U Makedoniji je Dan žalosti u čast žrtvama nevremena koje je zahvatilo Skoplje i druge gradove u zemlji u subotu uveče. Ovu odluku je donela Vlada na vanrednoj sednici održanoj u nedelju, kada je doneta i odluka o proglašavanju kriznog stanja u skopskom i tetovskom regionu u trajanju od 15 dana.
Vlada je dodelila jednokratnu novčanu pomoć u visini od oko 5.000 evra porodicama poginulih građana. U nevremenu je nastradalo 21 lice, a stotinak je povređeno.
U pogođenim područjima u blizini Skoplja i dalje je stanje teško. Snabdevanje strujom i vodom je u prekidu, a problem su i prekinute telefonske veze.
Nedelcho Krstevski iz gradske administracije kaže da su gradonačelnik Skoplja Koče Trajanovski i stručne ekipe ceo dan na terenu.
"Raspoređuje se i mehanizacija na terenu, tamo gde je potrebno. Gde trebaju pumpe, nose se pumpe, negde trebaju druge mašine. Na nekim mestima nema električne energije, pa pumpe ne mogu raditi. Ne može se raditi, jer su čitavi transformatori pod vodom. Pokušavamo da ih osposobimo agregatima, da bi pumpe počele izbacivati vodu", ističe Krstevski.
Iz Crvenog Krsta obaveštavaju da su se njihovi timovi juče uključili u skupljanje i distribuciju pomoći u hrani, vodi, ćebadi i dušecima za hiljadu ljudi, a da je u ponedeljak izvršena i dodatna distribucija humanitarne pomoći.
(Fotogalerija: Saniranje posledica poplava)
Saniranje posledica poplava
Kao posledica nevremena i dalje je u prekidu zaobilaznica oko Skoplja, a zbog jake kiše u toku protekle noći, preusmeren ja saobraćaj na autoputu od Gostivara do Skoplja.
U međuvremenu u javnosti je u toku debata zašto se ovo desilo, da li se mogao izbeći ovakav epilog sa toliko žrtava.
Neki eksperti kažu da prema prvim procenama, krivac za poplave je nespremnost za zaštitu od bujica.
Arhitekta Danica Pavlovska ističe da se ne može zanemariti da se radilo o stršnom nevremenu, ali dodaje da je i ljudski faktor doprineo velikoj šteti. U pitanju su zapušteni prigradski kanali, zapuštena mreža atmosferske kanalizacije i nespremnost za zaštitu od bujica, precizira ona.
"Sva ta količina vode koja se odjednom kao prirodna nepogoda desila iznad jednog dela Skoplja, pokazala je da je infrastrukturna opremljenost Skoplja sramno bedna i zapuštena. Infrastrukturni sistemi u gradu i njegovom okruženju nisu odgovarajući, ne održavaju se u poslednjem periodu onako kako bi trebalo. Za to ne treba mnogo znanja, već samo izdvajanje sredstava i realizaciju kroz programe", ocenjuje Pavlovska.
Inače, odmah nakon poplave Evropska unija je iskazala spremnost da pomogne makedonskim vlastima u suočavanju sa posledicama nevremena.
U ovim teškim trenucima, EU je spremna da pomogne preko Mehanizma za civilnu zaštitu Unije, ukoliko je takva pomoć potrebna, navodi se u saopštenju iz Delegacije EU u Skoplju.
Prethodno, pomoć su ponudili i Srbija, Crna Gora i Albanija.