Preko mađarsko-srpske granice svakoga dana pokušava da pređe više stotina migranata, a pritisak na ovu kapiju Evropske unije sve je veći, navode mađarski mediji.
Za one koji sa imigracionim papirima čekaju dozvolu da uđu u Mađarsku postavljeni su tranzitni centri kod horgoškog i kelebijskog graničnog prelaza.
Ta procedura je, međutim, veoma spora, jer dnevno dobije dozvolu za ulazak u Mađarsku tek dvadesetak osoba.
U tim improvizovanim kampovima između graničnih prelaza, na ničijoj zemlji, nalazi se 150 do 200 ljudi, a planira se postavljanje još jednog punkta kod Ašothaloma, odnosno Bačkih Vinograda.
Većina izbeglica ipak pokušava da samostalno, to jest ilegalno, stupi na tlo Evropske unije, koja je jedini cilj svih njih, te niko, kako kažu, i nema nameru da se zadrži u Srbiji.
Samo tokom vikenda mađarska policija otkrila je oko 300 takvih pokušaja, a istovremeno srpska pogranična policija ovih dana sprečila je krijumčarenje 44 migranta, uhapsivši i njihove krijumčare.
Mađarske vlasti su takođe ove godine otkrile čak 120 trgovaca ljudima, koji migrantima naplaćuju hiljadu eura za prevođenje preko granice, kaže Đerđ Bokondi, savetnik Viktora Orbana za bezbednost zemlje.
"Zahvaljujući žičanoj ogradi sprečeni su mnogi ilegalni prelasci i verovatno bi da nije te prepreke u Mađarskoj do sada bilo oko milion migranata. A možemo zamisliti kako bi se naši građani nosili sa toliko migranata u našoj zemlji", rekao je Bokondi podcrtavajući rigidni kurs koji je Vlada Viktora Orbana zauzela prema izbeglicama. Bakondi je ocenio i da je novi izbeglički talas posledica iseljavanja kampa u Idomeniju.
Nagla promena migracione dinamike vidljiva je i u Subotici, na krajnjem severu Srbije, gde dnevno pristiže dva do tri autobusa sa migrantima iz Beograda. Najveći broj tih ljudi ostaje po par dana i noći na samoj autobuskoj stanici.
Migranti na autobuskoj stanici u Subotici, foto: Vesela Laloš
Oni koji imaju novca taksijima odlaze do mađarske granice, a ostali pešice ili gradskim autobusima.
Međutim, ilegalno prelaženje granice je možda i najteži deo njihovog putovanja – mnogi to pokušavaju i po nekoliko puta, a nakon neuspeha vraćaju se u Suboticu ili ponovo u Beograd.
Mnogi ipak dolaze ponovo i kreću u pohod na žičanu ogradu, kaže naš sagovornik, dvadesetogodišnji Pakistanac Imran Avzal.
"Jednoga dana ću možda i ja preći granicu i otići. Jednog dana… Krenuo sam iz Pakistana, preko Irana, Turske, Grčke, Makedonije, Srbije pre dva meseca. U Srbiji sam dve nedelje i danas ću po drugi put pokušati da pređem u Mađarsku. ...Sedeo sam na granici tri-četiri dana, ali nisam prošao. Ima mnogo policije, i mađarske i srpske, i mnogi se zato vraćaju. Ja verujem da će me jednom poslužiti sreća", kaže Imran.
Na lokalnim putevima oko granice ponovo se viđaju grupe pridošlih iz Avganistana, Pakistana, Iraka, Sirije, mada manje nego prošle godine, kaže predsednik Mesne zajednice Horgoš Robert Šorš.
"Trenutno u centru sela nema puno migranata kao što je bilo ranije, ali ih ima na sporednim putevima i oni uglavnom idu prema granici. Oni koji pređu sa urednim papirima locirani su između dve granice, po 100 do 150 ljudi - imaju šatore, a o njima brinu volonteri, koji čiste i donose pomoć. U tom prostoru oni čekaju da im mađarske vlasti odobre dalji put. Prednost imaju porodice sa decom i one najbrže dobijaju dozvolu za prolaz …", kaže Šorš.