Transkript telefonskog monologa tetke Mire iz Moskve sa stanovitim Saletom iz Beograda
Sine Sale, ovde tetka,
Sećaš me se – tetka Mira,
Ona tetka krupnog cvetka
Koju baštovan frizira…
Bašta-mašta, malo šale,
Preozbiljan mi se praviš…
Da li me se sećaš, Sale,
Il' bi da me zaboraviš?
Da l' od srca sam daleko
Ko što sam ti od očiju?
Da trgnemo piće neko
Kada budeš u Sočiju?
Il' ćeš da preskočiš Soči,
Smučke, slalom, bob i hokej,
Zapadnim centrima moći
Da za bojkot kažeš „Okej!“?
Zar sam učila te džaba
Reči protivne „okeju“?
Kakva si to, bre, baraba
S „okej“ onomatopeju?
Sve se bojim da si posto
Ne baraba nego šonja;
Neka ti je duši prosto,
Nije za te tron već klonja.
Kad me ko od Rusa pita:
„Šta to radi ono dete?“,
U kosi mi vene kita,
Kažem: „Šit, da izvinete…“
Onoliki, a još balav –
Ruga mi se Moskva cela…
Sine Sale, što si alav
Na praline iz Brisela?
Ti slatkiši kvare zube,
Zavisnika šećer stvara,
Svoj si čovek, moj golube,
Samo dok je kavijara.
Kavijar slobodu jemči,
Svi dušmani pred njim trnu,
Nema toga ko se nemči
S ikru crvenu i crnu.
Dobiće ko tetku sluša
Kavijara šleper ceo,
Ozdraviće tvoja duša
Dok skroz nisi poludeo.
Poludeo nisi, veliš?
Tol'ko pametan se praviš,
Strah me da i mene želiš
Za ubistvo da prijaviš.
Tetka možda dušu greši:
Al' šta ako ti panduri
Propevaju, pa se reši
Mesto da se zabašuri
To što ni ti, Sale, sine,
Ne bi da se zna zacelo –
Da su zamisli tetkine
Policijskih ruku delo?!
Sine Sale, zar da tetka
Mira čeka sred Rusije
Račun za naplatu metka
Za ubistvo Ćuruvije?
Mir duševni moj ne kvari,
Slušaj svoju tetku milu:
Ne vraćaj me u film stari,
Vrati me u moju vilu!
Ne zahtevam milostinju:
Mani tajnu starog metka!
Kad se smestim na Dedinju,
Pucaćemo ispočetka!
Sine Sale, ovde tetka,
Sećaš me se – tetka Mira,
Ona tetka krupnog cvetka
Koju baštovan frizira…
Bašta-mašta, malo šale,
Preozbiljan mi se praviš…
Da li me se sećaš, Sale,
Il' bi da me zaboraviš?
Da l' od srca sam daleko
Ko što sam ti od očiju?
Da trgnemo piće neko
Kada budeš u Sočiju?
Il' ćeš da preskočiš Soči,
Smučke, slalom, bob i hokej,
Zapadnim centrima moći
Da za bojkot kažeš „Okej!“?
Zar sam učila te džaba
Reči protivne „okeju“?
Kakva si to, bre, baraba
S „okej“ onomatopeju?
Sve se bojim da si posto
Ne baraba nego šonja;
Neka ti je duši prosto,
Nije za te tron već klonja.
Kad me ko od Rusa pita:
„Šta to radi ono dete?“,
U kosi mi vene kita,
Kažem: „Šit, da izvinete…“
Onoliki, a još balav –
Ruga mi se Moskva cela…
Sine Sale, što si alav
Na praline iz Brisela?
Ti slatkiši kvare zube,
Zavisnika šećer stvara,
Svoj si čovek, moj golube,
Samo dok je kavijara.
Kavijar slobodu jemči,
Svi dušmani pred njim trnu,
Nema toga ko se nemči
S ikru crvenu i crnu.
Dobiće ko tetku sluša
Kavijara šleper ceo,
Ozdraviće tvoja duša
Dok skroz nisi poludeo.
Poludeo nisi, veliš?
Tol'ko pametan se praviš,
Strah me da i mene želiš
Za ubistvo da prijaviš.
Tetka možda dušu greši:
Al' šta ako ti panduri
Propevaju, pa se reši
Mesto da se zabašuri
To što ni ti, Sale, sine,
Ne bi da se zna zacelo –
Da su zamisli tetkine
Policijskih ruku delo?!
Sine Sale, zar da tetka
Mira čeka sred Rusije
Račun za naplatu metka
Za ubistvo Ćuruvije?
Mir duševni moj ne kvari,
Slušaj svoju tetku milu:
Ne vraćaj me u film stari,
Vrati me u moju vilu!
Ne zahtevam milostinju:
Mani tajnu starog metka!
Kad se smestim na Dedinju,
Pucaćemo ispočetka!