Profesor Filološkog fakulteta Ljubiša Rajić, jedan od najglasnijih kritičara Miloševićevog režima, preminuo je u ponedeljak u Beogradu, nakon duge i teške bolesti.
Njegov kolega Ranko Bugarski kaže da je Beogradski univerzitet ostao bez poslenika koji mu je služio na čast.
"Za smrt profesora Ljubiše Rajića, koji mi je bio veoma blizak, saznao sam pre koji sat, i ove reči izgovaram još uvek u stanju šoka.
Ljubiša Rajić je bio istaknut predstavnik svoje struke, osnivač Katedre za skandinavske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, a time i utemeljivač skandinavistike u Srbiji. Bio je internacionalno poznat naučnik, autor mnogobrojnih radova, omiljen profesor i vaspitač mnogih generacija, izutetno angažovan intelektualac i društveni delatnik. Svestrano obrazovan i obavešten, jasne kritičke misli i britkog jezika, bez ustezanja je javno progovarao o mnogim važnim temama iz univerzitetskog, kulturnog i društvenog života. Zbog toga je bio popularan i među novinarima, koji su mu se rado obraćali za mišljenje o brojnim aktuelnim problemima.
Na profesionalnom planu učinio je više od bilo koga drugog za unapređenje kulturnih odnosa između Srbije i skandinavskih zemalja, posebno Norveške, gde je njegovo angažovanje naišlo na priznanja u vidu više medalja i ordena, te članstva u Norveškoj akademiji nauka. Za sobom je ostavio zahvalne generacije studenata, kao i vredno i raznovrsno naučno, publicističko i prevodilačko delo.
Njegovim odlaskom Filološki fakultet i Beogradski univerzitet ostaju bez poslenika koji im je služio na čast, a prijatelji i poštovaoci, među koje ubrajam i sebe, izgubili su čoveka čije će odsustvo dugo i bolno osećati", napisao je Bugarski za RSE:
Profesor Rajić ostaće upamćen kao jedan od najglasnijih kritičara Miloševićevog režima i kao jedan od retkih profesora koji je jednako podržao studente tokom protesta 1996/97 i 2011. godine. Neretko je bio sagovornik Radija Slobodna Evropa.
Zbog ukazivanja na zločine koji su srpske snage počinile u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, kao i zbog kritike SPC, neretko je bio izložen uvredama i pretnjama.
Ljubiša Rajić je rođen u Beogradu 1947. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je studije nordistike na Univerzitetu u Oslu, a magistraturu i doktorat iz opšte lingvistike na Univerzitetu u Beogradu.
Ljubiša Rajić je od jeseni 1977. bio zaposlen na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, od oktobra 2001. do oktobra 2004. bio je profesor po pozivu na Visokoj školi u Oslu. Predavao je po pozivu na velikom broju univerziteta i visokih škola u Skandinaviji i vojnih obrazovnih institucija u skandinavskim zemljama i više godina u Centru za politiku bezbednosti u Ženevi.
Uređivao je list “Republika” od oktobra 1990. do juna 1994. godine. Bio član upravnog odbora Prijatelja dece Srbije i Fonda za otvoreno društvo u Jugoslaviji i rukovodio Pododborom za publikacije i Pododborom za obrazovanje.
Marta 1999. godine izabran je za inostranog člana Akademije nauka Norveške.
Odlikovan je Vitezom Reda bele ruže (Finska), Vitezom Kraljevskog reda Polarne zvezde (Švedska), Medaljom Svetog Olafa (Norveška), dobio je nagradu Akademika za zasluge za Norvešku kulturu i nauku u inostranstvu, Nagradu Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu, počasnu nagradu norveške zadužbine Slobodna reč za zasluge za norvešku kulturu u inostranstvu.
Njegov kolega Ranko Bugarski kaže da je Beogradski univerzitet ostao bez poslenika koji mu je služio na čast.
"Za smrt profesora Ljubiše Rajića, koji mi je bio veoma blizak, saznao sam pre koji sat, i ove reči izgovaram još uvek u stanju šoka.
Ljubiša Rajić je bio istaknut predstavnik svoje struke, osnivač Katedre za skandinavske studije Filološkog fakulteta u Beogradu, a time i utemeljivač skandinavistike u Srbiji. Bio je internacionalno poznat naučnik, autor mnogobrojnih radova, omiljen profesor i vaspitač mnogih generacija, izutetno angažovan intelektualac i društveni delatnik. Svestrano obrazovan i obavešten, jasne kritičke misli i britkog jezika, bez ustezanja je javno progovarao o mnogim važnim temama iz univerzitetskog, kulturnog i društvenog života. Zbog toga je bio popularan i među novinarima, koji su mu se rado obraćali za mišljenje o brojnim aktuelnim problemima.
Na profesionalnom planu učinio je više od bilo koga drugog za unapređenje kulturnih odnosa između Srbije i skandinavskih zemalja, posebno Norveške, gde je njegovo angažovanje naišlo na priznanja u vidu više medalja i ordena, te članstva u Norveškoj akademiji nauka. Za sobom je ostavio zahvalne generacije studenata, kao i vredno i raznovrsno naučno, publicističko i prevodilačko delo.
Njegovim odlaskom Filološki fakultet i Beogradski univerzitet ostaju bez poslenika koji im je služio na čast, a prijatelji i poštovaoci, među koje ubrajam i sebe, izgubili su čoveka čije će odsustvo dugo i bolno osećati", napisao je Bugarski za RSE:
Profesor Rajić ostaće upamćen kao jedan od najglasnijih kritičara Miloševićevog režima i kao jedan od retkih profesora koji je jednako podržao studente tokom protesta 1996/97 i 2011. godine. Neretko je bio sagovornik Radija Slobodna Evropa.
Zbog ukazivanja na zločine koji su srpske snage počinile u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, kao i zbog kritike SPC, neretko je bio izložen uvredama i pretnjama.
Ljubiša Rajić je rođen u Beogradu 1947. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je studije nordistike na Univerzitetu u Oslu, a magistraturu i doktorat iz opšte lingvistike na Univerzitetu u Beogradu.
Ljubiša Rajić je od jeseni 1977. bio zaposlen na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, od oktobra 2001. do oktobra 2004. bio je profesor po pozivu na Visokoj školi u Oslu. Predavao je po pozivu na velikom broju univerziteta i visokih škola u Skandinaviji i vojnih obrazovnih institucija u skandinavskim zemljama i više godina u Centru za politiku bezbednosti u Ženevi.
Uređivao je list “Republika” od oktobra 1990. do juna 1994. godine. Bio član upravnog odbora Prijatelja dece Srbije i Fonda za otvoreno društvo u Jugoslaviji i rukovodio Pododborom za publikacije i Pododborom za obrazovanje.
Marta 1999. godine izabran je za inostranog člana Akademije nauka Norveške.
Odlikovan je Vitezom Reda bele ruže (Finska), Vitezom Kraljevskog reda Polarne zvezde (Švedska), Medaljom Svetog Olafa (Norveška), dobio je nagradu Akademika za zasluge za Norvešku kulturu i nauku u inostranstvu, Nagradu Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu, počasnu nagradu norveške zadužbine Slobodna reč za zasluge za norvešku kulturu u inostranstvu.