U Evropskoj Uniji je već doneta strateška odluka da se smanji zavisnost od ruskih energenata, kaže za Radio Slobodna Evropa Denis Maksimov iz Instituta za istraživanja konkurentnosti u evroazijskom regionu (Eurasia Competitiveness Institute).
"To znači da će se EU, ako u međuvremenu Rusija ne odustane od svoijih pretenzija na Krim, dugoročno okrenuti drugim tržištima, prilagođavajući novoj geopolitičkoj mapi sveta. To bi, zapravo, bila najdrastičnija posledica ove krize, jer bi se pokazalo da se svet vraća hladnoratovskoj logici, ističe on.
Maksimov: Mislim da će sankcije koje će EU očito uvesti posle referenduma na Krimu 16. marta biti više personalnog karaktera, odnosno uperene protiv ruskih zvaničnika koji se smatraju odgovornima za invaziju na Krimu. Međutim, ne očekujem u skorije vreme ozbiljnije mere koje bi pogodile trgovinsku razmenu. Ni Rusija niti EU ne mogu u ovom trenutku sebi da dozvole da se političke tenzije odraze na njihovu ekonomsku saradnju zbog velike međuzavisnosti. Rusija uvozi više od 90 odsto mašina i opreme iz EU, od toga 45 procenata iz Nemačke. Istovremeno, Nemačka uvozi više od trećine gasa iz Rusije i ne može se preko noći naći zamena za te količine ovog energenta na drugoj strani.
Maskimov: Ne očekujem ni "lov na veštice", odnosno potragu i zamrzavanje sve imovine širom sveta čiji su vlasnici Rusi. Mislim da se u evropskim institucijama sada razmatraju mere protiv ruskih interesnih grupa i pojedinaca za koje se smatra da mogu da utiču na politiku Kremlja.
Maksimov: Ne mislim da je korektno da se progoni neko samo zato što je bogat, ako ne postoje dokazi da je direktno povezan sa Kremljom i može da utiče na njegove odluke. Stoga ne verujem da će u ovom trenutku zapadne zemlje preduzeti mere protiv njih.
Maksimov: To su više glasine. Naravno da su političke i ekonomske elita veoma povezane, pre svega u Rusiji, ali nije fer bez dokaza unapred optuživati i kažnjavati sve bogataše. Naravno, sve je moguće i ko god tvrdi da zna šta će se desiti posle referenduma na Krimu u nedelju, običan je šarlatan.
Maksimov: Mislim da će eventualne ruske protivmere biti recipročne, tačnije da imaju isti ekonomski efekat po Zapad, kao što bi njegove sankcije pogodile Rusiju. Ovih dana se čulo u Moskvi da bi jedna od mera mogla biti obustavljanje otplate ruskih dugova prema međunarodnim i drugim finansijskim institucijama. Međutim, smatram da je to malo verovatan scenario.
Maksimov: Ovo je svakako jedna od najvećih kriza nakon raspada Sovjetskog Saveza i zato je veoma važno da se izbegne permanentno oživljavanje hladnoratovskog diskursa. Pošto nije realna vojna intervencija Zapada, u ovom trenutku maksimalno što može da učini je proširivanje ekonomskih sankcija i diplomatska izolacija Rusije.
Maksimov: U tom smislu ne očekujem dramatičnu promenu. Biznis je biznis. Rusko tržište je i dalje u usponu i veoma je atraktivno za strane investicije. Kompanije posluju širom sveta, uključujući i zemlje poput Nigerije, Ugande i drugde gde mogu ostvariti profit. Takođe, biznis u Evropskoj Uniji nije podložan političkim ograničenjima, tako da ako ne bude prepreka u samoj Rusiji, zapadne kompanije će i dalje investirati i poslovati u njoj sve dok ostvaruju profit.
Povratak hladnoratovskoj logici
Maksimov: To će se očigledno desiti na duže staze ako u međuvremenu ne splasnu tenzije. Evropska Unija će se u tom slučaju okrenuti drugim tržištima, prilagođavajući novoj geopolitičkoj mapi sveta. To bi, zapravo, bila najdrastičnija posledica. U tom slučaju bi se pokazalo da se svet vraća logici iz 60-ih godina prošlog veka.
Maksimov: Očigledno je da će zemlje iz Centralne i Istočne Evrope, imajući u vidu složenu istoriju njihovih odnosa sa Rusijom, još i više od ostalih tragati za alternativnim izvorima energije. Međutim, ekspolatacija gasa iz škriljaca još nije dostigla nivo koji bi omogućio zamenu snabdevanje ovim energentom iz Rusije, naročito ne u dogledno vreme. Posledice takvog zaokreta će se osetiti dugoročno i to može uticati na zahlađenje političkih odnosa, odsustvo dijaloga i vraćanju hladnoratovskom mentalitetu. Stoga sve strane - dakle Rusija, EU i SAD - imaju odgovornost da pronađu rešenje polazeći od diplomatske logike 21., a ne 19. veka.
Maksimov: Smatram da dosadašnja ekonomska međuzavisnost Rusije i Evrope igra pozitivnu ulogu na političkom planu. Rusija uvozi oko 60 odsto proizvoda iz EU. Njene članice su najveći strani investitori u Rusiji. Istovremeno, evropski blok zavisi u velikoj meri od uvoza energije iz Rusije. Postoji čitava infrastruktura koja podupire takvu saradnju, tako da nije lako preko noći sve to promeniti i okrenuti se drugim tržištima.
Energija: Bez promena u narednih 5-10 godina
Maksimov: Da, gro proizvodne infrastrukture se nalazi na istoku Ukrajine, u oblasti Donjecka i Harkova, čija je budućnost u ovom trenutku neizvesna zbog nestabilne političke situacije. Nadam se da se to neće desiti, ali je moguća eskalacija sukoba i u ovim regijama. Možda zvuči idealistički, ali najbolje bi bilo da Rusija i EU pronađu neki ekonomski aranžman kojim bi se smanjile političke tenzije.
Maksimov: Mislim da se Putin našao u zamci. Ako se Krim na referendumu izjasni za pripajanje Rusiji, onda Kremlj nema drugi izbor nego da to prihvati. U tom slučaju, Krim će biti priznat kao još jedan ruski region.
Maksimov: Ne verujem da će doći do dramatičnih promena u narednih 5-10 godina u snabdevanju Evropske Unije energijom. Najpre, nije jednostavno tako brzo izgraditi infrastrukturu. Drugo, ona se suočava sa ekonomskom krizom i nema novca za tako velike projekte i brzu diversifikaciju snabdevanja energijom. Na kraju krajeva, pojedini cevovodi su izgrađeni tek pre nekoliko godina, pre svega Severni tok, i još nije vraćen uloženi novac.
Maksimov: To je prilično skupa opcija.
"To znači da će se EU, ako u međuvremenu Rusija ne odustane od svoijih pretenzija na Krim, dugoročno okrenuti drugim tržištima, prilagođavajući novoj geopolitičkoj mapi sveta. To bi, zapravo, bila najdrastičnija posledica ove krize, jer bi se pokazalo da se svet vraća hladnoratovskoj logici, ističe on.
RSE: Rusija i Evropska Unija su veliki trgovinski partneri sa godišnjom razmenom od skoro 400 milijardi dolara. Kako će se najavljeno uvođenje sankcija EU odraziti na njenu ekonomsku saradnju sa Moskvom, odnosno ko će imati više štete?
Maksimov: Mislim da će sankcije koje će EU očito uvesti posle referenduma na Krimu 16. marta biti više personalnog karaktera, odnosno uperene protiv ruskih zvaničnika koji se smatraju odgovornima za invaziju na Krimu. Međutim, ne očekujem u skorije vreme ozbiljnije mere koje bi pogodile trgovinsku razmenu. Ni Rusija niti EU ne mogu u ovom trenutku sebi da dozvole da se političke tenzije odraze na njihovu ekonomsku saradnju zbog velike međuzavisnosti. Rusija uvozi više od 90 odsto mašina i opreme iz EU, od toga 45 procenata iz Nemačke. Istovremeno, Nemačka uvozi više od trećine gasa iz Rusije i ne može se preko noći naći zamena za te količine ovog energenta na drugoj strani.
RSE: Prema nekim podacima, u zapadnim bankama se nalazi oko 270 milijardi dolara ruskog kapitala. Među vlasnicima su i ruski oligarsi. Može li se desiti da im bude zamrznuta imovina?
Maskimov: Ne očekujem ni "lov na veštice", odnosno potragu i zamrzavanje sve imovine širom sveta čiji su vlasnici Rusi. Mislim da se u evropskim institucijama sada razmatraju mere protiv ruskih interesnih grupa i pojedinaca za koje se smatra da mogu da utiču na politiku Kremlja.
RSE: Međutim, mnogi oligarsi su veoma bliski Kremlju. Recimo oni koji su pokupovali vile po Londonu i imaju značajne investicije u tom gradu, među njima i Roman Abramovič.
Maksimov: Ne mislim da je korektno da se progoni neko samo zato što je bogat, ako ne postoje dokazi da je direktno povezan sa Kremljom i može da utiče na njegove odluke. Stoga ne verujem da će u ovom trenutku zapadne zemlje preduzeti mere protiv njih.
RSE: Bilo je svojevremeno sumnji na Zapadu oko netransparentnog nastupa Rosnjefta i Gasproma na evropskom tržištu, zatim se pominje da je Abramovič stekao svoje bogatstvo zahvaljujući bliskim vezama sa Putinom.
Maksimov: To su više glasine. Naravno da su političke i ekonomske elita veoma povezane, pre svega u Rusiji, ali nije fer bez dokaza unapred optuživati i kažnjavati sve bogataše. Naravno, sve je moguće i ko god tvrdi da zna šta će se desiti posle referenduma na Krimu u nedelju, običan je šarlatan.
RSE: Istovremeno, ruske vlasti ističu da će uzvratiti u slučaju da im SAD i EU uvedu sankcije. Procenjuje se da imovina zapadnih kompanija koje posluju u Rusiji vredi više od 250 milijardi dolara. Da li će se zvanična Moskva usuditi da u slučaju zaoštravanja situacije posegne za imovinom stranih firmi?
Maksimov: Mislim da će eventualne ruske protivmere biti recipročne, tačnije da imaju isti ekonomski efekat po Zapad, kao što bi njegove sankcije pogodile Rusiju. Ovih dana se čulo u Moskvi da bi jedna od mera mogla biti obustavljanje otplate ruskih dugova prema međunarodnim i drugim finansijskim institucijama. Međutim, smatram da je to malo verovatan scenario.
RSE: Međutim, pošto je očigledno da će referendum na Krimu biti održan u nedelju, a Duma je najavila da će potom prihvatiti ovu odluku o pripajanju Rusiji, postavlja se pitanje da li će se Zapad zadržati samo na sankcijama pojedinim zvaničnicima u Moskvi?
Maksimov: Ovo je svakako jedna od najvećih kriza nakon raspada Sovjetskog Saveza i zato je veoma važno da se izbegne permanentno oživljavanje hladnoratovskog diskursa. Pošto nije realna vojna intervencija Zapada, u ovom trenutku maksimalno što može da učini je proširivanje ekonomskih sankcija i diplomatska izolacija Rusije.
RSE: Šta podrazumevate pod širokim spektrom ekonomskih sankcija?
Moskva, marš "Bratstvo i građanski otpor, 15. mart
Maksimov: Pre svega zamrzavanje na duže vreme pregovora EU i Rusije o stvaranju zone slobodne trgovine, zatim sužavanje njihove ekonomske saradnje. To bi, istovremeno, vodilo daljem jačanju ekonomske razmene EU sa SAD-om i Kinom. Evropska Unija će, takođe, nastojati da što pre smanji zavisnost od uvoza sirovina iz Rusije, pre svega nafte i gasa. Takva odluka je u strateškom smislu već verovatno doneta u evropskim prestonicama o povećanju budžeta i pripremi planova za uvoz energenata iz drugih regija – Katara, Saudijske Arabije i još nekih zemalja. Međutim, u ekonomskom i tehničkom smislu to nije tako brzo izvodljivo. U međuvremenu, očekujem dodatne diplomatske napore kako bi se smanjila šteta po obe strane.RSE: Da li će istovremeno zapadne vlade nastojati da ubede svoje kompanije da umanje investicije i poslovanje u Rusiji?
Maksimov: U tom smislu ne očekujem dramatičnu promenu. Biznis je biznis. Rusko tržište je i dalje u usponu i veoma je atraktivno za strane investicije. Kompanije posluju širom sveta, uključujući i zemlje poput Nigerije, Ugande i drugde gde mogu ostvariti profit. Takođe, biznis u Evropskoj Uniji nije podložan političkim ograničenjima, tako da ako ne bude prepreka u samoj Rusiji, zapadne kompanije će i dalje investirati i poslovati u njoj sve dok ostvaruju profit.
Povratak hladnoratovskoj logici
RSE: Kažete da neće biti kratkoročno dramatičnih posledica. Međutim, ako Evropska Unija uspe u nameri da drastično smanji zavisnost od uvoza energenata iz Rusije, onda i kada se prevaziđe politička kriza, njihova ekonomska razmena ostaće znatno smanjena i samim tim sveukupna saradnja.
Maksimov: To će se očigledno desiti na duže staze ako u međuvremenu ne splasnu tenzije. Evropska Unija će se u tom slučaju okrenuti drugim tržištima, prilagođavajući novoj geopolitičkoj mapi sveta. To bi, zapravo, bila najdrastičnija posledica. U tom slučaju bi se pokazalo da se svet vraća logici iz 60-ih godina prošlog veka.
RSE: Zemlje Višehradske grupe zatražile su pre neki dan od SAD da ubrza izvoz gas iz škriljaca kako bi smanjile zavisnost od uvoza ovog energenta iz obližnje Rusije. To znači da kada profunkcioniše transport gasa iz SAD-a, čak i kada se jednog dana smiri politička situacija, malo je verovatno da će se Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska ponovo okrenuti ruskom tržištu.
Maksimov: Očigledno je da će zemlje iz Centralne i Istočne Evrope, imajući u vidu složenu istoriju njihovih odnosa sa Rusijom, još i više od ostalih tragati za alternativnim izvorima energije. Međutim, ekspolatacija gasa iz škriljaca još nije dostigla nivo koji bi omogućio zamenu snabdevanje ovim energentom iz Rusije, naročito ne u dogledno vreme. Posledice takvog zaokreta će se osetiti dugoročno i to može uticati na zahlađenje političkih odnosa, odsustvo dijaloga i vraćanju hladnoratovskom mentalitetu. Stoga sve strane - dakle Rusija, EU i SAD - imaju odgovornost da pronađu rešenje polazeći od diplomatske logike 21., a ne 19. veka.
RSE: Moglo bi se zaključiti da će u slučaju manje ekonomske međuzavisnosti, Evropska Unija i Rusija reagovati u budućnosti oštrije oko nekih spornih političkih pitanja.
Maksimov: Smatram da dosadašnja ekonomska međuzavisnost Rusije i Evrope igra pozitivnu ulogu na političkom planu. Rusija uvozi oko 60 odsto proizvoda iz EU. Njene članice su najveći strani investitori u Rusiji. Istovremeno, evropski blok zavisi u velikoj meri od uvoza energije iz Rusije. Postoji čitava infrastruktura koja podupire takvu saradnju, tako da nije lako preko noći sve to promeniti i okrenuti se drugim tržištima.
Energija: Bez promena u narednih 5-10 godina
RSE: Kako pomoći ukrajinskoj ekonomiji koja je u nezavidnoj situaciji?
Proukrajinski demonstranti, 15.12.2013.
Maskimov: Ukrajinska ekonomija je trenutno u veoma teškom stanju, verovatno među najgorim u svetu. Ima ogroman dug, proizvodnja je takoreći stala i potrebne su joj velike investicije i pomoć da bi obnovila privredu. Ova politička kriza ima i dobru stranu u tom smislu što će Ukrajina dobiti ogromnu finansijsku pomoć. Svetska banka će ublažiti uslove za odobravanje zajmova. Isti pristup će imati i Međunarodni monetarni fond i Evropska banka za obnovu i razvoj. Evropska Unija je obećala 11 milijardi evra. To sve može da pomogne Ukrajini da obnovi i izgradi moderniju ekonomiju u odnosu na zastarelu infrastrukturu iz sovjetskih vremena.RSE: Međutim, Ukrajina je veoma zavisna od gasa iz Rusije kao i njenog tržišta, jer je tamo do sada plasira najveći deo svog izvoza.
Maksimov: Da, gro proizvodne infrastrukture se nalazi na istoku Ukrajine, u oblasti Donjecka i Harkova, čija je budućnost u ovom trenutku neizvesna zbog nestabilne političke situacije. Nadam se da se to neće desiti, ali je moguća eskalacija sukoba i u ovim regijama. Možda zvuči idealistički, ali najbolje bi bilo da Rusija i EU pronađu neki ekonomski aranžman kojim bi se smanjile političke tenzije.
RSE: Da li će Rusija, uviđajući rizik da EU može dugoročno da se preusmeri na druga tržišta u potrazi za energijom, ublažiti svoj stav oko Krima?
Maksimov: Mislim da se Putin našao u zamci. Ako se Krim na referendumu izjasni za pripajanje Rusiji, onda Kremlj nema drugi izbor nego da to prihvati. U tom slučaju, Krim će biti priznat kao još jedan ruski region.
RSE: Kako Putin nije mogao da sagleda te dugoročne posledice imajući u vidu da Rusija izvozi skoro 80 odsto gasa u EU, te da bi u narednih 5-10 godina on bio dramatično smanjen?
Maksimov: Ne verujem da će doći do dramatičnih promena u narednih 5-10 godina u snabdevanju Evropske Unije energijom. Najpre, nije jednostavno tako brzo izgraditi infrastrukturu. Drugo, ona se suočava sa ekonomskom krizom i nema novca za tako velike projekte i brzu diversifikaciju snabdevanja energijom. Na kraju krajeva, pojedini cevovodi su izgrađeni tek pre nekoliko godina, pre svega Severni tok, i još nije vraćen uloženi novac.
RSE: Međutim, tu je mogućnost uvoza tečnog gasa iz Katara, zatim iz škriljaca iz SAD, što je jednostavnije nego gradnja gasovoda.
Maksimov: To je prilično skupa opcija.