Ljajićeva ostavka, dokaz (ne)ostvarenog

Od zvaničnika Ljajićev potez komentarisao je za sada jedino šef diplomatije Vuk Jeremić. Nazvao ga je principijelnim i moralnim gestom.

Kako je i obećao, srpski koordinator Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških optuženika Rasim Ljajić podneo je premijeru Mirku Cvetkoviću ostavku na to mesto i članstvo u timu. Ljajić je krajem septembra najavio da će podneti ostavku ako Ratko Mladić ne bude uhapšen do kraja godine.

Ljajić je precizirao da će ostati na mestu predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom i da će u tom svojstvu zajedno sa ostalim članovima Saveta i dalje preduzimati sve mere da bi se održao postojeći nivo saradnje u onim oblastima saradnje koje su u nadležnosti Nacionalnog saveta.

Od zvaničnika Ljajićev potez komentarisao je za sada jedino šef diplomatije Vuk Jeremić. Nazvao ga je principijelnim i moralnim gestom:

“Ja samo na ličnom nivou želim da kažem da je to jedan moralan čin. Izuzetno poštujem ministra Rasima Ljajića. Zaista ne bih da ulazim u politiku, detalje, planove vezane za ono što nije moj posao. A to je saradnja sa Haškim tribunalom.”


U najmanju ruku pismo koje je u utorak pre podne stiglo u Kabinet premijera Mirka Cvetkovića nikoga nije iznenadilo. Još 24. septembra Rasim Ljajić je najavio da će tako nešto učiniti ukoliko Ratko Mladić Novu godinu ne dočeka iza rešetaka. Između ostalog u Ljajićevom saopštenju stoji:

"Ovim vas obaveštavam da iz svima poznatih, više puta ponovljenih razloga, podnosim ostavku na funkciju koju sam obvaljao od osnivanja tima u julu 2006. godine.”

Još je dodato:

“"Učinili smo sve i nikada veći napor nije bio uložen i nikada ozbiljnije nije rađeno na lociranju Mladića. Ovakve aktivnosti treba nastaviti i siguran sam da trud mora dati rezultat.”


VEKARIĆ: NE MOGU DA DAJEM PROCENE

Kad će taj rezultat i biti ostvaren teško da će se neko usuditi da više prognozira. Naša novinarka Branka Mihajlović postavila je takvo pitanje Brunu Vekariću iz Tužilaštva za ratne zločine u našem programu za Srbiju:

RFE: Da li će se posle ovoga iko usuditi da da procenu kad će Mladić biti u Hagu?

“Naravno da se neće davati procene i to smo se već odavno dogovorili. Niti procene kada će Mladić biti u Hagu, niti gde se po nečijoj proceni on nalazi. Sve to do sada je samo nanosilo štetu potrazi za haškim beguncima.”

RFE: Dobro, kad će biti uhapšen Mladić?

“Ja zaista ne mogu da dajem takve procene.”

RFE: To je vaš odgovor?

“Tako je.”



Nema sumnje da je Ljajić delom podneo ostavku motivisan i ličnim, političkim ambicijama. To kaže i Vekarić:

“Napravio je jednu dobru novu stranku i očigledno je da je ovo nepopularna tema koja bi mogla da ugrozi rejting te stranke.”

IZGRADIO IMIDŽ

Potekao u Sandžačkoj demokratskoj partiji Ljajić je odavno pokazao da mu se političke ambicije ne završavaju u regionu Novog Pazara. Za razliku od mnogih njegove političke sposobnosti, po oceni posmatrača, pratile su i njegove visoke ambicije, zbog čega danas dobija pohvale i od onih koji ne štede u kritakama vlasti. Iz Fonda za humanitarno pravo Dragoljub Todorović:

Bruno Vekarić: Napravio je jednu dobru novu stranku i očigledno je da je ovo nepopularna tema koja bi mogla da ugrozi rejting te stranke. Foto: Vesna Anđić

“Njega su i izabrali za to mesto, zato što niko drugi nije hteo. i on se čovek trudio i radio i obećavao i dosta je doprineo. Za vreme njegovog mandata tužilac svaki put kada je dolazio, davao je sve bolji i bolji izveštaj.”

Dobrim delom njemu se može zahvaliti njemu što je saradnja Srbije i Haškog tribunala u sferi razmene dokumenata, pronalaženja svedoka i utvrđivanja činjenica, danas rutinska. Ljajić odlazi u trenutku kada se završava godina do sada najuspešnije saradnje sa Sudom u Hagu, što pokazuje i poslednji i najpozitivniji izveštaj do sada tužioca Serža Bramerca Savetu bezbednosti. :

“Pogledajte izveštaj Bramerca pa ćete videti koliki je doprinos Nacionalnog saveta oko dokumentacije, na primer. To je direktno njegov posao,”
kaže Vekarić.

Osim toga Ljajić ne beži od vrućih problema pa se od kako je prošle godine postao ministar za rad boračka i socijalna pitanja nosi za štrajkovima radnika, koji više ne beže od gladovanja, smrzavanja, a ni od samo povređivanja. Koliko je uradio u zaštiti njihovih prava teško je proceniti, ali je uspeo da izgradi imidž neke vrste zaštitnika gladnih. To mu je nedavno lider SPO-a Vuk Drašković javno i priznao:

“U Srbiji danas sve glasnije govore ljudi kojima je teško živeti. Izbeglice, nezaposleni, gladni, invalidi, ugroženi… Iz grla svakog od tih ljudi može se čuti i to javno isti glas. Rasime, spasi me!!!”



POLITIČKI RAZLOZI?

Ove reči Ljajiću su upućene 12. decembra sa osnivačke skupštine njegove nove partije – Socijaldemokratske stranke Srbije. Na poslednjim izborima učestvovao je na listi koalicije koju je predvodi predsednik Boris Tadić, a sada je spreman da ide sam. Pri tome, utisak je, da ga kao poželjnog saveznika vidi i Tadić, ali i nekadašnji radikali, danas naprednjaci. Aleksandar Vučić:

“Za Rasima Ljajića, za ljude koji misle na ovakav način, uvek će biti mesta u budućoj vladi.”

Ocene da bi osetljivost haškog pitanja urušila Ljajićeve političke pozicije, stabilnije od većine drugih političara, te da je to razlog što okreće leđa haškom pitanju, donekle i sam demantuje time što ostaje na čelu Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom. i sa tog mesta imaće dovoljno prostora da obori sumnje koje Todorović otvoreno iznosi. Naime, on ne isključuje mogućnost da iza Ljajićevog poteza zapravo stoji i razočaranje proizašlo iz saznanja da su politički pritisci ti koji sprečavaju Mladićevo hapšenje:

“Ja se bojim da je on dao ostavku zbog toga što je osetio da su politički razlozi ti koji ne dozvoljavaju da se Mladić izruči Hagu, da je Ljajić došao do te spoznaje i da je zbog toga digao ruke.”


Sam Ljajić u danu kada je podneo ostavku odbio je da daje izjave. Dodatna objašnjenja možda, za sada, i nisu potrebna. Ljajić uspešno gradi imidž zvaničnika kome se može verovati i na koga se može osloniti. Stoga njegova ostavka može biti i simbolični čin, ali je i dokaz jednog od ispunjenih obećanja, kada već ono glavno nije realizovano.