Pesma koja je pratila hrvatsku predsjednicu i srpskog mandatara na mirovnoj turneji od Dalja do Subotice.
Neki žive blizu al' daleko,
Kao kamen ne mogu se maći,
Sve dok od njih ne seti se neko
Da u Dalju mogli bi se naći.
Neki žive blizu al' daleko,
Gledaju se samo preko vesti,
Sve dok od njih ne seti se neko
Da u Dalju mogli bi se sresti.
Ko se ima, taj se nema,
Ko se nema, taj se sanja,
Ko se sanja, taj ne drema,
Već taj sneva sastajanja.
Dvoje snenih mladih sastalo se
Ko komšije iz dve Nedođije,
Da u Dalju otople odnose,
Što nju greje, da i njega grije.
Odnos ladan, ali želja vruća
Da supstancu ogreje suština,
Baš u Dalju gde je rodna kuća
Milanković doktor Milutina.
Ko je bliže, taj je dalje,
Ko je dalji, dalek nije,
Da još dalje se ne šalje,
Ko se voli, taj se bije.
Milutin će, rekoše u paru,
Da opravi sve što oni nisu,
Nebeskome kad mehaničaru
Ostaviše odnos na servisu.
On je doktor za led i vrućinu,
Vasionske klima-uređaje,
Napraviće Hrvata Srbinu
I Hrvatu Srbina da traje.
Ko se ladi, taj se greje,
Ko se greje, taj se ladi,
Hrvatu se Srbin smeje,
Hrvat Srbu isto radi.
Otidoše još dalje od Dalja,
Jedno drugom behu svetionik,
Našli dokaz da im odnos valja –
Suboticu u ponedeonik.
Ne ratuju, naopako bilo,
Njih su dvoje sada garant mira,
Tenkovskoj je gusenici milo
Kada od nje naprave leptira.
Kad je leto, zime nema,
Dvoje mladih prete svima,
Sad iz Bačke, sad iz Srema,
Zatopljenim odnosima.