Ljudska prava u Srbiji u najvećoj meri se poštuju, a Vlada je nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, navodi se u sinoć objavljenom izveštaju američkog Stejt Dipartmenta za 2009. godinu, u kome se ocenjuje da su sudovi u Srbiji i dalje podložni korupciji i političkom uticaju, ali i da su organizacije za zaštitu ljudskih prava često u Srbiji izložene napadima zbog kritičkih stavova na račun vlade.
Izveštaj američkog Stejt Dipartmenta o stanju ljudskih prava tokom 2009. godine u Srbiji, ukazuje da su zabeleženi problemi u oblasti ljudskih prava i, između ostalog, ukazuje na slučajeve preterane upotrebe policijske sile, korupcije u policiji i pravosuđu, na dugotrajne sudske postupke, pritiske na novinare i organizacije za zaštitu ljudskih prava, etničku, polnu i versku diskriminaciju.
Navodi se i da je Vlada Srbije nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Za pravnog savetnika za ljudska prava u organizaciji Civil Rights Defenders, i nedavno predloženo ali ne i prihvaćenog poverenika za ravnopravnost građana Gorana Miletića, izveštaj Stejt Dipartmenta je objektivan prikaz stanja ljudskih prava:
„Izveštaj Stejt Dipartmenta uvek dobro identifijuje neke ključne stvari. Na primer ove godine vidim da su dobro identifikovali saradnju sa Haškim tribunalom, taj deo oko suočavanja sa prošlosti, identifikovali su i deo koji se tiče torture i slično. Oni uglavnom govore o malim verskim zajednicama, to je nešto o čemu se u Srbiji prilično malo govori. Dakle, govori se samo o eventualno velikim verskim zajednicama, a situacija i nasilje nad malim verskim zajednicama se zanemaruje. Stanje marginalizovanih i diskriminisanih grupa takođe. Dakle, to su neke ključne stvari koje jesu glavno pitanje ljudskih prava i o kome izvešaj Stejt Dipartmenta prilično puno govori.”
Organizacije za zaštitu ljudskih prava često su u Srbiji izložene napadima zbog kritičkih stavova na račun vlade, navodi se u ovom izveštaju. Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko kaže da su napadi na branitelje ljudskih prava smanjeni, ali da je i dalje prisutan otklon vlasti prema svemu što je kritično:
"Hajde da kažemo da nema onoga što je bilo pre dve godine, kada su dolazili pred vrata sačekivali. Medijska kampanja je i dalje prisutna, pogotovo onih medija koji pripadaju konzervativnom bloku. To je neki reper koji se vuče, međutim to isto oslikava opšte stanje duha i generalni otklon prema svemu što je kritično prema vlasti, pogotovo organizacija koje se bave ljudskim pravima koje ukazuju, pre svega, na nezaštićenost manjina. Nije dobro što se uvek doživljavaju te organizacije kao neprijateljske."
Zlostavljanje dece, trafiking, napadi na gej populaciju
U izveštaju se navodi da su u Srbiji tokom godine zabeleženi problemi seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja dece, da je bilo prijavljenih slučajeva trafikinga, kao i da su pripadnici gej populacije i dalje na meti napada. Problem sa pitanjem nasilja nad manjinskom seksulanim populacijom je i nevidljivost tog nasilja, ističe predstavnica Labrisa Dragana Vučković, dodajući da dve trećine ove populacije doživi neki oblik diskriminacije, zbog svoje seksualne orijentacije:
"Mi nismo ni sumnjali da će u izveštaju Stej Dipartmenta za prošlu godinu to dobiti jedan izdvojen deo. Naravno da nisam zadovoljna ocenom da je povorka ponosa otkazana zbog toga što to nije istina - povorka ponosa je zabranjena i u tom delu mi se ne slažemo sa tim šta piše. Ali ponavljam, svakako da je dobro da se u izveštaju govori o svim slučajevima nasilja koji su se desili prošle godine nad pripadnicima seksualnih manjina, kao i da je dobro da stoji odeljak o paradi."
Otvorenost prema manjinama odlučujuća je za poštovanje ljudskih prava u jednom društvu, koje s druge strane svojim propisima treba da obezbedi ravnopravnost za sve građane.
U kojoj meri se poštuju i sprovode propisi regulisani i Zakonom o borbi protiv diskriminacije, koji je uz dosta polemike usvojen prošle godine, čućemo već u ponedeljak kada će Ombudsman za ljudska prava Skupštini Srbije podneti svoj izveštaj, koji prema našim saznanjima navodi nešto drugačiji stav u odnosu na izveštaj Stejt Dipartmenta, odnosno da u Srbiji nije zadovoljavajuće stanje ljudskih prava.
Izveštaj američkog Stejt Dipartmenta o stanju ljudskih prava tokom 2009. godine u Srbiji, ukazuje da su zabeleženi problemi u oblasti ljudskih prava i, između ostalog, ukazuje na slučajeve preterane upotrebe policijske sile, korupcije u policiji i pravosuđu, na dugotrajne sudske postupke, pritiske na novinare i organizacije za zaštitu ljudskih prava, etničku, polnu i versku diskriminaciju.
Navodi se i da je Vlada Srbije nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Za pravnog savetnika za ljudska prava u organizaciji Civil Rights Defenders, i nedavno predloženo ali ne i prihvaćenog poverenika za ravnopravnost građana Gorana Miletića, izveštaj Stejt Dipartmenta je objektivan prikaz stanja ljudskih prava:
„Izveštaj Stejt Dipartmenta uvek dobro identifijuje neke ključne stvari. Na primer ove godine vidim da su dobro identifikovali saradnju sa Haškim tribunalom, taj deo oko suočavanja sa prošlosti, identifikovali su i deo koji se tiče torture i slično. Oni uglavnom govore o malim verskim zajednicama, to je nešto o čemu se u Srbiji prilično malo govori. Dakle, govori se samo o eventualno velikim verskim zajednicama, a situacija i nasilje nad malim verskim zajednicama se zanemaruje. Stanje marginalizovanih i diskriminisanih grupa takođe. Dakle, to su neke ključne stvari koje jesu glavno pitanje ljudskih prava i o kome izvešaj Stejt Dipartmenta prilično puno govori.”
Organizacije za zaštitu ljudskih prava često su u Srbiji izložene napadima zbog kritičkih stavova na račun vlade, navodi se u ovom izveštaju. Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko kaže da su napadi na branitelje ljudskih prava smanjeni, ali da je i dalje prisutan otklon vlasti prema svemu što je kritično:
"Hajde da kažemo da nema onoga što je bilo pre dve godine, kada su dolazili pred vrata sačekivali. Medijska kampanja je i dalje prisutna, pogotovo onih medija koji pripadaju konzervativnom bloku. To je neki reper koji se vuče, međutim to isto oslikava opšte stanje duha i generalni otklon prema svemu što je kritično prema vlasti, pogotovo organizacija koje se bave ljudskim pravima koje ukazuju, pre svega, na nezaštićenost manjina. Nije dobro što se uvek doživljavaju te organizacije kao neprijateljske."
Zlostavljanje dece, trafiking, napadi na gej populaciju
U izveštaju se navodi da su u Srbiji tokom godine zabeleženi problemi seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja dece, da je bilo prijavljenih slučajeva trafikinga, kao i da su pripadnici gej populacije i dalje na meti napada. Problem sa pitanjem nasilja nad manjinskom seksulanim populacijom je i nevidljivost tog nasilja, ističe predstavnica Labrisa Dragana Vučković, dodajući da dve trećine ove populacije doživi neki oblik diskriminacije, zbog svoje seksualne orijentacije:
"Mi nismo ni sumnjali da će u izveštaju Stej Dipartmenta za prošlu godinu to dobiti jedan izdvojen deo. Naravno da nisam zadovoljna ocenom da je povorka ponosa otkazana zbog toga što to nije istina - povorka ponosa je zabranjena i u tom delu mi se ne slažemo sa tim šta piše. Ali ponavljam, svakako da je dobro da se u izveštaju govori o svim slučajevima nasilja koji su se desili prošle godine nad pripadnicima seksualnih manjina, kao i da je dobro da stoji odeljak o paradi."
Otvorenost prema manjinama odlučujuća je za poštovanje ljudskih prava u jednom društvu, koje s druge strane svojim propisima treba da obezbedi ravnopravnost za sve građane.
U kojoj meri se poštuju i sprovode propisi regulisani i Zakonom o borbi protiv diskriminacije, koji je uz dosta polemike usvojen prošle godine, čućemo već u ponedeljak kada će Ombudsman za ljudska prava Skupštini Srbije podneti svoj izveštaj, koji prema našim saznanjima navodi nešto drugačiji stav u odnosu na izveštaj Stejt Dipartmenta, odnosno da u Srbiji nije zadovoljavajuće stanje ljudskih prava.