Meštani sela Donja Lokošnica kod Leskovca žive od proizvodnje i prerade stare autohtone sorte paprike nizače, na način kako je to rađeno pre skoro dva veka.
U ovom selu u dolini Južne Morave, od 280 domaćinstava, 250 porodica bavi se gajenjem ove paprika na površini od oko 250 hektara, a godišnje se proizvede oko 500 tona mlevene paprike.
Početkom svake jeseni celo selo Donja Lokošnica kod Leskovca pocrveni od nepreglednih ćilima satkanih od oko 150 hiljada, ručno nizanih venaca paprike koja se suši na zidovima kuća i pomoćnih objekata, da bi se kasnije mlevenjem od nje proizvelo nekoliko vrsta aleve paprike, začina koji je sastavni deo skoro svakog jela u Srbiji.
U ovom selu se svake jeseni održava manifestacija „Dani paprike“ na kojoj se bira žena koja najbrže niže paprike u vence za sušenje. I ove godine, peti put za redom, pobednica je Vesna Milojković, koja je za tri i po minuta isplela venac od 100 paprika.
„Ona se na prvom mestu koristi kao začinska paprika, jer je to jedna od najboljih vrsta za začine. Može da bude slatka ili ljuta mlevena, a može i takozvana ’gruvana’ sa semenkom, koja se koristi za roštilj i za začin svakom jelu tako reći“, kaže Vesna Milojković.
Osim, što brzo pravi vence od paprike, naša sagovornica od nje priprema i veoma ukusna tradicionalna jela.
„Mi je ovde kod nas sušimo na suncu. Tako nanizane u vence osuše se i onda se može koristiti za punjenje paprike s mesom. Prelepa je i kada se pasulj sprema na tepsiji pa se u njega stavi suva paprika, a nema lepšeg ajvara od onog koji se pravi od naše paprike“, kaže Milojković.
Međutim, ova paprika se prevashodno suši, melje i prodaje kao jedan od najrasprostranjenijih začina u Srbiji.
Nenad Đorđević, jedan od najvećih proizvođača ove autohtone sorte, čije seme meštani čuvaju 200 godina, kaže za naš program da u tom selu skoro da nema kuće koja se ne bavi njenom proizvodnjom.
„U našem selu ima oko 250 aktivih domaćinstava koja proizvode ovu papriku. Ako uzmemo da u proseku svako domaćinstvo proizvde 1.500 do 2.000 kilograma mlevene paprike, onda možete zamisliti kolika je to količina. Pored toga, prosečno svaka kuća ima 500 do 600 venaca suve paprike. Ja proizvedem tri do četiri tone mlevene paprike i ostavim oko 1.000 venaca“, kaže Đorđević.
Prema rečima Bobana Nikolića, ova vrsta paprke uspeva samo u Donjoj Lokošnici, a poseban ukus i aromu „najverovatnije joj daju mediteranski vetrovi koji dopiru sa Egejskog mora, vreli letnji dani i voda Južne Morave“.
„Naša je paprika veoma specifična po ukusu i aromi. Paprika koja se proizvodi u Horgošu je drugačija od naše, kao i pirotska paprika. Seme naše paprike ne može da se kupi jer ga ostavljamo i prenosimo sa generacije na generaciju. Njena specifičnost je verovatno plod podneblja i zemljišta na kome se gaji, jer ova paprka neće da rodi ni u okolnim selima, a kamo li u drugim podnebljima“, priča Nikolić.
Nekada se ova paprika prodavala širom bivše Jugoslavije, a prodavci iz Donje Lokošnice, pored cele Srbije, snabdevali Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru,Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, i stizali do Slovenije.
Raspadom nekadašnje zajedničke države tržište se svelo samo na Srbiju, a s obzirom da nema organizovanog otkupa, meštani se sami snalaze i prodaju je na pijacama u velikim gradovima.
„Sada je uglavnom prodajemo na pijacama u velkim gradovima u Srbiji. Beograd, Niš, Kragujevac, Kruševac... Ranije je naša paprika puno išla na Kosovo, ali danas tamo ne možemo da je vozimo i prodajemo“, kaže Đorđević.
„Nemamo garantovan otkup pa nikada nismo sigurni da količine koje proizvedemo možemo siguro da prodamo“, dodaje Milojković.
I pored toga, po rečima naših sagovornika, od paprike se ovde dobro živi i zarađuje. U selu se grade nove kuće, kupuju mašine..., pa je to i razlog što mladi ostaju u svom selu i šire proizvodnju ovog brenda.
„Većina mladih je ostala na selu. Ja ne znam skoro nikoga ko je trajno otišao. Poneko se zaposli u Leskovcu, radi tamo neko vreme, vrati se u selo i započne proizvodnju paprike. Zbog toga su svi mladi ostali ovde“, kaže Đorđević.
„Mi jedino od paprike živimo, jer drugo povrće skoro ne proizvodimo. Tačno je da čekamo devet meseci da je osušimo i plasiramo na tržištu, ali od tog posla može da se živi. Svako domaćinstvo može od paprike solidno da živi“, ističe Nikolić.