Mađarska ponovo bez poziva na Bidenov Samit za demokratiju

Predsednik SAD Džo Bajden (prvi red u sredini) i mađarski premijer Viktor Orban (iza levo) – zajedno s drugim evropskim liderima – na samitu NATO-a u Madridu u junu 2022. Bajden dva puta nije pozvao Orbana na svoj Samit za demokratiju.

Piše: Flora Garamvolgyi

Uoči samita za demokratiju koji ove nedelje organizuje predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden), procurila je vest da je Mađarska jedina članica Evropske unije koja nije pozvana. Opet.

Mađarski premijer Viktor Orban i njegovi saradnici su tako ostavljeni da gledaju sa strane jedan od najznačajnijih događaja Bele kuće, zamišljen kao bedem za unapređenje demokratskih principa u SAD i inostranstvu i za suprotstavljanje razvoju autoritarizmu širom sveta, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Na samit, koji se održava u Vašingtonu i još četiri grada na četiri kontinenta od 28. do 30. marta, pozvani su lideri 121 zemlje.

Mate Kalo, spoljnopolitički analitičar i savetnik Evropskog parlamenta, kaže da odsustvo Mađarske odražava odnos između dve zemlje koji, kako izgleda, ide od lošeg ka sve gorem u ključnom trenutku u Evropi.

Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je međunarodnu zajednicu da sve više posmatra događaje i postupke kroz prizmu katastrofalnih efekata rata i postojećih rizika.

Pročitajte i ovo: Mađarska opstruira izjavu EU o nalogu Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Putina

Uprkos članstvu Mađarske u NATO-u i njenim snažnim ekonomskim vezama sa SAD, rekao je Kalo za Mađarski servis RSE-a, "određeni politički faktori – putinizacija, antidemokratske tendencije i rušenje kamena temeljca zapadnih federalističkih sistema – pogoršavaju odnos".

'Pogoršanje' situacije

Orban i njegova vladajuća partija Fides su za skoro 13 godina na vlasti, kažu kritičari, iskoristili svoju veliku većinu u parlamentu da konsoliduju kontrolu nad mađarskim institucijama, oslabe nezavisne medije i civilno društvo, i, u poslednje vreme, podrivaju odlučnost Zapada naspram ruske agresije.

Bajden je Samit za demokratiju postavio kao prioritet u svojoj prvoj godini na vlasti. Međutim, izdvajanje Orbanove Mađarske među državama članicama Evropske unije (EU) počelo je i pre Bajdenove inauguracije u januaru 2021.

Kao predsednički kandidat Bajden je 2019. istakao "brzo napredovanje autoritarizma, nacionalizma i neliberalnih tendencija širom sveta – ne samo u Rusiji i Kini, već i među našim saveznicima, zemljama poput Turske, Filipina, Mađarske".

Nakon što Mađarska nije pozvana na prvi Samit za demokratiju u decembru 2021, Budimpešta je odgovorila blokiranjem formalnog učešća Evropske unije na tom događaju.

'Marš slobode' u Mađarskoj: Poziv na obrazovne reforme i političke promjene

"S jedne strane, Orban nije pozvan ni na prvi demokratski samit", rekao je Kalo. "A ne samo da se u Vašingtonu od tada nije poboljšala percepcija mađarske vlade, već se i pogoršala".

Kalo je rekao da to ne iznenađujuće, s obzirom na Orbanov stalni otpor naporima EU i NATO-a da pomognu Ukrajini u borbi protiv Putinove invazije. Mađarski premijer je više puta pozivao na ukidanje sankcija EU protiv Rusije uvedenih zbog njenog rata u Ukrajini.

Ruski predsednik Vladimir Putin i Orban posle razgovora u Budimpešti 2019.

Analitičar je takođe ukazao na odugovlačenje Budimpešte oko ulaska Finske i Švedske u NATO, za šta je rekao da se doživljava kao da je "usmereno protiv zaštite demokratije".

Odluke mađarske vlade da blokira učešće Ukrajine na nekim sastancima NATO-a dodatno je pokvarila odnose s Bajdenovom administracijom, rekao je Kalo i dodao da je to nova vrsta odnosa Vašingtona i Budimpešte, jer "prethodno nije bilo primera da su saveznici pokazivali neprijateljsko ponašanje".

'Opet zaprepašćen'

Odnosi SAD i Mađarske su ponovo doživeli udarac ovog meseca, kada je američki Stejt department objavio svoje godišnje procene ljudskih prava. U pogledu Mađarske navode se uzastopna vanredna stanja i ocena OEBS-a da na izborima u aprilu 2022. nije bilo "ravnopravnih uslova". Takođe se navodi mešanje u pravosuđe, politička korupcija i zastrašivanje, kao i pretnje rasnim i seksualnim manjinama.

U odgovoru na izveštaj Stejt departmenta mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Szijjarto) rekao je 22. marta tokom posete Bosni i Hercegovini da se "svake godine ponovo zaprepasti" da SAD imaju drskosti da objave "tako osuđujuće tvrdnje o unutrašnjim pitanjima i situacijama oko unutrašnjih stvari drugih zemalja".

Sijarto je dodao da Stejt department "ne bi trebalo da se meša u našu unutrašnju politiku, posebno ne na osnovu pristrasnih, jednostranih informacija".

Pročitajte i ovo: Švedska traži od Mađarske objašnjenje za blokadu ulaska u NATO

Ambasador SAD u Mađarskoj Dejvid Presman (David Pressman) – advokat za ljudska prava kojeg je posle imenovanja Orban navodno ismevao kao "čovek za štampu... umesto kao dobrog prijatelja" – na Sijartovo retoričko pitanje "kako je došlo do ovoga" odgovorio je jednostavno: "Činjenice. Dokazi."

Presman je kasnije uporedio Sijartov odgovor s tvrdnjama Kremlja, rekavši da takvo odbacivanje kritika stanja ljudskih prava u zemlji "zvuči poznato".

Bio je to sasvim javni ukor Budimpešte samo nekoliko nedelja nakon što se Presman sastao u Vašingtonu s državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom (Anthony) i visokim zvaničnicima Bele kuće.

Na sastanku je, prema saopštenju ambasade, "razgovarano o nedavnim dešavanjima u odnosima s našim saveznikom, uključujući antiameričku retoriku visokih mađarskih zvaničnika i sveprisutnu antiameričku retoriku u medijima koje kontroliše Vlada Mađarske".

Presman je posle sastanka rekao da je "Mađarska dostigla važan trenutak u određivanju svog budućeg puta", pre nego što je dodao: "Dok neopravdani rat Rusije besni u susedstvu, sada je vreme za snažniji odnos Mađarske i njenih transatlantskih saveznika i partnera".

Povratak žestokoj retorici

Na izvestan način, nedavna javna sporenja označila su povratak žestokoj retorici između Vašingtona i Budimpešte koja je počela 2010. godine i Orbanovog drugog premijerskog mandata, ali koja je ublažena tokom mandata američkog predsedavanja Donalda Trampa (Trump).

Pokojni republikanski američki senator Džon Mekejn (John McCain) 2014. je opisao Orbana kao "neofašističkog diktatora", kada se vodila debata o odluci predsednika SAD Baraka Obame (Barack) da holivudskog producenta imenuje za ambasadora u Budimpešti.

Mekejn je doveo u pitanje takvo imenovanje u vreme kada je Mađarska, kako je rekao, "na ivici da ustupi svoj suverenitet neofašističkom diktatoru i da uđe u krevet s Vladimirom Putinom". Zbog te izjave je u Budimpešti pozvan na razgovor otpravnika poslova ambasade SAD u Mađarskoj.

Orban i tadašnji predsednik SAD Donald Tramp na sastanku u Beloj kući, maj 2019.

U međuvremenu, međunarodne organizacije za ljudska prava nastavile su da upozoravaju na, kako navode, Orbanove stalne napade na slobodu medija i demokratsko upravljanje, što je navelo jednog iskusnog mađarskog komentatora da Mađarsku nazove "Frankenstejt".

Posle izbora Trampa za predsednika 2016. došlo je do otopljavanja. Američki ambasador Dejvid Kornstin (David Cornstein) je čak doveo pevača Pola Enku (Paul Anka) da otpeva klasik Frenka Sinatre (Frank) "My Way" pred Orbanom i stotinama gostiju na proslavi četvrtog jula u ambasadi u Budimpešti. Orban je, rekao je Kornstin, "savršen partner" i "veoma, veoma snažan i dobar vođa".

Međutim, od pobede Bajdena na izborima 2020. godine, njegova administracija i Senat koji kontrolišu demokrate zauzeli su kritičniji stav, dok je Orban produžio vanredno stanje i ubedljivo pobedio na izborima 2022. pošto se založio za čvršće veze sa Rusijom i potom suprotstavio naporima EU i NATO za naoružavanje Ukrajine.

Mađarska predsednica Katalin Novak i guverner Floride Ron DeSantis koji je moguć kandidat za republikansku predsedničku nominaciju, Florida 9. mart 2023.

Pored kritika po pitanju vladavine i spoljnopolitičkih pozicija, politički analitičar Kalo je rekao da bi bilateralne tenzije mogle da opstanu jer se čini da Orban i njegovi saveznici žele da izgrade čvršće odnose s republikancima u nadi da će oni poraziti Bajdena na izborima 2024. godine.

Kalo je ukazao na posetu mađarske predsednice Katalin Novak Floridi ranije ovog meseca gde se pojavila zajedno s guvernerom te savezne države i mogućim kandidatom za republikansku predsedničku nominaciju Ronom DeSantisom.

Posle toga, Novak, koja je tokom svog političkog uspona radila u Ministarstvu spoljnih poslova, bila poslanica, a potom i Orbanova ministarka za porodična pitanja, na Tviteru (Twitter) je napisala: "Bilo je sjajno upoznati uspešnog lidera uspešne... savezne države #Floride".

"Značajan deo republikanske biračke baze i neki političari takođe obožavaju Orbana", rekao je Kalo. "Malo je verovatno da će početi da ga kritikuju samo zbog njegovih postupaka po pitanju Ukrajine".