Zašto pada cena litijuma na svetskom tržištu?

Cena litijum karbonata, koji se koristi za proizvodnju baterija, pala je na svetskom tržištu više od 80 odsto od 2022. kada je zabeležena najviša vrednost ovog metala u istoriji.

Litijum je osnovna komponenta za proizvodnju baterija za mobilne telefone, laptopove i druge uređaje široke potrošnje, kao i električne automobile.

"Litijumski sektor u Evropi se nalazi u krizi", ocena je ekonomiste i člana Odbora za ekonomske nauke u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Boška Mijatovića za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Sa druge strane, pojedini međunarodni eksperti smatraju da je reč o još uvek mladom tržištu koje se razvija i postaje sve veće i zrelije.

"Bilo je bizarnije da cene litijuma budu 80.000 dolara po toni 2022. nego današnja cena od oko 12.000 dolara", smatra Ahmed Mehdi, viši saradnik na Oksfordskom institutu za energetske studije.

Istovremeno Evropska unija je zadala cilj da do 2035. godine nova vozila neće zagađivati životnu sredinu, a litijum je uvršten u "kritične sirovine" u EU, kao ključan za proizvodnju baterija za električna vozila.

'Pad cene litijuma zbog električnih automobila'

Ekonomista Boško Mijatović za RSE kaže da je cena litijuma na svetskom tržištu opala od 2022. i 2023. godine za oko 80 odsto.

"Uzrok pada cena litijuma je jasan – slaba prodaja električnih automobila u Evropskoj uniji", navodi on.

Mijatović kaže da su proizvođači litijuma u početku mislili da je došao kraj motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i u skladu sa tim isplanirali bitno povećanje proizvodnje.

"Ne traži se toliko električnih automobila i sada imamo viškove. Električni automobili nisu popularni iz jasnih razloga - skupi su i nemaju razvijenu mrežu punjača da bi mogli lako i efikasno da se pune", smatra on.

Mijatović dodaje da već postoje istraživanja da se litijumske baterije zamene drugim, kao što su natrijumske baterije.

"Natrijum je daleko jeftinija sirovina", kaže on.

Prema pisanju BBC, prodaja eletričnih vozila beležila je značajan rast od 2020. do 2023. Bilo je 10 miliona električnih vozila na putu 2020, a 2023. godine 45 miliona, navodi BBC.

Međutim, prodaja novih električnih automobila na baterije u Evropskoj uniji opala je za 12 odsto u maju u odnosu na godinu dana ranije, navodi Rojters (Reuters).

To je, prema pisanju ove agencije, uslovljeno time što je Nemačka, najveće tržište električnih vozila u EU, u decembru okončala subvencije za kupovinu električnih vozila.

Američki proizvođač električnih automobila Tesla takođe je zabeležio pad prodaje u maju u EU od 34,2 odsto.

U tekstu objavljenom krajem juna, magazin Forbs (Forbes) navodi da se prekomerna proizvodnja litijuma "poklopila sa sporijom prodajom električnih vozila u odnosu na očekivanja, što je dovelo do prenatrpanosti u toj industriji".

Forbes prenosi analizu njujorške Siti (Citi) investicione banke po kojoj je cena litijum karbonata u Kini u junu opala za 15 odsto i po kojoj bi ta cena mogla dalje padati.

O padu cene litijuma na svetskom tržištu Fajnenšl tajms (The Financial Times) je pisao početkom godine. U članku objavljenom 25. januara kao jedan od mogućih uzroka navodi usporenu potražnju za električnim vozilima u Kini.

Sa druge strane, ukazao je ovaj list, pad cene doveo je do toga da rudarske kompanije smanjuju troškove i odlažu planove o proširenju proizvodnje.

To se, kako je navedeno, najviše odrazilo na Australiju, koja proizvodi 40 odsto svetskih zaliha litijuma.

'Sve više zaliha litijuma'

Ahmed Mehdi, sa Oksfordskog instituta za energetske studije, kaže za RSE da postoji više faktora koji su doveli do promena cena litijuma 2023. i u prvoj polovini 2024.

On objašnjava da su se zalihe litijuma uvećale, kao i da su poslednjih meseci nastavile da se povećavaju u Kini.

"Tržište litijuma je u ciklusu korišćenja zaliha", navodi on.

Kina, prema njegovim rečima, koristi i izvore sirovina u Africi koji su sada "visoko konkurentni" u odnosu na australijske sirovine.

"Trebalo bi da očekujemo raspon cena litijuma u narednih godinu ili dve, između 10-15.000 dolara po toni", navodi on.

Mehdi kaže da tržište litijuma postaje sve veće i da će biti sve konkurentnije.

Sa druge strane, on ističe da se primećuje i rast prodaje hibridnih vozila na tržištu električnih vozila, što utiče na potražnju za litijumom. Hibridna vozila koriste i motor sa unutrašnjim sagovrevanjem i elektromotor koji za napajanje koristi baterije.

"Elekrična vozila trenutno čine oko 65-70 odsto potražnje za litijumom, a hibridi podrazumevaju manje baterije i manju potražnju za tom sirovinom. To je zanimljiv trend za posmatranje", navodi on.

Gde se nalaze rezerve litijuma?

Najveće rezerve litijuma pronađene su u Boliviji, Argentini i SAD, prema podacima Američkog geološkog instituta.

Kina je na šestom mestu u svetu po rezervama od oko 6,8 miliona tona, a prema navodima Rojtersa, ova zemlja je činila četvrtinu svetske proizvodnje litijuma u 2023. godini.

Skoro polovina kineske proizvodnje litijuma u 2023. dolazi iz lepidolita, saopštila je agencija za cene Fastmarkets, preneo je Reuters.

Agencija navodi da je ova vrsta proizvodnje litijuma skupa i da je imala ekonomsku opravdanost kada su cene bile oko pet puta više, ali da su sada mnogi projekti pod znakom pitanja.

Najveće rezerve litijuma u Evropi ima Nemačka. U dolini Gornje Rajne na jugozapadu Nemačke nalazi se jedna od najvećih rezervi litijuma u Evropi, pisao je Politiko (Politico) 2023.

Ipak, prema pisanju tog lista, nedavne studije koje je objavio Karlsrue institut za tehnologiju (KIT) u Nemačkoj, domaći resursi mogli bi da pokriju samo oko pet do 19 procenata godišnje potražnje Nemačke za litijumskim baterijama u "najoptimističnijem scenariju".

U tom smislu, svetski mediji su sa pažnjom pratili posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji u julu, kada je između Evropske unije i Srbije potpisan Memorandum o kritičnim sirovinama.

Srbija je, prema podacima Američkog geološkog instituta, dvanesta u svetu i treća u Evropi po rezervama litijuma.

Na zapadu Srbije je 2004. kompanija Rio Tinto pronašla jadarit, mineral koji sadrži litijum i bor i ta kompanija planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata, dovoljno za 1,1 milion električnih vozila.

Prema navodima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, rudnik bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija dobije neophodne dozvole.

Kompanija Rio Tinto je izradila ekonomski plan rudnika, koji nosi ime projekat "Jadar", a koji je zasnovan na ceni od 15 hiljada dolara po toni litijum karbonata.

Iz kompanije Rio Tinto za RSE navode da je tržište litijuma, kao i bilo koje druge sirovine, podložno "cikličnim, privremenim promenama cena koje su uzete u obzir prilikom planiranja projekta Jadar".

U dolini Jadra u Srbiji neće litijum, dok vlast oživljava projekat Rio Tinta

Litijum – kritična sirovina u EU

Litijum je Evropska unija svrstala u "kritične sirovine od velikog značaja za Evropu".

"Danas se Evropa u velikoj meri oslanja na uvoz", navodi se na sajtu Evropske komisije.

Evropska unija je 2022. usvojila plan da nova vozila registrovana u EU do 2035. neće zagađivati životnu sredinu.

"Evropski proizvođači automobila već dokazuju da su spremni da iskorače, sa sve pristupačnijim električnim automobilima koji dolaze na tržište", naveo je u oktobru 2022. izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Električna vozila inače nemaju izduvne cevi i ne emituju gasove tokom vožnje. Emisije gasova staklene bašte tokom celog životnog veka električnih automobila su znatno niže nego kod konvencionalnih automobila koji rade na fosilna goriva, navodi se na sajtu Evropske komisije.

U istom tekstu ističe se i da električna vozila na baterije proizvode daleko manje buke drastično smanjujući zagađenje bukom.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je 2022. na rešavanje pitanja zavisnosti EU od uvoznih kritičnih sirovina diverzifikacijom i obezbeđivanjem domaćeg i održivog snabdevanja kritičnim sirovinama.

Kako se navodi na sajtu Evropske komisije, očekuje da će potražnja za litijumom u EU porasti dvanaest puta do 2030. i dvadeset jedan put do 2050. godine.