Piše: Robert Bathory
Jožef je doživeo nešto poput epifanije kada je gledao holivudski blokbaster "Gladijator" pre oko dve decenije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Oduševljen odećom, oružjem i drugim priborom rimskih ratnika prikazanim u filmu Ridlija Skota (Ridley Scott), pitao se kako bi sam mogao da nabavi takve stvari.
"Nije me zanimala istorija mimo predmeta, već samo da ih posedujem, da ih imam u mojoj vitrini, i zbog toga sam kao lud počeo da istražujem gde bih mogao da ih nađem", rekao je za RSE Jozef, koji je tražio da se ne koristi njegovo pravo ime.
Jožef je ubrzo shvatio da je moguće imati takve artefakte, ali samo one koji su vekovima zakopani pod zemljom. Zajedno s jedinim prijateljem je kupio detektor metala i počeo da traži blago.
"Kupio sam detektor metala i nije prošlo mnogo vremena pre nego što sam počeo da pronalazim stvari. Ali nisam baš bio previše srećan jer me je zanimalo samo rimsko doba, ništa drugo", objasnio je on.
Granice Rimskog carstva išle su kroz današnju Mađarsku i reka Dunav je zapravo služila kao linija razdvajanja. Na istoku zemlje, arheološka nalazišta i blago koja se mogu pronaći uglavnom potiču od Avara, Huna i mađarskih kraljeva iz dinastije Arpad koji su vladali od 1000. do 1301. godine.
Na zapadu zemlje su antički predmeti često rimskog porekla. Oni se više ceni na tržištu i velikim delom se njima trguje ilegalno.
U komunističkoj eri, lovci na blago opremljeni detektorima metala u Mađarskoj bili su retkost, iako je ta aktivnost privukla izvesnu pažnju 80-ih. Ipak, usled toga, kažu stručnjaci, u Mađarskoj ima još mnogo netaknutog arheološkog blaga, mada ono brzo nestaje.
Lovci na blago iskopavaju novčiće, statue i zlatne predmete, uzimajući sve što može da se pomeri, upozoravaju stručnjaci. Vredniji komadi se ili prodaju u Budimpešti ili odvoze u Beč koji je uveliko poznat kao centar trgovanja istočnoevropskih i balkanskih ilegalnih umetnina i antikviteta. Manji lovci na blago prodaju svoju robu preko interneta u Mađarskoj.
Pre skoro deset godina, na internetu je mogao da se kupi čak i sarkofag iz rimskog doba. U Mađarskoj svako može da kupi detektor metala, mada zakon praktično zabranjuje njegovu upotrebu. Ipak, skoro niko ne poštuje zakon, a vlasti imaju veće brige od otkrivanja nelegalne upotrebe detektora metala.
Arheolozi nisu srećni. Sada se nadmeću s lovcima na blago, ali strahuju da su verovatno tu bitku davno izgubili. Stručnjaci traže snažnije zakone, ali priznaju da stroži zakoni verovatno neće eliminisati ilegalnu trgovinu baštinom zemlje.
"U protekle dve decenije zakonima je pokušano da se reši pitanje upotrebe detektora metala, ali je svakako potreban novi pristup. Zakon o zaštiti nasleđa je sada u svojoj 66. verziji, a ima samo 21 godinu. Njegovi propisi na različite načine pokrivaju kako i koji instrumenti mogu da se koriste na arheološkom lokalitetu", rekao je za RSE Gabor Viragoš (Viragos), zamenik generalnog direktora mađarskog Nacionalnog arheološkog instituta.
Gabor Viragoš iz mađarskog Nacionalnog arheološkog instituta
Prema Jožefu, koji sada živi u selu blizu Sekešfehervara (Stonom Beogradu), grada u centralnom delu Mađarske, ljudi opremljeni detektorima metala mogu se naći svuda.
"U svakom selu postoji neko ko ima detektor metala. U ovoj zemlji verovatno ima najmanje 2.300 aktivnih lovaca na blago, mada je njihov broj verovatno mnogo veći. Vrlo često je i sam lokalni policijski šef jedan od njih. Kako je on jedini policajac u oblasti, niko ga ne proverava, pošto je on tamo lokalni šef koji nadzire sve ostale, a može da pljačka kako hoće".
Jožef je došao u to područje pre više godina, znajući da je preplavljeno antikvitetima zakopanim ispod zemlje. Nakon što je pregledao sva lokalna arheološka nalazišta, odustao je od svog starog života – čije je detalje odbio da otkrije – odlučivši umesto toga da živi od zarade trgovinom antikvitetima na crnom tržištu.
Takođe mu je bio od koristi 11-tomni serijal o arheološkoj topografiji Mađarske u kojem su peti, sedmi i deveti deo posebno poučni pošto mapiraju arheološka nalazišta u županiji Pešta i Komarom, koja su bogata rimskim ruševinama i relikvijama.
Međutim, pošto su stotine drugih koristili iste te knjige, ispostavilo se da je blago u velikoj meri izvučeno iz tih mapiranih područja, rekao je Jožef.
Bez odgovarajuće dokumentacije i dozvola, dodaje Jožef, on i njegov partner su delovali u tajnosti.
"Gde god da smo otišli, prethodno smo dobro proučili teren koristeći satelitske snimke i mape, i uvek smo se trudili da radimo tako da nas ne vide. Ako bi nailazio auto, posmatrali smo iz daljine, i uvek smo razgovarali preko voki-tokija ako bismo smo videli neko sumnjivo kretanje dok smo kopali. Uvek bismo sakrili auto tako da ako dođe do nevolje i moramo da bežimo, možemo da stignemo do njega pre nego što nas uhvate. Ostavljali smo automobil u selu i hodali smo do polja ili šume", objasnio je on.
Stručnjaci upozoravaju da lovci na blago iskopavaju novčiće i druge artefakte na arheološkim nalazištima širom Mađarske
Iako su se retko vraćali praznih ruku, Jožef je rekao da je plen koji su pronašli retko bio unosan.
"Nisam našao onoliko koliko sam mislio da ću i postalo je neisplativo i u pogledu vremena i novca. Bolele su me ruke, bio sam blatnjav, a redovno za pola dana nisam nalazio ništa više od četiri mala bronzana novčića", požalio se on.
"Želeo sam da nađem mnogo bolje i lepše, i jako mi se sviđaju fibule (rimski broševi ili igle), one posebne, u obliku životinje ili emajlirane. Te sam želeo da pronađem, očistim i stavim u vitrinu."
Posle šest godina lova na blago, Jozsef je odustao od tog posla, rasprodao svoju opremu vrednu hiljade evra i započeo još profitabilniji posao brokera u trgovini starim novčićima.
"Kupovao sam 1.000 ili 2.000 novčića nedeljno... Za pet ili šest godina zaradio sam 500.000-700.000 dolara samo na rimskim novčićima", rekao je Jožef, dodajući da je na kraju menjao rimske novčiće za mađarski novac, što mu je donelo ne samo ekstra profit, već i olakšalo da "zakonito podigne taj novac".
Stroge mere uglavnom se ne sprovode
Ti manevri su, kako je rekao, u velikoj meri diktirani pooštravanjem zakona Evropske unije 2018. u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, što je iznenadilo ilegalne trgovce umetničkim delima, posebno one koji prodaju preko Ibeja (eBay), sajta za onlajn aukcije. Zbog tih promena, u Mađarskoj, na primer, svaka transakcija između Pejpala (PayPal) i bankovnog računa u vrednosti preko dva miliona forinti (oko 4.670 evra) mogla je da bude registrovana kod poreskih vlasti.
Uprkos oštrijem nadzoru, objasnio je Viragoš, ilegalni lovci na blago nemaju čega da se plaše iako su postojeći zakoni – čak i o posedovanju detektora metala – strogi. "Iako su propisi relativno strogi, u ovom trenutku niko ne može ili ne želi efikasno da ih sprovodi", rekao je Viragoš.
Prema zakonu o zaštiti kulturnog nasleđa, sve što je zakopano pod zemljom u Mađarskoj je u vlasništvu države. Štaviše, iako svako može kupiti detektor metala u Mađarskoj, zakon iz 2015. efektivno zabranjuje njihovu upotrebu. Razlog je što privatno lice mora da dobije dozvolu za korišćenje detektora metala van arheoloških lokaliteta, gde su, naravno, oni zabranjeni. Međutim, proces je toliko zamršen da skoro nikome nije odobrena dozvola, što mnoge ohrabruje da ih uopšte i traže.
Ogoljena arheoloških nalazišta
U Mađarskoj postoji više od 100.000 zaštićenih arheoloških lokaliteta koji su sistematski pljačkani od 80-ih i u tome nisu učestvovali samo Mađari, kažu stručnjaci.
"Artefakti su nestali s gornjeg sloja zemlje. Najpre su ukradeni veći predmeti i novčići. Metal detektori su sada sve sofisticiraniji, mogu da vide sve dublje i dublje. Nestajanje artefakata je ubrzano… Na dubini od 40 ili 50 santimetara nije ostalo mnogo toga. Praktično su prazna", rekao je Ištvan Vida (Istvan), šef odeljenja za novčiće Mađarskog narodnog muzeja.
"Ako se ovako nastavi, u Mađarskoj će za 10 do 15 godina biti isisano gornjih 20 do 30 santimetara zemlje. Nove otkrića se će se pojaviti samo ako se zaore do dubine od 80 centimetara. Šteta je neprocenjiva", dodao je Viragoš. "I danas postoje ilegalna iskopavanja. Ranije je sve sa groblja iz doba Arpada bilo iskopano i ukradeno. Danas se takođe pljačkaju rimske vile."