Vladine reklame, definisanje profesije “novinar”, finansiranje domaće proizvodnje igranog i dokumentarnog programa, kazne, postavljenost Agencije za regulaciju, stanje javnog servisa Makedonske radio televizije, ostaju glavne primedbe na nove medijske zakone koje je usvojilo makedonsko Sobranje bez prisustva poslanika opozicije. Sporno je i to što se zakoni donose onakvi kakve ih je predložila Vlada, a da će se naknadno amandmanima ubacivati dogovorene izmene.
Makedonski institut za medije stoji na stavu da je protiv bilo kakvog zakona za medije, jer oni ne rešavaju ključne probleme novinara, kaže direktorica Biljana Petkovska:
"Zakoni ne rešavaju ključne probleme medija, a to su pre svega reklamiranje političkih partija u vreme izbora, kao i mogućnost da se mediji i dalje javljaju u ulozi donatora partija. Drugo pitanje je državno reklamiranje i činjenica da je vlada oglašivač broj jedan u radiodufuznim medijima. Problem ostaju i ekonomska i socijalna prava novinara, jer se zakon o radnim odnosima ne sprovodi u celini, a ne postoji ni saglasnost o postizanju kolektivnog dogovora", kaže Petkovska.
i sindikat medijskih radnika ima sličan stav o donesenim zakonima. Oni su sa transparentom na kome piše “ne u naše ime” protestovali kada se u parlamentu debatovalo o zakonima.
"Ne dajemo legitimitet Zakonu o medijima. Smatramo da se njime ne rešavaju ključni problemi, a otvaraju se novi. I način na koji je vodjena kvazi- debata i čitava borba koju smo vodili osam meseci pokazuju kakav je odnos onih koji predlažu zakone prema medijskim organizacijama i novinarima u ovoj zemlji", rekla je predsednica sindikata Tamara Chausidis.
Petkovska ističe da je nelogično i to što o ovim zakonima nema saglasnosti svih medijskih udruženja, a da je nejasno i zašto se oni prvo donose, a zatim se ostavlja mogućnost o njihovoj izmeni:
"Problem je i to što zakon dodeljuje zadatak Vladi da ona odredi koje udruženje novinara je većinsko i time i adekvatno zastupljeno u Agenciji za medije i u Savetu javnog servisa. Znamo da postoje dva konkurentska udruženja, od kojih jedno smatra da je vlada bezgrešna i da je ona uvek u pravu. To radja sumnju u objektivnost selekcije o tome koje je udruženje reprezentativno", kaže Petkovska.
Nesuglasice o medijskim zakonima traju od početka godine, održani su mnogi protesti novinara, bojkotovane su debate kada su se organizovale, a i međunarodne organizacije, naročito OEBS, imale su mnogo primedaba na njihov sadržaj.
Makedonski institut za medije stoji na stavu da je protiv bilo kakvog zakona za medije, jer oni ne rešavaju ključne probleme novinara, kaže direktorica Biljana Petkovska:
"Zakoni ne rešavaju ključne probleme medija, a to su pre svega reklamiranje političkih partija u vreme izbora, kao i mogućnost da se mediji i dalje javljaju u ulozi donatora partija. Drugo pitanje je državno reklamiranje i činjenica da je vlada oglašivač broj jedan u radiodufuznim medijima. Problem ostaju i ekonomska i socijalna prava novinara, jer se zakon o radnim odnosima ne sprovodi u celini, a ne postoji ni saglasnost o postizanju kolektivnog dogovora", kaže Petkovska.
i sindikat medijskih radnika ima sličan stav o donesenim zakonima. Oni su sa transparentom na kome piše “ne u naše ime” protestovali kada se u parlamentu debatovalo o zakonima.
"Ne dajemo legitimitet Zakonu o medijima. Smatramo da se njime ne rešavaju ključni problemi, a otvaraju se novi. I način na koji je vodjena kvazi- debata i čitava borba koju smo vodili osam meseci pokazuju kakav je odnos onih koji predlažu zakone prema medijskim organizacijama i novinarima u ovoj zemlji", rekla je predsednica sindikata Tamara Chausidis.
Petkovska ističe da je nelogično i to što o ovim zakonima nema saglasnosti svih medijskih udruženja, a da je nejasno i zašto se oni prvo donose, a zatim se ostavlja mogućnost o njihovoj izmeni:
"Problem je i to što zakon dodeljuje zadatak Vladi da ona odredi koje udruženje novinara je većinsko i time i adekvatno zastupljeno u Agenciji za medije i u Savetu javnog servisa. Znamo da postoje dva konkurentska udruženja, od kojih jedno smatra da je vlada bezgrešna i da je ona uvek u pravu. To radja sumnju u objektivnost selekcije o tome koje je udruženje reprezentativno", kaže Petkovska.
Nesuglasice o medijskim zakonima traju od početka godine, održani su mnogi protesti novinara, bojkotovane su debate kada su se organizovale, a i međunarodne organizacije, naročito OEBS, imale su mnogo primedaba na njihov sadržaj.