Makedonska akademiija nauka i umetnosti odlučila je promeniti sporne delove o Albancima u tek objavljenoj Enciklopediji Makedonije:
“Nadam se da ćemo uskoro imati drugo izdanje enciklopedije u kome će biti odstranjeni neki nespretni izrazi i nepreciznosti, a i odstraniće se oni nesretni navodi da Albance neki nazivaju Arnauti, Arbanasi i Šiptari, što Albance deranžira”, izjavio je za Radio Slobodna Evropa akademik Blaže Ristovski, glavni redaktor Makedonske nacionalne enciklopedije.
Dve nedelje posle objavljivanja Enciklopedije, ispred zgrade Makedonske akademije nauka i umetnosti i Vlade Makedonije sutra će protestovati predstavnici manjih izvanparlamentarnih partija Albanaca.
U Skoplju su sinoć o problemu sa Enciklopedijom razgovarali koalicioni partneri u Vladi- premijer Nikola Gruevski i lider Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti.
Slučaj sa objavljivanjem enciklopedije ne sme uticati na pozitivne medjuetničke odnose u Makedoniji i ne sme se dozvoliti da utiče na perspektive zemlje u
kontekstu evro-atlanskih integracija, konstatovali su Gruevski i Ahmeti.
U saopštenju iz Vlade se ističe da su obojica izrazili žaljenje zbog uvreda i spornih delova enciklopedije koju je izradila Makedonska akademija nauka i umetnosti i preporučili Akademiji da nadje način da prevazidje te probleme i reši otvorena pitanja.
Misija Evropske unije u Skoplju danas je pozdravila zajedničku izjavu Gruevskog i Ahmetija i izražava uverenje da je ovo ključna mogućnost za pomirenje i jačanje uzajamnog razumevanja i poverenja.
Reakcije Albanije, SAD-a i Velike Britanije
Makedonska enciklopedija, koju je pre dve nedelje objavila Makedonska akademija nauka i umetnosti, izazvala je žestoke reakcije albanskih političkih partija u Makedoniji, koji su zatražili da se enciklopedija povuče, a da akademici Albanci podnesu ostavke.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa lider Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti, koalicioni partner u vladi, izjavio je da ne želi da veruje da iza svega što se dešava stoje državne i vladine institucije, jer bi to bilo veoma štetno
“Politički autoriteti u državi trebaju se jasno proizneti u vezi sa ovim izlaganjem u enciklopediji, čime bi odstranili sve sumnje kod Albanaca, medjunarodnog faktora, naših suseda Kosova i Albanije, da iza ovog provokativnog teksta stoje politički autoriteti države.”
Na sve je reagovao i albanski premijer Sali Beriša, koji je od makedonskog predsednika Gjorga Ivanova u Njujorku zatražio da bude izvršena korekcija u enciklopediji, koju je ocenio kao “rasistički napad na Albance”.
Korak dalje je otišao raniji premijer Albanije Pandeli Majko, koji je rekao da Albanci u Makedoniji sada imaju prava da spale makedonsku zastavu. Na to je reagirao makedonski premijer Nikola Gruevski:
“Radi se o opozicionom političaru koji se bori za poziciju u svojoj državi i zato bih se uzdržao od komentara. Ali u svakom slučaju, ovakve izjave ne vode ka dobrosusedskim odnosima.”
Reagovale su i ambasade Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država u Makedoniji, zbog teksta u enciklopediji u kome se navodi da su američki i britanski specijalci u 2001. godini obučavali pripadnike Oslobodilačke nacionalne armije, koji su tada bili u oružanom konfliktu sa makedonskim bezbednosnim snagama.
“Taj deo je bio netačna informacija. To je sasvim jasno i apeliraću do MANU da to koriguje”, izjavio je britanski ambasador Endru Ki.
A u saopštenju Ambasade SAD-a kaže se da je Makedonija multietnička država i da oni ohrabruju gradjane, političare i medije koji odgovaraju na kontroverzne delove koji proizilaze iz nedostataka ove publikacije, da se fokusiraju na dugoročne ciljeve Makedonije.
Osude iz Prištine
I zvaničnici institucija i naučni radnici na Kosovu oštro su reagovali na delove Enciklopedije Makedonije o Albancima.
Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasniqi je izjavio da Makedonija koja nema svoj nacionalni identitet pokušava da iskrivljuje istorijske činjenice o Albancima.
“Makedonci još nisu uspeli da stvore svoj nacionalni identitet. Oni još uvek ne znaju dali su makedonci stvoreni Titovim dekretom, ne znaju dali su Makedonci koji se pozivaju na poreklo od bugarskog kralja Samuela i vrlo često pretenduju da su potomci Aleksdandra Makeodnskog, koji je ilirskog porekla”, izjavio je Krasniqi.
I predstavnici Akademija nauka i umetnosti Kosova su ocenili neprihvatljivim iskrivljavanja naučnih istorijskih činjenica o poreklu i vremenu od kada Albanci žive u Makedoniji.
Akademik Esat Stavileci je ocenio da se radi o politčkim kvalifikacijama:
“Sadržaj enciklopedije je politčki i on ima za cilj da kod mladih Makedonaca usadi zrno mržnje prema Albancima. Drugi joj je cilj da pokuša da podeli jednu “drugu istinu” o istoriji Albanaca, iako mislim da je to uzalud imajući u vidu da su pre njih enciklopedije objavljivali i drugi i da niko nije doveo u pitanje poreklo, etnogenezu i istoriju Albanaca.”
Prema njemu sve što je napisano u enciklopediji ali i reakcije na njen sadržaj su dobra prilika sa se otvori javna rasprava o tome i da se vidi dali su i koliko Makedonci spremni na zajednički život sa Albancima, pošto su ih uvek tretirali kao neravnopravne.
“Ako nema nikakve spremnosti, ako nema tretiranja Albanaca kao ravnopravnih u Makedoniji možda je vreme da se razmišlja o repozicioniranju Albanaca prema Makedoniji. Ja smatram da upravo zbog toga politčki nastupi Albanaca u Albaniji, Makedoniji i Kosovu treba da budu koordinirani”, smatra akademik Stavileci.
“Nadam se da ćemo uskoro imati drugo izdanje enciklopedije u kome će biti odstranjeni neki nespretni izrazi i nepreciznosti, a i odstraniće se oni nesretni navodi da Albance neki nazivaju Arnauti, Arbanasi i Šiptari, što Albance deranžira”, izjavio je za Radio Slobodna Evropa akademik Blaže Ristovski, glavni redaktor Makedonske nacionalne enciklopedije.
Dve nedelje posle objavljivanja Enciklopedije, ispred zgrade Makedonske akademije nauka i umetnosti i Vlade Makedonije sutra će protestovati predstavnici manjih izvanparlamentarnih partija Albanaca.
U Skoplju su sinoć o problemu sa Enciklopedijom razgovarali koalicioni partneri u Vladi- premijer Nikola Gruevski i lider Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti.
Slučaj sa objavljivanjem enciklopedije ne sme uticati na pozitivne medjuetničke odnose u Makedoniji i ne sme se dozvoliti da utiče na perspektive zemlje u
kontekstu evro-atlanskih integracija, konstatovali su Gruevski i Ahmeti.
U saopštenju iz Vlade se ističe da su obojica izrazili žaljenje zbog uvreda i spornih delova enciklopedije koju je izradila Makedonska akademija nauka i umetnosti i preporučili Akademiji da nadje način da prevazidje te probleme i reši otvorena pitanja.
Misija Evropske unije u Skoplju danas je pozdravila zajedničku izjavu Gruevskog i Ahmetija i izražava uverenje da je ovo ključna mogućnost za pomirenje i jačanje uzajamnog razumevanja i poverenja.
Reakcije Albanije, SAD-a i Velike Britanije
Makedonska enciklopedija, koju je pre dve nedelje objavila Makedonska akademija nauka i umetnosti, izazvala je žestoke reakcije albanskih političkih partija u Makedoniji, koji su zatražili da se enciklopedija povuče, a da akademici Albanci podnesu ostavke.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa lider Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti, koalicioni partner u vladi, izjavio je da ne želi da veruje da iza svega što se dešava stoje državne i vladine institucije, jer bi to bilo veoma štetno
“Politički autoriteti u državi trebaju se jasno proizneti u vezi sa ovim izlaganjem u enciklopediji, čime bi odstranili sve sumnje kod Albanaca, medjunarodnog faktora, naših suseda Kosova i Albanije, da iza ovog provokativnog teksta stoje politički autoriteti države.”
Na sve je reagovao i albanski premijer Sali Beriša, koji je od makedonskog predsednika Gjorga Ivanova u Njujorku zatražio da bude izvršena korekcija u enciklopediji, koju je ocenio kao “rasistički napad na Albance”.
Korak dalje je otišao raniji premijer Albanije Pandeli Majko, koji je rekao da Albanci u Makedoniji sada imaju prava da spale makedonsku zastavu. Na to je reagirao makedonski premijer Nikola Gruevski:
“Radi se o opozicionom političaru koji se bori za poziciju u svojoj državi i zato bih se uzdržao od komentara. Ali u svakom slučaju, ovakve izjave ne vode ka dobrosusedskim odnosima.”
Reagovale su i ambasade Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država u Makedoniji, zbog teksta u enciklopediji u kome se navodi da su američki i britanski specijalci u 2001. godini obučavali pripadnike Oslobodilačke nacionalne armije, koji su tada bili u oružanom konfliktu sa makedonskim bezbednosnim snagama.
“Taj deo je bio netačna informacija. To je sasvim jasno i apeliraću do MANU da to koriguje”, izjavio je britanski ambasador Endru Ki.
A u saopštenju Ambasade SAD-a kaže se da je Makedonija multietnička država i da oni ohrabruju gradjane, političare i medije koji odgovaraju na kontroverzne delove koji proizilaze iz nedostataka ove publikacije, da se fokusiraju na dugoročne ciljeve Makedonije.
Osude iz Prištine
I zvaničnici institucija i naučni radnici na Kosovu oštro su reagovali na delove Enciklopedije Makedonije o Albancima.
Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasniqi je izjavio da Makedonija koja nema svoj nacionalni identitet pokušava da iskrivljuje istorijske činjenice o Albancima.
“Makedonci još nisu uspeli da stvore svoj nacionalni identitet. Oni još uvek ne znaju dali su makedonci stvoreni Titovim dekretom, ne znaju dali su Makedonci koji se pozivaju na poreklo od bugarskog kralja Samuela i vrlo često pretenduju da su potomci Aleksdandra Makeodnskog, koji je ilirskog porekla”, izjavio je Krasniqi.
I predstavnici Akademija nauka i umetnosti Kosova su ocenili neprihvatljivim iskrivljavanja naučnih istorijskih činjenica o poreklu i vremenu od kada Albanci žive u Makedoniji.
Akademik Esat Stavileci je ocenio da se radi o politčkim kvalifikacijama:
“Sadržaj enciklopedije je politčki i on ima za cilj da kod mladih Makedonaca usadi zrno mržnje prema Albancima. Drugi joj je cilj da pokuša da podeli jednu “drugu istinu” o istoriji Albanaca, iako mislim da je to uzalud imajući u vidu da su pre njih enciklopedije objavljivali i drugi i da niko nije doveo u pitanje poreklo, etnogenezu i istoriju Albanaca.”
Prema njemu sve što je napisano u enciklopediji ali i reakcije na njen sadržaj su dobra prilika sa se otvori javna rasprava o tome i da se vidi dali su i koliko Makedonci spremni na zajednički život sa Albancima, pošto su ih uvek tretirali kao neravnopravne.
“Ako nema nikakve spremnosti, ako nema tretiranja Albanaca kao ravnopravnih u Makedoniji možda je vreme da se razmišlja o repozicioniranju Albanaca prema Makedoniji. Ja smatram da upravo zbog toga politčki nastupi Albanaca u Albaniji, Makedoniji i Kosovu treba da budu koordinirani”, smatra akademik Stavileci.