Učvršćivanje vlasti predsednika Venecuele Nikolasa Madura (Nicolas), koji je posle bojkota opozicije na parlamentarnim izborima dobio potpunu kontrolu nad političkim institucijama, postavlja dilemu za Zapad koji ga ne priznaje za legitimnog lidera. Takođe to je i dodatni izazov za podeljenu opoziciju koja je sve slabija, dok u zemlji razorene ekonomije vladaju rezigniranost i agonija, pišu svetski mediji.
'Transcendentalni trenutak'
Maduro je konsolidovao svoju vlast nad Venecuelom posle nameštenih parlamentarnih izbora 6. decembra, sa sve pozvanim "posmatračima" iz Irana, Rusije i međunarodnih levičarskih pokreta, piše Tajms (The Times).
Evropska unija i Organizacija američkih država odbile su da pošalju posmatračke timove uz obrazloženje da nije bilo uslova za efikasno i nepristrasno praćenje izbora.
Na više od 80 odsto prebrojanih glasova, predsednik i njegovi levičarski saveznici dobili su 67,7 odsto glasova, dok su predstavnici opozicije, prema venecuelanskom Nacionalnom izbornom savetu, dobili 18 odsto.
Glasanje je Madurovoj socijalističkoj partiji osiguralo kontrolu nad Nacionalnom skupštinom, koja je skoro dve godine bila platforma za dosad neuspešan pokušaj njenog predsednika Huana Gvaida (Juan Guaido) da preuzme vlast, ukazuje londonski list. Gvaida (37) je većina zapadnih zemalja priznala kao legitimnog privremenog predsednika.
Nacionalna skupština pod kontrolom opozicija u rezoluciji je glasanje označila kao prevaru kojom su prekršena prava Venecuelaca da biraju svoje lidere. S druge strane, Maduro, tokom čije sedmogodišnje vladavine je došlo do kraha ekonomije, porasta siromaštva i masovnih migracija, izborni dan je opisao kao "transcendentalni trenutak".
Strategija opozicije
Ishod izbora nikada nije bio pod znakom pitanja u zemlji čija je vlada bliska komunističkoj Kubi, Rusiji Vladimira Putina i Iranu, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), dodajući da će mimo nekoliko odmetnutih kandidata koji nisu u savezu s Madurom, predstavnici vladajuće partije zauzeti većinu od 277 mesta u Narodnoj skupštini.
Nakon što je, kako navodi američki list, Madurov režim preuzeo kontrolu nad pojedinim opozicionim partijama i proterao ili pohapsio istaknute protivnike, većina opozicionih lidera pozvala je na bojkot izbora, iako je to značilo da će režim dominirati celokupnom vladom i oružanim snagama, ukazuje Volstrit džurnal.
Za venecuelansku opoziciju strategija na izborima u nedelju nije bila osvajanje glasova, već podsticanje apatije i da se pokaže svetu da na biračkim mestima nema puno aktivnosti, kao i da nema poverenja u izbore, podvlači Volstrit džurnal, ističući da je u odnosu na izbore za Narodnu skupštinu 2015. kada je izlaznost premašila 70 odsto, sada učešće na izborima bilo znatno manje.
Bojkot izbora, međutim, predstavlja probleme za opoziciju koja je sve slabija i podeljena na one koji su otvoreni za pregovore s režimom i drugih koji se zalažu za tvrd pristup u nadi da će SAD upotrebiti vojnu silu da svrgnu Madura, ukazuje list.
Maduro i njegovi saveznici su podsticali izlaznost porukom da će nova Nacionalna skupština naći mehanizme koji će omogućiti privatnim kompanijama da izvoze naftu, što je sputano sankcijama američke administracije koje su osujetile privredu te zemlje, navodi Volstrit džurnal, dodajući da su neki Venecuelanci koji su glasali, rekli da se nadaju da će nova skupština ponuditi mogućnosti za investiranje koje će privući strane kompanije.
Vraćanje kontrole nad skupštinom, Maduro će dobiti značajno oruđe za ponovno pokretanje u zemlji gde je mesečna plata ili penzija često manja od cene kilograma mesa ili kartona jaja, ocenjuje Rojters (Reuters).
Madurova vlada bi sada mogla imati veći legitimitet da ponudi svoju naftnu industriju kompanijama koje su spremne da rizikuju američke sankcije kako bi dobile deo ogromnih rezervi nafte u članici Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).
Međutim, čak i tradicionalni saveznici Venecuele poput Rusije i Kine, za koje je najverovatnije da prkose američkim sankcijama, nisu pokazali veliko interesovanje za naftnu industriju koja je oslabljena godinama propadanja i emigracijom njenih najtalentovanijih profesionalaca, ističe Rojters.
Atmosfera rezigniranosti
Madurova Vlada sada može da kontroliše Narodnu skupštinu čime ima totalnu kontrolu nad političkim institucijama u zemlji, ali mala izlaznost od 31 odsto teško da je "pobeda", ocenjuje BBC.
Neki su dali svoj glas kako bi podržali čoveka na vlasti, dok su se drugi pozvali na svoje demokratsko pravo ili plašili posledica, poput gubitka hrane, ako ne izađu na izbore. Jedan od vodećih predstavnika režima na predizbornom skupu je rekao "Ko ne glasa, neće jesti".
Ipak, ukazuje britanski javni servis, na izborima je vladala atmosfera rezigniranosti – većina Venecuelanaca s kojima je razgovarala dopisnica BBC-ja rekla je da izbori nemaju smisla i da imaju pametnija posla u nedelju.
Ogromni redovi na benzinskim pumpama, umesto na biračkim mestima, objašnjavaju šta treba znati o politici u Venecueli – njeni građani samo žele da prežive još jedan dan i da politika jednostavno nestane, navodi dopisnica BBC-ja.
S druge strane, Gvaido je najavio da će održati jednonedeljne "narodne konsultacije" na kojima će Venecuelance pitati da li prihvataju rezultate izbora. On se, kako navodi BBC, nada da će na narodnim konsultacijama biti veći odziv nego na izborima, što bi mogao da bude njegov argument da zadržava legitimitet privremenog predsednika, budući da s polaganjem zakletve novih poslanika 5. januara on formalno više neće biti na funkciji predsednika skupštine koja mu je omogućila da tvrdi da je na čelu zemlje.
Državni sekretar SAD Majk Pompeo (Mike) izbore u Venecueli je opisao kao prevaru, dok je brazilski ministar spoljnih poslova Ernesto Araužo (Araujo) glasanje nazvao "izbornom farsom" i pokušajem Madurove "diktature" da legitimiše svoju vladavinu. Organizacija američkih država takođe je saopštila da neće priznati rezultat.
Još jedan izazov za Bajdena
Narod Venecuele je dovoljno patio i završetak agonije u toj zemlji bi trebalo da bude prioritet novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden), ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) u uredničkom komentaru.
Rezultati Madurovih socijalista su, kako navodi britanski list, bili smanjenje privrede za tri četvrtine u poslednjih pet godina, inflacija od 6.500 odsto i bezvredni bolivar. Zemlja bogata naftom pati od hronične nestašice ne samo hrane, struje i tekuće vode, već i goriva. Više od pet miliona ljudi je u izbegličkoj krizi pobeglo iz zemlje, dok su hiljade protivnika režima ubijene ili zatvorene.
Novi saziv Nacionalne skupštine, ipak će, ističe Fajnenšl tajms, stvoriti dilemu za SAD i njihove evropske i latinoameričke saveznike koji su opozicionog lidera Gvaida priznali za privremenog predsednika, na osnovu ocene da je su predsednički izbori 2018. na kojima je Maduro pobedio, bili namešteni, pa pravo na vođenje zemlje ima predsednik Nacionalne skupštine.
Uprkos Gvaidovom hrabrom i neumornom zalaganju, njegova vlada u senci nije uspela da potisne Madura, navodi list, uz ocenu da mu nisu pomogli ni neuspeli plan američkih plaćenika ove godine i neuspeli pokušaj prošle godine da izazove vojnu pobunu. Pored toga nije uspela ni kampanja "maksimalnog pritiska" koju je vodila administracija predsednika SAD Donalda Trampa (Trump).
Novoizabrani predsednik Bajden sada će imati priliku da usmeri Venecuelu ka političkoj slobodi i ekonomskom oporavku, ali niko ozbiljno ne veruje da se dugotrajna kriza te zemlje može rešiti bez pregovora i takvi razgovori moraju uključivati ne samo Madura i opoziciju, već i glavne pomagače Venecuele – Kubu, Kinu, Rusiju i Iran, u okviru šireg diplomatskog napora Bajdena, ocenjuje list, dodajući da se novoizabrani predsednik SAD suočava s nizom zastrašujućih izazova, ali da mirno rešenje najveće političke i humanitarne krize u Americi zaslužuje da bude prioritet.