Lideri Grupe sedam industrijski najrazvijenih zemalja sveta (G7) ukazali su na kraju dvodnevnog samita u Japanu na rast svetske ekonomije kao prioritet kao i na rizike izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.
Oni su istovremeno izrazili bojazan zbog zaoštrenih odnosa sa Severnom Korejom i Rusijom, kao i teritorijalnih sporova sa Kinom u Južnom kineskom moru.
"Globalni rast ostaje umeren i ispod potencijala. Stoga je to naš urgentni prioritet", navodi se u deklaraciji.
Oni su istovremeno ostavili otvorena vrata državama da izaberu vlastiti put usled podela u pogledu načina podsticanja privrednog rasta.
Lideri G7 ponovili da su da će u tom cilju iskoristiti sva sredstva političke ekonomije.
Obavezali su se da će sprovesti strukturne reforme kako bi stimulisali rast, produktivnost i proizvodni potencijal.
"Uzimajući u obzir specifične okolnosti u svakoj od država, obavezujemo se na jačanje naše ekonomske politike na kooperativan način i na primenu boljeg i uravnoteženijeg političkog miksa s ciljem brzog dostizanja snažnog, održivog i balansiranijeg obrasca za rast", navodi se u zajedničkom saopštenju objavljenom po završetku zasedanja G7.
"Slaba tražnja i nerešeni strukturni problemi su ključni faktori koji ugrožavaju aktuelni i potencijalni rast. Povećali smo otpornost naših ekonomija kako bismo izbegli pad u novu krizu", dodaje se u saopštenju.
G7 je ukazala na industrijsku prezasićenost svetskog tržišta, posebno u proizvodnji čelika, i upozorila da to vrši "strukturni pritisak sa globalnim implikacijama".
U dokumentu na 32 stranice daje se podrška politici tržišnog određivanja kursa valuta i izbegavanju njihove namerne devaluacije radi veće konkurentnosti.
Ovo predstavlja kompromis između Japana, koji je pretio da će intervenisati i sprečiti preveliko jačanje jena, i SAD, koje se protive takvim tržišnim intervencijama.
Šinzo Abe
Japanski premijer Šinzo Abe ukazao je na potrebu da fiskalna politika bude fleksibilnija da bi se održao ekonomski oporavak, a nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je skeptična u vezi sa povećanjem javnih troškova radi podsticanja ekonomskog rasta.
Rizik od “Breksita” po globalni rast
Izlazak Britanije iz EU predstavljao bi rizik po globalni ekonomski rast, navodi se u deklaraciji, iako je Angela Merkel rekla da nije bilo diskusije o ovoj temi, dodajući da postoji konsenzus da svi žele da London ostane u Uniji.
"Izlazak Britanije iz EU bi preokrenuo trendove ka jačanju globalne trgovine i investicija, kao i poslova koje one kreiraju, i predstavljao bi dodatan ozbiljan rizik po rast", navodi se u deklaraciji.
Međunarodni monetarni fond je objavio da nema pozitivnih ekonomskih efeketa od istupanja Britanije iz EU, a Banka Engleske je saopštila da bi se dogodio veliki privredni pad, a možda i recesija ako bi se to desilo.
Zabrinutost zbog Severne Koreje, Rusije, Kine
Lideri G7 su zatražili od Severne Koreje da u potpunosti poštuje rezolucije Saveta bezbednosti UN i obustavi nuklearne testove, lansiranja raketa i ostale "provokativne akcije".
Grupa je osudila "nelegalnu aneksiju" poluostrva Krim od strane Rusije i zapretila "dodatnim restriktivnim merama" protiv Moskve, ali je napomenula da sankcije mogu biti ukinute ukoliko sprovede prethodne sporazume i poštuje suverenitet Ukrajine.
Zatraženo od svih strana u sukobu da preduzmu “konkretne korake” i bez odlaganja sprovedu mirovni sporazum iz Minska na šta su se obavezali, uključujući i “što je pre moguće” održavanje izbora u oblastima u istočnoj Ukrajini koje drže proruski separatisti.
G7 je izrazila zabrinutost zbog situacije u Istočnom i Južnom kineskom moru, gde Kina sprovodi sve odlučnije akcije zbog teritorijalnih sporova sa Japanom i još nekoliko zemalja jugoistočne Azije.
Bez pominjanja Pekinga, G7 je ponovila da je posvećena mirnom rešavanju pomorskih sporova u poštovanju slobode plovidbe i letova. Grupa je pozvala države da se uzdrže od "jednostranih poteza koji mogu da povećaju tenzije".
Migrantska kriza iziskuje globalni odgovor
Izbeglice napuštaju kamp u Idomeniju
G7 je saopštila da masovne migracije, naročito migrantska kriza u Evropi, predstavljaju “veliki izazov koji iziskuje globalni odgovor” u vidu povećane pomoći radi pokrivanja trenutnih i srednjoročnih potreba izbeglica i raseljenih ljudi.
Zvaničnicni SAD, Velike Britanije, Francuske, Japana, Italije, Kanade i Nemačke nisu međutim naveli novčani iznos te pomoći.
Angela Merkel je rekla da je G7 odlučila da se ove godine koncentriše "posebno na Irak" i da će za tu zemlju biti izdvojeno 3,6 milijardi evra pomoći.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk pozvao je dan ranije učesnike samita da pomognu Evropi u suočavanju s izbegličkom krizom.
Akcioni plan za borbu protiv ekstremizma
Lideri G7 su objavili akcioni plan za borbu protiv ekstremističkog nasilja da bi pomogli da se zatvore "kritične rupe" u operativnom kapacitetu i međunarodnoj saradnji.
Plan predviđa i veću razmenu informacija između članica G7 i Interpola, saopšteno je na kraju samita koji je u petak završen u Iseu, u Japanu.
Učesnice samita su podržale rezolucije Ujedinjenih nacija koje se odnose na borbu protiv nasilnog ekstremizma.
Usvojeni su i planovi za poboljšanje bezbednosti na granicama i u vazdušnom saobraćaju, kao i za sprečavanje finansiranja nasilnog ekstremizma, uključujući i sprečavanje trgovine antikvitetima i drugih umetničkih dela kojima se takođe finansiraju ekstremisti.