Startala je ključna nedelja u kojoj se najavljuje početak rešavanja evroatlantske budućnosti Makedonije.
Danas je napravljen prvi korak. U makedonskom Sobranju je izglasana ratifikacija ugovora o dobrosusedskim odnosima za Bugarskom i to bez opozicije koja bojkutuje rad Sobranja zbog toga što je nekoliko poslanika VMRO DPMNE u pritvoru u vezi sa organizovanim upadom u parlament 27. aprila ove godine.
Što se tiče makedonsko-bugarskog ugovora, reč je o kompromisu oko jezika. Prema kompromisnoj formulaciji, obe države će priznati jezike, makedonski i bugarski, u saglasnosti sa Ustavima obe države. Ova formulacija obezbeđuje Skoplju veću podršku Washingtona i Brisela i, pre svega, Sofije čiji je ambasador danas u Sobranju predstavio prioritete bugarskog predsedavanja Evropskom unijom (EU) u prvoj polovini 2018. godine.
Takođe, evropska integracija Zapadnog Balkana i Makedonije je jedan od glavnih prioriteta.
"Bugarska podržava evropsku perspektivu i napore vlade premijera Zorana Zajeva, svih institucija građanskog sektora i opozicije, da se ostvare strateški ciljevi u vreme bugarskog predsedavanja u ispunjavanju uslova za dobijanje poziva za članstvo u EU", poručio je u Skoplju bugarski ambasador Ivan Velikov Petkov.
Ivan Velikov Petkov (u sredini): Bugarska podržava napore premijera Zajeva
Ovo je uvod u glavnu priču koja počinje u sredu. Na ovaj dan u New Yorku je zakazana nova runda pregovora posrednika Ujedinjenih nacija (UN) u sporu oko imena između Makedonije i Grčke, Metjua Nimica sa pregovaračima Vaskom Naumovskim i Adamantiosom Vasilakisom.
Isti dan u Skoplje dolazi generalni sekretar NATO-aa Jens Stoltenberg koji će ostati dva dana u Makedoniji.
Nakon toga, 24. ili 25. januara očekuje se susret premijera Makedonije i Grcke Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa u Davosu, gde obojica trebaju da prisustvuju Svetskom ekonomskom forumu.
Ako se na ovo doda i da ministri spoljnih poslova Nikola Dimitrov i Nikos Kocijas očekuju da Nimic na ovoj rundi pregovora da inicijalni predlog za ime Makedonije, nešto kao okvir za proces pregovora. Stoga, analitičari i u Skoplju i u Atini su u pravu kad kažu da se ništa slučajno ne dešava u politici.
Nimic za grčku nacionalnu televiziju ERT je kazao da nema novi predlog za ime Makedonije i da će 17. januara na sastanku u New York razgovarati o predlozima o kojima je već bilo reči.
Pregovori oko imena traju skoro 25 godina. Bilo je više predloga od kojih se danas, kao moguće opcije, spominju tri: Republika Nova Makedonija, Republika Severna Makedonija i Republika Gornja Makedonija.
I dok se sve ove aktivnosti tumače kao početak kraja reševanja pitanja oko imena, bez čega se ne može ni u NATO, ni u EU, kao ključno nameće se i pitanje referenduma o imenu u Makedoniji i u Grčkoj.
Politicki analitičari se slažu da je referendum najbolji način kako bi se izrazila volja naroda ali, kako za RSE ocenjuje analiticar Albert Musliu, ne treba žuriti sa održavanjem referenduma u narednih šest meseci.
"Ako je taj referendum obavezujući i ako ishod bude negativan, onda bi se obe zemlje našle u bezizlaznoj situaciji", ističe Musliu, inače predsednik Insituta za demokratiju i razvoj.