Pet dana nakon što je direktno doveden u vezu sa liderom jednog od, kako policija tvrdi, likvidiranih mafijaških klanova ministar zdravlja u Vladi Srbije Zlatibor Lončar sve je objasnio praktično pukim slučajem.
Komentarišući novu fotografiju koju je obelodanio lider Nove Srbije Velimir Ilić, Lončar je u gostovanju na Radio televiziji Srbije (RTS) naveo da su fotografije na kojima pozira sa članovima ozloglašenog Zemunskog klana nastale posle operacije oca Dušana Spasojevića, vođe ove kriminalne grupe koja je učestvovala i u atentatu na bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.
Ponovio je tako objašnjenje koje je prethodno prvi u javnost izneo premijer Srbije Aleksandar Vučić.
„Fotografije su nastale posle operacije. Posle operacije koja je bila uspešna, otac njegov je izašao, otišao je, bio neko vreme kod njega kući, pozvao me da se zahvali i hteo da me upozna s tada najmoćnijim političarem iz vlasti. Otišao sam, upoznao sam se s tim čovekom, on je insistirao i da se slikamo. Tom čoveku nije bilo baš najprijatnije, ali nije hteo da se protivreči, slikao se, bio još neko vreme, kurtoazno se pozdravili. Otišao. Prešli smo u drugu prostoriju. I to su sve te fotografije nastale u tom momentu“, kazao je Lončar ne navodeći ime političara na koga misli, niti ga je to novinar u studiju Javnog servisa zamolio da iznese.
Dan kasnije, direktno upitan ko je bio taj „najmoćniji političar“ Lončar je odbio da odgovori:
„Ne mogu da kažem, ne želim da njegovoj porodici, u ovom trenutku, zagorčavam dan ili bilo šta", kazao je Lončar za TV N1.
Fotografije o kojima Lončar govori u javnost je u dva maha izneo Velimir Ilić, lider Nove Srbije i bivši koalicioni partner Srpske napredne stranke (SNS), i to nakon što ga premijer Srbije Vučić nije postavio na čelo preduzeća Koridori Srbije. Da mu je tako nešto obećano u javnost je izneo sam Ilić.
Fotografije o kojima Lončar govori u javnost je u dva maha izneo Velimir Ilić
U svojevrsnoj osvetničkoj misiji za izgubljene pozicije u državnom aparatu, Ilić iznosi fotografije, koje bez obzira na njegove motive za takav potez, ukazuju na verovatno i suštinski problem funkcionisanja države.
Na prvoj fotografiji vidi se ministar Lončar kako pozira sa Spasojevićem, ubijenim tokom policijske akcije „Sablja“ preduzete nakon atentata za Zorana Đinđića, a na drugoj su, osim Lončara i nekadašnji fudbaleri Partizana Danko Lazović i Dragoljub Jeremić, kao i doktor Miroslav Risović.
Risovića i Lončara su svedoci-saradnici u istrazi za ubistvo Zorana Đinđića dovodili u vezu sa Zemunskim klanom, ali konkretnih zaključaka ili istražnih radnji nadležnih organa po tom pitanju nikada nije bilo. Risović je nakon akcije „Sablja“ napustio zemlju i otišao u Kanadu, gde i danas živi.
Objašnjenje koje smo čuli od ministra Lončara o tome kako je dospeo na fotografije sa članovima jedne od najbrutalnijih kriminalnih grupa u poslednjih nekoliko decenija na ovim prostorima zahteva dalja preispitivanja, konstatuje za RSE odgovorni urednik nedeljnika „NIN“ Nikola Tomić. U poslednjem broju tog lista Tomić traži dodatna objašnjenja.
„Na primer, upoređivanjem fotografija koje su nastale te noći, da li u vili Zemunskog klana, u kafiću ili tržnom centru – bilo je tu različitih verzija – sa fotografijama koje su napravljene za vreme akcije ’Sablja’ u kompleksu Zemunskog klana, vide se neke neverovatne podudarnosti. U svakom slučaju, priča sa njegove strane deluje zaista šuplje i zahteva dalje objašnjenje“, smatra Tomić.
Vučić veruje svom ministru
Iako kaže da mu nastup ministra zdravlja na RTS-u nije bio preterano uverljiv, kriminolog Dobrivoje Radovanović dodaje da nema mnogo poverenja ni u fotografije koje je Velimir Ilić pokazao javnosti, jer je, dodaje, lider Nove Srbije do sada ćutao o tim saznanjima.
„Nakon atentata na premijera Đinđića policija je jako detaljno ispitivala detalje ubistva u Urgentnom centru. Kao što je poznato, jedan lekar je pobegao iz zemlje. Taj čovek je vrlo često dežurao zajedno sa gospodinom Lončarom i policija nije našla niti jedan sumnjivi trag da je Lončar uključen u to. Tome poklanjam mnogo više poverenja, nego što poklanjam fotografijama koje mogu nastati iz ovih ili onih razloga“, kaže Radovanović, aludirajući na gore pomentog Risovića.
Da li su ove fotografije dovoljne za odlazak Lončara iz Vlade Srbije?
On sam je rekao da njegova ostavka nije sporna. Nikola Tomić smatra da fotografije nisu dovoljne za pokretanje krivične odgovornosti, ali su i više nego dovoljne za preispitivanje Lončareve političke odgovornosti. Tomić, međutim, ne očekuje da će Lončar podneti ostavku:
„Ako bude nekih dodatnih saznanja, on bi to mogao da uradi, ali bismo tu ostavku zvali isključivo formalnom. On će otići iz Vlade ako mu to premijer naloži.“
A, premijer Vučić je nakon prve objavljene fotografije rekao da veruje svom ministru, te da će Lončar biti smenjen, „ako se pokaže da je u bilo kakvom kriminalu učestvovao“.
Podsetimo i da je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK ranije objavila da je Zlatibor Lončar 2002. godine potpisao ugovor o kupovini stana sa suprugom Sretka Kalinića, jednog od najbrutalnijih ubica Zemunskog klana.
Kalinić, poznat pod nadimkom Zver, je prvostepeno osuđen na 35 godina zatvora za tri ubistva i dva pokušaja ubistava počinjenih tokom 2004. godine. Prethodno je 2009. godine pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu od 30 godina zbog učestvovanja u ubistvu Đinđića.
Lončar je posle objavljivanja podataka odgovorio da je sve ugovore lično predao policiji.
Kriminalci u poslaničkim klupama
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa, koji će biti objavljen na sajtu RSE u subotu 28. januara, smatra da slučaj „Lončar“ neće imati konkretan epilog.
„Da se nije desio taj sukob oko postavljenja Ilića na mesto direktora jednog javnog preduzeća, ništa od ovoga se ne bi našlo u javnosti. E, to je ono što govori o klimi za vladavinu prava u Srbiji najšire gledano“, smatra Nenadić.
Željko Ražnatović Arkan je početkom devedesetih kao narodni poslanik sedeo u parlamentu Srbije
U poslednjih 25 godina mnogo je primera više ili manje transparentnih veza između sa jedne strane kriminalnih i s druge političkih i policijskih struktura, što se može smatrati direktnom posledicom kriminalizacije društva i političkog sistema tokom devedesetih.
Najilustrativniji primer je svakako Željko Ražnatović Arkan, osuđivani kriminalac i vođa paravojne formacije „Tigrovi“ koji je u ratnim zonama BiH i Hrvatske stekao enormno bogatstvo, a početkom devedesetih kao narodni poslanik sedeo u parlamentu Srbije.
„To je bilo dakle korišćenje organizovanog kriminala za sopstvene interese pojedinih političara i visokih funkcionera tajne službe“, ocenjuje kriminolog Dobrivoje Radovanović.
Ta sprega nastavljena je i nakon petooktobarskih promena.
Navedimo neke primere. Već godinama mediji povezuju lidera Liberalno-demokratske partije i nekadašnje bliskog Đinđićevog saradnika Čedomira Jovanovića sa nekim od ljudi iz kriminalnog miljea. U Jovanovićevom slučaju njegovi nikada potpuno istraženi kontakti sa podzemljem medijski su korišćeni do mere da su se pretvarali i u kampanju protiv ovog političara, koji je danas poslanik u Skupštini Srbije.
Prvi čovek Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak nije krio da je u dobrim odnosima sa Nenadom Opačićem, osuđenim na dugogodišnju zatvorsku kaznu kao jedan od vodećih ljudi organizacije „Firma“, koja je povezivana sa trgovinom velike količine droge.
Presudom je potvrđeno da se kao šef veterničke grupe bavio preprodajom narkotika, kao i da je bio saradnik zemunskog klana u nekoliko slučajeva otmica i iznude.
Nenad Čanak nije krio da je u dobrim odnosima sa Nenadom Opačićem, osuđenim na dugogodišnju zatvorsku kaznu
Opačić je zajedno sa suprugom pre dve godine izrešetan na ulici u glavnom gradu Vojvodine.
Pre nekoliko dana priveden je Marko Jablanović, rođeni brat sada već bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Jablanovića, zbog sumnje da je učestvovao u proizvodnji i rasturanju marihuane. Marko Jablanović je uhapšen u službenom vozilu Ministarstva za rad.
Premijer Vučić je u više navrata govorio da gotovo svaki put kada policija počne da priprema akciju protiv velikih narko bosova, ta akcija bude otkrivena i kriminalci se sklone na bezbedno.
“Svaki put kada se dogovorimo da krenemo u veliku akciju protiv narko-bosova – sve najveće hoćemo da imamo – i kada to uradimo u najužem mogućem krugu, i kažemo da to mora da se uradi u roku od sedam dana, ne biste verovali u roku od sat vremena gotovo uvek dobijemo informaciju od tajnih službi da je akcija provaljena. Svi se sklone i sakriju”, izjavio je Vučić pred 2016. godine.
Treba navesti da je upravo zahvaljujući Vučiću javnost mogla jasno uvideti koliko je problematično državno odmeravanje snage sa mafijom. Naime, premijer Vučić je 2014. godine označio Dragoslava Kosmajca kao najvećeg narko-bosa u Srbiji.
Kosmajac je krajem iste godine uhapšen, proveo je neko vreme u pritvoru, a zatim je pušten. Čeka se da mu počne pripremno ročište u procesu koji se vodi protiv njega i još dve osobe zbog zloupotrebe službenog položaja u podstrekavanju prilikom upisivanja vlasništva nad zemljištem na kome mu se nalazi kuća.
O njegovoj ulozi u dilovanju droge danas nema ni pomena.
Pipci organizovanog kriminala sežu gotovo do svih sfera društva, pa više nije medijska eksluziva ni vest da vođe huliganskih grupa, povezanih sa rasturanjem droge sede u upravnim odborima sportskih klubova.
Ima li onda država i njene institucije snagu da se obračuna ne samo sa organizovanim kriminalom, nego i sa kriminalcima u sopstvenim redovima?
Narko-bos Darko Šarić je 2015. osuđen na 20 godina zatvora
Dobrivoje Radovanović upozorava da bi neuspeh na tom polju bio opasan po celo društvo:
„Država mora to uraditi kako zna i ume, inače će se pretvoriti u mafijašku državu koja će jako smetati Evropi, kao i direktnom okruženju Srbije.“
U borbi protiv organizovanog kriminala država beleži jedan veliki uspeh. Narko-bos Darko Šarić je 2015. osuđen na 20 godina zatvora, a proces protiv njega obuhvatio je šest spojenih optužnica zbog šverca više od ukupno 5,7 tona kokaina iz Urugvaja, Brazila i Argentine u zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine.
Šarić se prethodno krio od 2009. do 2014. godine, kada se predao policiji.
Upravo pred Apelacionim sudom traži poništenje presude, time i njegovo eventualno puštanje na slobodu.