da je cilj novog plana isključivo poboljšanje loše investicione klime u Rusiji, pojedini analitičari smatraju da ima jasne političke namere.

"Ukoliko se ove odluke sprovedu, promeniće se odnos moći”, ističe Dmitrij Badovski, politički analitičar iz Instituta za društveni sistem.

Analitičar Artjom Končin iz UniKredit banke kaže da investitori mogu “biti zabrinuti zbog predloženih promena jer se na njih gleda kao na eskalaciju sukoba različitih frakcija u vladi uoči predsedničkih izbora 2012. godine”.

Čiji je tim jači?


Medvedev je učestalo kritikovao državne korporacije zbog neefikasnosti i korupcije ali nikada do sada nije tako snažno udario na Putina, ocenjuju analitičari.

Do ovog napada je došlo nakon što se Medvedev javno sukobio sa svojim mentorom kritikujući ga zbog poređenja zapadne vojne kampanje u Libiji sa srednjovekovnim krstaškim pohodom, što su posmatrači ocenili kao veliki raskol unutar vladajućeg dvojca, kako se približavaju predsednički izbori.

Skoro tri godine otkako je izabran za predsednika, Medvedeva mnogi doživljavaju kao slabog lidera, bez sopstvenog moćnog tima, koji igra drugorazrednu ulogu u odnosu na moćnog premijera.

Mada hvale njegovu odlučnost da popravi klimu za investicije, mnogi posmatrači su sumnjičavi da će njegova inicijativa ostvariti značajniji rezultat.

Oni smatraju da će ključni ministri zadržati uticaj nad najvažnijim preduzećima čak i ako napuste njihove upravne odbore.

“Uskoro ćemo videti da li je Medvedev u stanju da izazove ovu malu revoluciju”, ističe Aleksej Navalnij, beskompromisni borac protiv korupcije koji učestalo optužuje vladu za zloupotrebu državnih kompanija.