Na platou ispred Gradske kuće u Nišu 9. avgusta održan je još jedan protest u nizu protiv otvaranja rudnika litijuma u Srbiji i kompanije Rio Tinto.
Veliki broj građana Niša i okolnih mesta na jugozapadu Srbije okupilo se na platou, ali i u parku na keju pored Nišave i centralnom niškom trgu, a okupljeni su nosili transparente na kojima je pisalo "Svako od nas samo brani svoj kućni prag", "Iskopavanje litijuma je smrtna kazna za zapadnu Srbiju", "Ne treba nam kinta od Rio Tinta", javila je reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE).
Prisutnima se pored ostalih obratio Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju koji je rekao da će nakon realizacije projekta "Jadar" u Srbiji ostati 84 miliona tona otpadne jalovine koju priroda neće moći da razgradi u narednih 500 do 1000 godina.
"U Srbiji bi se u tom slučaju, u tretiranju jadarita raznim kiselinama oslobadjalo oko 110 tona sumporne kiseline nedeljno", naveo je Dašić.
Jedna od učesnica protesta u Nišu
Govorili su i aktivista Uroš Tasković, Dimitrije Dimić, student iz Niša koji je štrajkovao glađu u Beogradu, apsolvent Andreja Dikić i Petar Seratlić iz Nove generacije.
Zajednička poruka svih govornika je da Srbija neće dozvoliti iskopavanje litijuma i da će se boriti za stavljanje moratorijuma na sva nova iskopavanja u Srbiji i na proširenje postojećih.
Do sada su protesti građana održani u 41 gradu širom Srbije.
Na svim skupovima je zatraženo da vlast usvoji zakon o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploataciji litijuma i bora u Srbiji.
Rok za usvajanje tog zakona, koji su vlastima postavila ekološka udruženja, je 10. avgust.
Pročitajte i ovo: U Novom Sadu i Kragujevcu protesti protiv rudarenja litijuma u SrbijiPredstavnici udruženja "Ne damo Jadar" najavili su da će već od subote uveče, ukoliko ne bude usvojen zakon, organizovati blokade u mnogim gradovima.
Pored Niša, istog dana su se održali protesti protiv litijuma u još šest gradova i to u Čačku, Vranju, Leskovcu, Lazarevcu, Vladimircima i Malom Zvorniku.
Zašto građani protestuju?
Nedeljama se u gradovima širom Srbije održavaju protesti protiv iskopavanja litijuma. Do novog talasa protesta dolazi nakon odluke Vlade Srbije 16. jula da nastavi sa projektom izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, pošto ga je prethodno stopirala 2022. godine.
Tome je prethodila odluka Ustavnog sud Srbije koji je 11. jula proglasio neustavnom odluku Vlade Srbije da zaustavi projekat Rio Tinta, vredan 2,4 milijarde dolara.
Vlada Srbije u Beogradu je 19. jula sa Evropskom unijom potpisala "Memorandum o kritičnim sirovinama" koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Jadru do proizvodnje baterija za električna vozila.
Pročitajte i ovo: Litijumska groznicaDeo stručne javnosti i ekoloških udruženja u Srbiji proteklih godina tvrde da bi rudarenje litijuma moglo da ima velike negativne posledice po životnu sredinu.
Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, više puta je saopštio da je projekat ekološki bezbedan.
Ta britansko-australijska kompanija tvrdi da projekat Jadar može bezbedno da se razvija uz poštovanje domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu.
U dolini reke Jadar kompanija Rio Tinto je 2004. pronašla jadarit, mineral koji sadrži litijum i bor i planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata.
Pročitajte i ovo: Zašto pada cena litijuma na svetskom tržištu?Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom taj rudnik bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Pokret Kreni-promeni u maju 2022. uputio je Skupštini Srbije narodnu inicijativu koji je potpisalo 38.000 građana da se zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i bora u Srbiji.
Ta peticija za sada nije uvrštena na dnevni red državnog parlamenta.