Redovni predsednički i vanredni parlamentarni izbori, kao i sve što se događalo u vezi njih, obeležilo je 2014. godinu u Makedoniji. Održavanje predsedničkih izbora bilo je izvesno još od početka godine, a iako su vladajuće partije tvrdile da među njima ne postoji dogovor o istovremenom odvijanju i prevremenih parlamentarnih izbora, sve je upućivalo na to da će se to desiti.
Demokratska unija za integraciju, partija Albanaca u Vladi, insistirala je da predsednik države bude izabran konsenzusom partnera u vlasti. A pošto je VMRO DPMNE na čelu sa premijerom Nikolom Gruevskim odbacio taj predlog, epilog je bio onakav kao što se pretpostavljalo.
Parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora su održani 27 aprila. Pobedile su vladajuće partije, premijer Gruevski je proglasio pobedu i osvojenih skoro pola poslaničkih mesta u Sobranju, kao i drugi mandat predsednika Gjorga Ivanova, koji je bio kandidat vladajuće koalicije.
“Ovo je ogromna, snažna, moćna pobeda. Ovo je nedvosmisleno poverenje i jasno izrazena volja građana Makedonije. Žalim što zbog ličnog interesa, potcenjujući volju naroda, predsednik i rukovodstvo SDSM-a su odlučili da rade na direktnu štetu Makedonije, u korist onih koji joj ne žele dobro”, rekao je Gruevski.
Lider socijaldemokrata Zoran Zaev je rekao da su građani Makedonije prevareni, a da je izborni proces sproveden necivilizovano i da je uzurpirano ustavno pravo građana. On je zatražio hitno formiranje tehničke vlade koja bi omogućila sprovođenje normalnih i fer predsedničkih i parlamentarnih izbora.
“Tražimo i moraju se organizovati izbori na kojima će narod vratiti kontrolu u svoje ruke i izabrati vlast po vlastitoj volji i ubeđenju, bez pritisaka, bez ucena, bez kupovanja glasača. Bez fer izbora nema demokratije. Bez demokratije nema prosperitetne Makedonije“, poručio je Zaev.
Misija OEBS-a, ODIHR, je dan posle glasanja izašla sa ocenom o tome kako se odvijao izborni proces. Bilo je dosta kritika
“U predizbornom periodu nisu ispunjene važne obaveze ka OEBS-u, uključujući odvojenost države i partije, obezbeđivanje ravnopravnih uslova za nadmetanje, neutralnost medija, tačnost biračkog spiska, mogućnost za pritužbe i ispravljanje nepravilnosti, preko delotvorne procedure. Sve je ovo nažalost, zasenilo izborni dan, koji je ispunio obavezu i bio je u urednoj i mirnoj atmosferi”, rekao je šef Misije Gert Arens.
Sve što se događalo pre i za vreme izbora je bilo povod da opozicija bojkotuje rad novog parlamenta, u kome je trebalo biti 33 njena poslanika.
“Nema učešća u parlamentu koji ne odražava pravu volju građana. Ostavke su podnela sva 33 poslanika koji su potpisali kod notara da ne prihvataju mandate”, rekao je Zaev.
Rekao je krajem maja predsednik SDSM-a Zaev, a takva situacija je još uvek aktuelna. Bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja da se izađe iz političkog ćorsokaka, a na sednici održanoj nekoliko dana pre Nove godine, parlamentarna većina nije uspela da obezbedi 82 glasa za oduzimanje mandata opozicionim poslanicima. Glasanje je odloženo za narednu godinu, kada bude obezbeđena dvotrećinska većina.