Korona virus nije zaustavio život u Švedskoj, pristup koji izaziva kontroverze

Šveđani uživaju na prolećnom suncu u bašti jednog restorana u Stokholmu, 26. mart.

Lokalci piju pivo u jednom pabu u centru Stokholma, 23. mart. 

Vojnici švedske Kraljevske garde patroliraju blizu kraljevske palate u Stokholmu, 25. mart. 
 
Dok je ostatak Evrope u nekoj vrsti karantina zbog korona virusa, život u Švedskoj se odvija uobičajeno, što ove fotografije i pokazuju.

Ljudi kupuju u Stokholmu, 24. mart.

Većina švedskih prodavnica, škola, barova i resotrana je otvorena. Jedna od mera koju je Švedska preduzela kako bi suzbila pandemiju korona virusa jeste zatvaranje univerziteta i srednjih škola. Švedske vlasti su 27. marta zabranile okupljanja veća od 50 ljudi. Za razliku od ove skandinavske zemlje, druge države su preduzele radikalnije mere - Nemačka je zabranila okupljanja više od dvoje ljudi, Češka je uvela obavezno nošenje zaštitinih maski, a jermenska poliicja koristi zvučnike kako bi obaveštavala građane da ostanu u svojim kućama. 
 

Žena slika selfi ispod trešnjinog drveta u Stokholmu, 22. mart. 

Strategija Švedske je da zaštiti starije i one koji pripadaju rizičnim grupama. Vlada je preporučila da kod kuće ostanu svi stariji od 70 godina, kao i oni koji imaju visokoriziče bolesti. Svim ostalim građanima preporučeno je da, ako mogu, rade od kuće, pridržavaju se pravila fizičkog distanciraja i ostanu u svojim domovima ako se ne osećaju dobro.

 

Znak ispred bara u Stokholmu, 27. mart.

Švedski epidemiolozi brane odluku države da škole ostanu otvorene, govoreći da bi njihovo zatvranje bilo "kompleksna mera koja bi dovela do gubljena radne snage u zdravstvu, jer bi medicinsko osoblje moralo da ostane kod kuće sa decom, što je potpuno neprihvatljivo za trenutnu situaciju". Dodaju i da bi zatvaranje škola dovelo do toga da "deca više vremena provode sa ljudima, što bi povećalo rizik od širenja infekcije na druge, pogotovo starije". 
 
 

Bar u Stokholmu fotografisan 25. marta. 

Mnogi u Švedskoj oštro kritikuju način na koji se vlast bori protiv korona virusa. Profesor virusologije sa Univerziteta Umeo Fredrik Egh rekao je za švedski javni servisa da je "duboko zabrinut i da bi voleo da vidi Stokholm u karantinu". 

"Mi smo jedina zemlja na svetu koja ne čini sve da bi sprečila širenje virusa. Situacija je izuzetno ozbiljna", rekao je Egh. 
 

Prepun restoran u Stokholmu, 25. mart.
 
Druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju, prvo su imale isti pristup kao i Švedska. Kada je smrtnost od korona virusa naglo porasla, države su promenile startegije. 
 

Montažna bolnica u Geteborgu podignuta je kako bi se povećao kapacitet bolničkih kreveta za pacijente obolele od korona virusa.

Švedska ima populaciju od 10 miliona ljud i više od tri hiljade potvrđenih slučajeva korona virusa, od čega je oko devedeset ljudi umrlo. Poređenja radi, susedna Danska, koja ima 5,7 miliona ljudi, a koja je zatvorila škole, većinu radnji i zabranila okupljanja više od deset ljudi, prijavila je oko dve hiljade obolelih i oko 50 umrlih.