Stav Mađarske prema migrantima je "strog, ali nije bezdušan", izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban posle susreta sa svojom koleginicom iz Srbije Anom Brnabić u Subotici.
Objasnio je da Mađarska kroz posebne programe pomaže pogođene na izvoru problema, tamo gde su krize začete, u njihovim zemljama, te da tako pokušava da "predupredi izbijanje izbegličkih kriza".
Orban se zahvalio, kako je rekao, podršci Srbije prilikom izgradnje anti-migrantskog zida između dve države – kontroverzne mere za kojom je Budimpešta posegnula 2015. godine kako bi zaustavila migrantski talas.
Iznoseći uverenje da će se Zapadna Evropa, koja je prihvatila veliki broj migranata, suočiti sa problemima u procesu njihovog uklapanja u autohtono stanovništvo, Orban je naveo da se sa takvim izazovom Mađarska neće suočiti. Nastavlja, zahvaljujući Mađarskoj, ni Srbija:
"Shvatio sam da su i ovde to uvideli, da će Srbija imati koristi od ograde koju je Mađarska podigla i da migranti onda neće moći da prolaze. Ono što je dobro za Mađarsku, dobro je i za Srbiju", veruje Orban.
Brnabić je navela da je u Srbiji trenutno još oko 3.500 hiljade migranta, kojima nije cilj da tu i ostanu. Stoga se ona zalaže za migrantsku politiku koja će biti deo politike Evropske unije.
"Oslanjamo se na Evropsku uniju. Da sednemo i da zajedno osmislimo zajedničku politiku prema migrantima", kazala je Brnabić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Premijeri Srbije i Mađarske u Subotici
Brnabić: Uskoro dozvole za "Turski tok"
"Istorijski gledano odnosi Srbije i Mađarske nikada nisu bili bolji", izjavila je Brnabić na zajedničkoj konferenciji za novinare Orbanom.
Brnabić je, kao ilustraciju tog napretka u odnosima, iznela, kako se izrazila, uzdržan stav Mađarske po pitanju Kosova, bez obzira što je Budimpešta priznala kosovsku nezavisnost.
"Zahvaljujem se u ime građana Republike Srbije na tome što je Mađarska bila uzdržana prilikom glasanja za prijem takozvane Republike Kosovo u Interpol (novembar, 2018.) što je nama bilo izuzetno važno. Takođe, što je tokom cele godine Mađarska, ne samo bila uzdržana, već je zajedno sa Srbijom glasala po pitanju ENTSO-a (Evropska mreža operatora prenosnog sistema za električnu energiju), koja se tiče zaštite prava i interesa Srba na Kosovu, odnosno da srpska prenosna mreža ostane u vlasništvu Elektro-mreže Srbije", izjavila je Brnabić.
Takođe je navela da je Mađarska treća na listi najznačajnijih evropskih partnera Srbije (posle Nemačke i Italije), te saopštila da je u fokusu današnjih razgovara bila i saradnja na izgradnji "Turskog toka", za prenos gasa iz Rusije.
Saopštila je da će do kraja aprila biti izdate prve građevinske dozvole za radove na Turskom toku. "Već smo krenuli pripremne radove", kazala je ona.
Najznačajniji su dogovori, navela je Brnabić, o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, kao i planirano fizičko proširenje najprometnijeg graničnog prelaza između dve države - Horgoš 1, kao i otvaranje još jednog prelaza.
Viktor Orban je u svom obraćanju izrazio podršku srpskim evrointegracijama, navodeći da bi status članstva za Srbiju bilo nešto od čega bi koristi imala cela Srbija.
Poručio je da treba imati na umu da će se "uskoro završiti u Evropi jedan period" posle koga će se ekonomski rast centralno-evropskih država izjednačiti sa zapadno-evropskim.
Kao nužnost za takve procese je naveo političku stabilnost u ovom delu Evrope.
"Biću otvoren, postoje zemlje u kojima je politička stabilnost bitna za ubrzanje razvoja", kazao je Orban podvlačeći da je Srbija takva zemlja.
Podvukao je da će Mađarska u periodu koji dolazi podsticati privredna ulaganja ne samo na teritoriji Vojvodine, već i južno, u drugim delovima Srbije.
"Često me pitaju zašto ulažemo ili odvajamo vrlo značajna finansijska sredstva za one koji žive izvan mađarskih granica, u interesu razvoja privrede u tim oblastima. Pošto iza sebe imamo vrlo tešku istoriju, potrebno je vreme da svi shvatimo da ekonomske, kulturne, naučne, sportske podrške su dobre za sve, za jednu i za drugu stranu", rekao je Orban.
Brnabić je u tom smislu najavila izgradnju zajedničke fabrike za preradu malina u Arilju, u zapadnoj Srbiji, vrednosti od sedam i po miliona evra. Još četiri slična projekta obećala je za tekuću i sledeću godinu.
Oba premijera su se posebno zahvalila na unapređivanju položaja srpske manjine u Mađarskoj, odnosno mađarske u Srbiji.
Orban i Brnabić, sastali su se jutros u Subotici, na krajnjem severu Srbije.
Tokom sastanaka resorni ministri dveju vlada potpisali su ukupno jedanaest sporazuma i memoranduma, nakon zajedničke sednice vlada dveju susednih država.
Među njima je memorandum o unapređenju železničke infrastrukture Segedin – Subotica kao i memorandum o unapređenju prevodnice za brodove na srpskoj strani reke Tise.
Dogovoreno je i uzajamno priznavanje diploma o stečenom nivou obrazovanja izdatih u ove dve zemlje, zatim saradnja u održivom upravljanju prekograničnih voda, kao i vojno tehnička saradnja.
Ministar policije Srbije Nebojša Stefanović je izjavio nakon sastanka sa mađarskim kolegom Šandorom Pinterom da dve policije imaju "odličnu saradnju" u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala.
"Razgovarali smo i o tome da zajedničkim delovanjem umanjimo trajanje gužvi na graničnim prelazima, ovo je posebno bitno u letnjoj turističkoj sezoni, ali da istovremeno očuvamo bezbednost građana. U tom smislu radićemo na efikasnosti policije", rekao je Stefanović.
Dogovor o rekonstrukciji pruge
Uoči dolaska u Suboticu, Orban je u Dubrovniku (Hrvatska) izjavio da je nova železnička trasa Budimpešta - Beograd "najznačajniji infrastrukturni projekat u regionu" i najavio je potpisivanje sporazuma u skorije vreme.
Od 2014. godine ovo je peti put da dve vlade imaju zajedničku sednicu. Predsednici Vlada su se susreli poslednji put u februaru prošle godine u Budimpešti.
Prethodno susret sa Vučićem
Prethodno se Orban, u nedelju uveče, u Subotici sreo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, saopšteno je iz kabineta mađarskog premijera.
Kako navode, radnoj večeri, koja je održana uoči zajedničke sednice dve vlade, prisustvovali su i mađarski i srpski ministri spoljnih poslova, Peter Sijarto i Ivica Dačić. Nije međutim saopšteno šta je bila tema ovog sastanka.
Vučić se tokom susreta sa Orbanom "izvinio za nеodgovornе izjavе, kojе su sе čulе na jučеrašnjеm skupu opozicijе u Bеogradu"
Iz kabineta predsednika Srbije je nakon sastanka sa Orbanom saopšteno da je Vučić zahvalio i za otvorеnu i snažnu podršku Mađarskе еvrointеgracijama Srbijе.
"On (Vučić) sе i ovom prilikom izvinio za nеodgovornе izjavе, kojе su sе čulе na jučеrašnjеm skupu opozicijе u Bеogradu, o Mađarima, građanima Srbijе, jеr, kako jе rеkao 'to nijе stav vеćinskе Srbijе, vеć stav dеla nеodgovornih i nеozbiljnih ljudi'", stoji u saopštenju.
Pantelić: Orban i Vučić skoro identični
Visoko političko interesovanje jednih za druge koje dolazi sa obe strane srpsko-mađarske granice, dokaz su činjenice da Viktor Orban i Aleksandar Vučić pripadaju istoj političkoj porodici, kaže spoljno politički komentator Željko Pantelić, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Ne samo formalno, jer i Srpska napredna stranka i Fides (partija na čijem čelu je Orban, vladajuća u Mađarskoj) su članice Evroske narodne partije (okuplja evropske liberlano-konzervativne i hrišćansko demokratske stranke prim.aut.), iako je Fides trenutno suspendovan. Ali, oni predstavljaju taj politički deo koji ide ka takozvanoj neliberalnoj demokratiji koju zagovara i u Mađarskoj sprovodi Viktor Orban. U Srbiji vidimo da Vučić koristi više-manje istu politiku, istu retoriku, te da su oni praktično u političkom smislu i načinu na koji interpretiraju politiku, kako unutrašnju tako i spoljnu, veoma slični. Da ne kažem identični. Tako da se radi o klasičnom primeru u kom imamo dve stvari koji su ponekad i kontradiktorne. Naime, sa jedne strane imamo odlične odnose između Orbana i Vučića, sa druge strane u Mađarskoj je na primer većina protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. To govori o paradoksalnom kontekstu, ali to vidimo trenutno i u odnosu velikih svetskih lidera kao što su, na primer, Donald Tramp i Vladimir Putin. Tako da, kada je reč o sličnostima između Mađarske i Srbije, to je više izraz pripadnosti jednoj te istoj političkoj ideologiji."
Kada je reč o produbljivanju ekonomske povezanosti, što je i centru subotičkih susreta, Pantelić navodi da ih treba posmatrati na liniji bliskosti koju obe zemlje imaju sa Nemačkom, kao vodećom ekonomijom Evropske unije.
"Tu imamo još jednu paradoksalnu situaciju, da i u Mađarskoj i u Srbiji imamo kod dela biračkog tela antinemačko raspoloženje, pogotovu onog koji glasa za vladajuće stranke, a sa druge strane Nemačka je prvi partner i Srbije i Mađarske. Mislim da između Mađarske i Srbije postoji čak i neka vrsta komplemntarnosti priroda vlasti, pa su produbljivanje ekonomskih odnosa sasvim logični i prirodni", kazao je Pantelić.