Meteorološki razgovor gradonačelnika Splita i Beograda, Željka Keruma i Dragana Đilasa
- Alo, kolega Đilas, pri mobitelu Željko Kerum iz Splita.
- Ne mogu da verujem svojim ušima.
- A ne mogu ni ja virovat svojin ustima. Al to nije razlog da prikinen govorit.
- Pa i nije. Lepo ste to formulisali, svaka čast.
- A eto, jesan. Šta ću kad ne znan govorit drukčije nega šta je...
- Lepo, lepo. I ja sam takav, ako ne zvuči neskromno.
- Ma đavlu i skromnost! Skroman je oni ko nije u stanju bit ništa drugo.
- I ta vam je dobra, baš dobra. Nego, da vas pitam, kolega – kojim dobrom?
- Ne razumin šta oćete kazat od tolkih dobara.
- Otkud to da me nazovete?
- Iz Splita, da oklen ću vas nazvat?!
- Jasno mi je da me zovete iz Splita, ali ne znam zašto.
- A zašto ne? Šta fali da malo prodivanimo?
- Pa ne fali ništa. Mogli smo i ranije.
- Jesmo, nije da nismo, al eto...
- Kolega, jeste još na liniji?
- Jesan, jesan.
- Ma ja bi tija, ovako iz prve ruke, provjerit je li vas ka gradonačelnika iko napada zato šta je pa snig u Beogradu?
- Pa ne baš zato što je pao sneg, već zato što ulice nisu bile prohodne. Al kako da budu prohodne po ovakvom kijametu?
- Ko vas je napada? Sto-posto novinari?
- I novinari i neke političke partije. Znate, kod nas ovi naprednjaci koriste svaku priliku da ispolitizuju stvar. Njima je i sneg politika i kiša im je politika.
- A koji su van to napridnjaci? Izvinjajen se, nisan baš u zadnje vrime pratija vašu politiku...
- Pa ovi što su se otcepili od radikala. A radikali, to verovatno znate, to su vam ovi Šešeljevi.
- Znači: četnici? Isto ka i u nas.
- Šta i kod vas ima radikala i naprednjaka?
- Nema, al ima četnika. Ja to zoven urbanin Jugoslavenima.
- Možete malo da mi pojasnite?
- Ma isti đava ka i ti vaši napridnjaci. Pravu se da su napridni, da su iznad običnog naroda, a ustvari su budaletine koje ne mogu prižalit šta je propala Jugoslavija.
- Izvinite, al kakve veze imaju sneg i Jugoslavija?
- Pa snig je pa i padat će, a Jugoslavija je propala i više neće propadat, jer je neće ni bit.
- Dobro, kolega, pustimo sad Jugoslaviju.
- I ja kažen. Al te budaletine neće da razumu da bi ovoliki snig pa bez obzira kako se zvala država. A meni je, šta je – je, draže da je zatrpa našu Hrvatsku nega njiovu Jugoslaviju.
- Onda vi, kolega, više volite Jugoslaviju od Hrvatske?
- Nemojte vi vriđat!
- Pa sami ste rekli. Ja bih više voleo da je ovoliki kijamet zatrpao Prištinu nego Beograd, jer je normalno da više volim svoj grad nego tuđi.
- Znači: i vi ste se pomirili da Priština više nije srpska?
- Nisam se ja pomirio.
- Pa sami ste kazali da van je to tuđi grad.
- Nemojte vi sad da mešate babe i žabe! Ja sam samo reko da svoj grad volim više od bilo kog na svetu.
- Nemojte se vi sad izmotavat! Ako vi meni nabijate na nos da više volin Jugoslaviju nega Hrvatsku, unda mogu i ja vami da ne volite Srbiju, ako još uopće mislite da je Kosovo Srbija, ka šta i nije.
- Kolega, otišli ste malo predaleko. Bolje da pričamo o lepom vremenu nego da se međusobno kinjimo.
- Ajmo ća pričat o lipon vrimenu. I ja kažen da je snig lipo vrime, a ne nevrime, ka šta tvrdu neprijatelji sniga i Splita. Normalan svit se veseli snigu, a ove budaletine samo broju kolko ih se stuklo na ledu i kolko ih je otralo u bolnicu.
- Da, video sam na TV-u da je i kod vas komplikovana situacija.
- Ma ništa nije komplicirano nega neki ljudi oće komplicirat. Niko nije smrtno poginija od sniga i sve je prošlo na najbolji mogući način.
- Čestitam, kolega, svaka čast. Nego, da vas pitam: video sam vest, negde na nekom portalu, da je trajekt „Vuk Karadžić“ baš kod vas u Splitu udario o obalu, pa me interesuje jel se mnogo povredio?
- Koji trajekt „Vuk Karadžić“?
- Pa tako se zvao pre nego što ste ga prekrstili u ne znam šta...
- A ko beše taj Bartol? Neki admiral?
- A šta ja znan, nisan ga ja krstija... Samo sekundu, da pitan malu... Mala, a ko je bija taj Bartol Kašić? Jezikolovac? A, jezikoslovac. I šta još znadeš o njemu? Kako ništa? Daj, zovider mi ovu malu za kulturu... Ko je bija ovi trajekt Bartol Kašić šta se nikidan skašija? Ma ne trajekt nega čovik, Bartol... A-ha... Evo, mala kaže da je on izmislija hrvatski jezik prija nega šta ga je Vuk Karadžić oteja i otra u Srbiju.
- Pa neće, kolega, biti baš tako...
- Oćete da van ja daden malu pa se s njome objasnite?
- Ma ne treba mi mala, već vas oću da pitam: da li biste više voleli da je pomorsku nesreću doživeo trajekt „Vuk Karadžić“ ili taj „Bartol Kašić“?
- Pa naš „Bartol“, to se valjda razumi. Šta me pitate gluposti?
- Ne pitam ja gluposti. Zar vama kao patrioti ne bi više godila vest da se nasukao „Vuk Karadžić“ nego „Bartol Kašić“?
- Ma reka san ti, božji čoviče. Više volin da mi „Bartol Kašić“ potone nega da mi „Vuk Karadžić“ plovi. Kako to ne razumiš?
- Pa dobro, kolega, kad vi tako volite. Nek vam bude.
- Pa ako insistirate, pardon, insistiraš.
- Šta iman inzistirat? To je normalno. Lipo smo se čuli, pa se moremo i vidit. Moga bi ja zeru svratit do Beograda čim očistite ulice od sniga.
- Izvini, ali naše ulice su čiste. To samo naprednjaci lažu da nisu umesto da se uhvate lopate.
- Ma i naše su čiste. Samo šta ovi naši urbani Jugoslaveni izmišljaju da nisu. Tako da i ti moreš skoknit do Splita. Ajde dođi, pa ćemo štagod zavrtit. Moremo janjca, a moremo i rulet.
- Ima jagnjetine i ruleta i u Beogradu.
- U vas je sto-posto ruski rulet. Vi ste pod njiovon komandon.
- Ma kakav, bre, ruski rulet?! Imamo najmodernije kockarnice, ko na Zapadu. Toliko ih je da smo morali da krenemo u akciju da se zatvore sve kockarnice i kladionice u blizini škola.
- E, to ti je pametno. Jer ko će dici iz škole dat novaca kolko triba za poštenu kockarnicu... A imaš ti koju svoju?
- Šta?
- Pa kockarnicu. Ne pričamo o biblijoteki.
- Otkud ti, čoveče, ta ludačka ideja?
- Znači: nemaš... E, baš šteta. Da san ja na tvomu mistu i da se zoven ka šta se ti zoveš, odma bi otvorija, a ne zatvorija cili lanac kockarnica.
- O čemu ti govoriš? Alo, opasulji se...
- O poslu, o blagostanju, o zaradi... Kako ne razumiš?!
- Pa kakve veze ima to što se ja zovem kako se zovem?
- E moj čovik... Da ti imaš nos za posa, ne bi se to di živeš zvalo Beograd.
- Nego kako?
- Nega Đilas Vegas.
- Alo, kolega Đilas, pri mobitelu Željko Kerum iz Splita.
- Ne mogu da verujem svojim ušima.
- A ne mogu ni ja virovat svojin ustima. Al to nije razlog da prikinen govorit.
- Pa i nije. Lepo ste to formulisali, svaka čast.
- A eto, jesan. Šta ću kad ne znan govorit drukčije nega šta je...
- Lepo, lepo. I ja sam takav, ako ne zvuči neskromno.
- Ma đavlu i skromnost! Skroman je oni ko nije u stanju bit ništa drugo.
- I ta vam je dobra, baš dobra. Nego, da vas pitam, kolega – kojim dobrom?
- Ne razumin šta oćete kazat od tolkih dobara.
- Otkud to da me nazovete?
- Iz Splita, da oklen ću vas nazvat?!
- Jasno mi je da me zovete iz Splita, ali ne znam zašto.
- A zašto ne? Šta fali da malo prodivanimo?
- Pa ne fali ništa. Mogli smo i ranije.
- Jesmo, nije da nismo, al eto...
- Kolega, jeste još na liniji?
- Jesan, jesan.
Beograd
- Pa kažite. Kako mogu da pomognem?- Ma ja bi tija, ovako iz prve ruke, provjerit je li vas ka gradonačelnika iko napada zato šta je pa snig u Beogradu?
- Pa ne baš zato što je pao sneg, već zato što ulice nisu bile prohodne. Al kako da budu prohodne po ovakvom kijametu?
- Ko vas je napada? Sto-posto novinari?
- I novinari i neke političke partije. Znate, kod nas ovi naprednjaci koriste svaku priliku da ispolitizuju stvar. Njima je i sneg politika i kiša im je politika.
- A koji su van to napridnjaci? Izvinjajen se, nisan baš u zadnje vrime pratija vašu politiku...
- Pa ovi što su se otcepili od radikala. A radikali, to verovatno znate, to su vam ovi Šešeljevi.
- Znači: četnici? Isto ka i u nas.
- Šta i kod vas ima radikala i naprednjaka?
- Nema, al ima četnika. Ja to zoven urbanin Jugoslavenima.
- Možete malo da mi pojasnite?
- Ma isti đava ka i ti vaši napridnjaci. Pravu se da su napridni, da su iznad običnog naroda, a ustvari su budaletine koje ne mogu prižalit šta je propala Jugoslavija.
- Izvinite, al kakve veze imaju sneg i Jugoslavija?
- Pa snig je pa i padat će, a Jugoslavija je propala i više neće propadat, jer je neće ni bit.
- Dobro, kolega, pustimo sad Jugoslaviju.
- I ja kažen. Al te budaletine neće da razumu da bi ovoliki snig pa bez obzira kako se zvala država. A meni je, šta je – je, draže da je zatrpa našu Hrvatsku nega njiovu Jugoslaviju.
- Onda vi, kolega, više volite Jugoslaviju od Hrvatske?
- Nemojte vi vriđat!
- Pa sami ste rekli. Ja bih više voleo da je ovoliki kijamet zatrpao Prištinu nego Beograd, jer je normalno da više volim svoj grad nego tuđi.
- Znači: i vi ste se pomirili da Priština više nije srpska?
- Nisam se ja pomirio.
- Pa sami ste kazali da van je to tuđi grad.
- Nemojte vi sad da mešate babe i žabe! Ja sam samo reko da svoj grad volim više od bilo kog na svetu.
- Nemojte se vi sad izmotavat! Ako vi meni nabijate na nos da više volin Jugoslaviju nega Hrvatsku, unda mogu i ja vami da ne volite Srbiju, ako još uopće mislite da je Kosovo Srbija, ka šta i nije.
- Kolega, otišli ste malo predaleko. Bolje da pričamo o lepom vremenu nego da se međusobno kinjimo.
- Ajmo ća pričat o lipon vrimenu. I ja kažen da je snig lipo vrime, a ne nevrime, ka šta tvrdu neprijatelji sniga i Splita. Normalan svit se veseli snigu, a ove budaletine samo broju kolko ih se stuklo na ledu i kolko ih je otralo u bolnicu.
- Da, video sam na TV-u da je i kod vas komplikovana situacija.
- Ma ništa nije komplicirano nega neki ljudi oće komplicirat. Niko nije smrtno poginija od sniga i sve je prošlo na najbolji mogući način.
- Čestitam, kolega, svaka čast. Nego, da vas pitam: video sam vest, negde na nekom portalu, da je trajekt „Vuk Karadžić“ baš kod vas u Splitu udario o obalu, pa me interesuje jel se mnogo povredio?
- Koji trajekt „Vuk Karadžić“?
- Pa tako se zvao pre nego što ste ga prekrstili u ne znam šta...
Željko Kerum i Nevenka Bačić
- Čekajte, sad ću provjerit... Mala, kako se zva oni nosač kamijona šta je udrija u obalu kad se iša parkirat? Kako? „Bartol Kašić“? „Bartol Kašić“, kolega, tako se zove.- A ko beše taj Bartol? Neki admiral?
- A šta ja znan, nisan ga ja krstija... Samo sekundu, da pitan malu... Mala, a ko je bija taj Bartol Kašić? Jezikolovac? A, jezikoslovac. I šta još znadeš o njemu? Kako ništa? Daj, zovider mi ovu malu za kulturu... Ko je bija ovi trajekt Bartol Kašić šta se nikidan skašija? Ma ne trajekt nega čovik, Bartol... A-ha... Evo, mala kaže da je on izmislija hrvatski jezik prija nega šta ga je Vuk Karadžić oteja i otra u Srbiju.
- Pa neće, kolega, biti baš tako...
- Oćete da van ja daden malu pa se s njome objasnite?
- Ma ne treba mi mala, već vas oću da pitam: da li biste više voleli da je pomorsku nesreću doživeo trajekt „Vuk Karadžić“ ili taj „Bartol Kašić“?
- Pa naš „Bartol“, to se valjda razumi. Šta me pitate gluposti?
- Ne pitam ja gluposti. Zar vama kao patrioti ne bi više godila vest da se nasukao „Vuk Karadžić“ nego „Bartol Kašić“?
- Ma reka san ti, božji čoviče. Više volin da mi „Bartol Kašić“ potone nega da mi „Vuk Karadžić“ plovi. Kako to ne razumiš?
- Pa dobro, kolega, kad vi tako volite. Nek vam bude.
Split
- Ajde, bogati, nemoj mi više govorit vi. Sad kad smo se nadivanili, moremo bit na ti.- Pa ako insistirate, pardon, insistiraš.
- Šta iman inzistirat? To je normalno. Lipo smo se čuli, pa se moremo i vidit. Moga bi ja zeru svratit do Beograda čim očistite ulice od sniga.
- Izvini, ali naše ulice su čiste. To samo naprednjaci lažu da nisu umesto da se uhvate lopate.
- Ma i naše su čiste. Samo šta ovi naši urbani Jugoslaveni izmišljaju da nisu. Tako da i ti moreš skoknit do Splita. Ajde dođi, pa ćemo štagod zavrtit. Moremo janjca, a moremo i rulet.
- Ima jagnjetine i ruleta i u Beogradu.
- U vas je sto-posto ruski rulet. Vi ste pod njiovon komandon.
- Ma kakav, bre, ruski rulet?! Imamo najmodernije kockarnice, ko na Zapadu. Toliko ih je da smo morali da krenemo u akciju da se zatvore sve kockarnice i kladionice u blizini škola.
- E, to ti je pametno. Jer ko će dici iz škole dat novaca kolko triba za poštenu kockarnicu... A imaš ti koju svoju?
- Šta?
- Pa kockarnicu. Ne pričamo o biblijoteki.
- Otkud ti, čoveče, ta ludačka ideja?
- Znači: nemaš... E, baš šteta. Da san ja na tvomu mistu i da se zoven ka šta se ti zoveš, odma bi otvorija, a ne zatvorija cili lanac kockarnica.
- O čemu ti govoriš? Alo, opasulji se...
- O poslu, o blagostanju, o zaradi... Kako ne razumiš?!
- Pa kakve veze ima to što se ja zovem kako se zovem?
- E moj čovik... Da ti imaš nos za posa, ne bi se to di živeš zvalo Beograd.
- Nego kako?
- Nega Đilas Vegas.