Pesma šefa srpske diplomatije Ivice Dačića kojom se najavljuje radikalna promena spoljne politike prema komšijama:
Kad se sretnem s ogledalom,
Pozdravim se sa budalom.
Ogledalo čudno gleda,
Misli da je to uvreda.
Čudno gleda, nos obesi,
Kad mu kažem: "Blento, gde si?",
Pa u mene nemo zuri
I češka se po frizuri.
"Ej, budalo! Mutav li si?" –
Osmeh mi na licu kisi,
Ogledalo u pod gledi,
"Tu sam…" – jedva što procedi.
Šta da kažem ogledalu –
Što ga držim za budalu?
Zato što nas sudba kleta
Spoji skoro pre sto leta!
Spojilo nas, njega, mene,
Sa komšije pokvarene;
Posla s takvim susedima
Još budala samo ima.
"Šta me gledaš ko budalu?" –
Kažem lično ogledalu –
"Kamo sreće da nam nije
Bilo dve Jugoslavije!"
Ogledalo šta da rekne,
Sem da mojim glasom jekne,
Da napuklu dušu leči
Ponavljajuć' moje reči:
"Budala si zbog komšija
Iz bivših Jugoslavija –
Drndaju te Makedonci,
Hrvati i Crnogorci.
Prostodušna naivčino,
Budalasta dobričino,
Budi čovek pa pripreti:
Sad će Dačić da se sveti!"
Diplomatsku slušam silu
U sopstvenom kupatilu,
Pa se mislim: da l' tog lika
Da uzmem za pomoćnika?
Ponudim da mesto mene
Na komšije đonom krene,
A on kaže: "Daj, ne žuri…
Dok ja mislim, ti zažmuri!"
Džedžim, dreždim, dane, noći,
Da otvorim ne smem oči…
Strah me da u ogledalu
Ne ugledam tu budalu!
Vaš browser nepodržava HTML5
Stenogrami & kamenogrami