Evropa na čekanju zbog spora o imenu

Evropski informativni centar u Skoplju - ilustracija

Evropska perspektiva Makedonije se mora analizirati zajedno sa izgledima o rešavanju spora sa Grčkom o upotrebi ustavnog imena zemlje, s obzirom na to da je jedan od glavnih uslova za ulazak u Evropsku uniju prevazilaženje ovog problema.

Na poslednjem samitu Unije u decembru ovo pitanje uopšte nije bilo na dnevnom redu, nego je samo ostavljeno za razmatranje budućem predsedništvu.

Makedonski premijer Nikola Gruevski je ovih dana izrazio zabrinutost oko ponašanja Grčke, komentarišući pismo premijera Lukasa Papadimosa u kome je on ponovio stav Atine o sveukupnoj upotrebi imena sa geografskom odrednicom, kao i odbijanje njegovog zahteva za susret od strane lidera Nove demokratije Andonisa Samarasa.

On kaže da је ovakav način ponašanja očigledno ima za cilj da ne dođe do bilo kakvih razgovora.
Nemamo mnogo koristi od stvaranja politike koja će u stvari uvek tražiti alibi kod suprotne strane o nemogućnosti da se nađe rešenje koje bi deblokiralo evrointegracije, ocenjuje Andrej Petrov iz Socijaldemokratskog saveza.

"Ukoliko u narednom periodu pod nekakvim pritiskom razgovori počnu, prema onome što sada vidim, najverovatnije će to biti takozvani “blame game”, odnosno oni će na svaki način pokušavati da prikažu da čine napore, ali da mi ne odgovaramo adekvatno na te napore", ocenjuje Gruevski.

Opozicija ima drugačiji stav od premijera. Generalni sekretar Socijaldemokratskog saveza Andrej Petrov kaže da je problem koji Makedonija ima sa susednom Grčkom ključan za budućnost zemlje i da su vlasti obavezne da traže rešenje, a ne alibi kod druge strane.

"Mi nemamo mnogo koristi od stvaranja politike koja će u stvari uvek tražiti alibi kod suprotne strane o nemogućnosti da se nađe rešenje koje bi deblokiralo evrointegracije zemlje", kazao je Petrov.

Ivanov: Cilj prijateljski odnosi sa Grčkom

Istu političku strukturu Makedonija ima na vlasti već 6 godina i tu ne mogu da vidim nikakvu želju za promenom glavnih smerova spoljne politike, kaže profesor Stevo Pendarovski, savetnik za spoljnu politiku nekadašnjeg predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog. Ali njega zabrinjava druga stvar.

Gjorge Ivanov u obraćanju parlamentu, 15. decembar 2011.


"Na žalost, ljudi koji sprovode tu i takvu politiku imaju sve slabiji ljudski i profesionalni kapacitet, tako da će Makedonija u 2012 godini na spoljnom planu biti predstavljena sa verovatno najslabijim ljudskim potencijalom koji smo imali ikada od osamostaljenja države", ocenjuje Pendarovski.

A predsednik države Gjorge Ivanov u redovnom godišnjem obraćanju u parlamentu je istakao da Makedonija već treću godinu dobija preporuku za početak pristupnih pregovora u izveštaju Evropske komisije, ali da neodređivanje datuma za početak nije makedonski neuspeh i krivica.

On veruje da se na sledećem Evropskom savetu, ukoliko bude pokazano liderstvo, hrabrost i vizionarstvo, može promeniti status quo u evrointegracijama.

"Mi ćemo sa dodatnom motivisanošću nastaviti da reformišemo naše društvo. Cilj nam je da budemo prijateljski i evropski susedi sa Grčkom. Ali, potrebna su spremnost i volja i kod našeg suseda, pre svega da se pridržava okvira u kome se vode razgovori u Ujedinjenim nacijama, kao i da napusti politiku argumenta snage", poručio je Ivanov.

Predsednik Ivanov je još jednom istakao da strateški ciljevi Makedonije ostaju članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji.

Povezani tekstovi:
BiH se nada uspješnijoj godini na evropskom putu

Crnu Goru čeka godina velikih turbulencija
Beograd ne uči za evropski popravni
Hrvatska i EU: Obaveze, ali i pogodnosti
Pred Kosovom dijalog o vizama i reforme