Lidere članica G20 čeka mnoštvo međunarodnih tema da razmotre na samitu u japanskoj Osaki ovog vikenda.
Međutim, možda više nego ikada ranije većina njih biće više fokusirana na to kako će se to odraziti na domaće političke prilike, nego na međunarodnu diplomatiju, ocenjuje Piter Eps (Peter Apps) u Rojtersu.
Dva Trampova prioriteta
Za predsednika SAD Donalda Trampa, uspeh u pregovorima o trgovini, pre svega sa Kinom, te insistiranje na odgovornosti američkih saveznika i potencijalnih protivnika, ključni su za njegove šanse da dobije drugi mandat na izborima 2020.
Zaista, moguće je, pa čak i verovatno, da više pažnje posvećuje prvoj televizijskoj debati između njegovih potencijalnih rivala iz Demokratske stranke nego šta će se dešavati u Osaki u petak i subotu.
Tramp i njegov tim su takođe prilično usredsređeni na Iran u sukobu koji sve više pokazuje kakav su rizik spremni da preuzmu SAD i njihovi potencijalni protivnici samo da bi se pokazali snažnim, čak i po cenu obostrano veoma štetnih posledica, piše Rojters.
Tramp bi mnogo više voleo da Amerikanci pričaju o bilo čemu drugom nego o predstojećem svedočenju specijalnog istražitelja Roberta Mulera, koji je najavio da će u julu govoriti u komitetu Kongresa o svojoj istrazi mogućeg mešanja Rusije u predsedničke izbore u SAD 2016.
Domaće neprilike po Si Đingpinga
I predsednik KIne Si Đingping, u istoj meri kao i Tramp, ne želi da pokaže slabost ili nesigurnost. On će svakako insistirati da se na samitu u Osaki izbegne bilo kakva debata o protestima u Kini, pre svega nedavnim u Hong Kongu zbog predloga zakona koji bi omogućio izručenje stanovnika ove regije vlastima u Pekingu.
Iako je Kina saopštila da neće dozvoliti pomenutu raspravu na samitu G20, to neće biti moguće zbog prisustva demonstranata ispred zgrade u kojoj će se okupiti lideri, ocenjuje Rojters.
Pročitajte i ovo: Izvještaj SAD: Kritika Kine zbog zlostavljanja muslimanaMnoge zemlje su sve zabrinutije zbog pogoršanja ljudskih prava u Kini, uključujući pritvaranje više od million pripadnika etničkih Ujgura muslimana u “kampovima za prevaspitavanje”. Nekoliko zapadnih lidera, možda i Tramp, možda će pokrenuti ovo pitanje tokom susreta sa Si Đingpingom.
Problemi zapadnih lidera
Međutim, nekolicina tih zapadnih lidera su svesna da njihova moć opada. Britanska premijerka Tereza Mej je saopštila da se povlači. Nemačka kancelarka Angela Merkel je napustila lidersku poziciju u svojoj partiji.
Francuski predsednik Emanuel Makron i kanadski premijer Džastin Trudo suočavaju se sa izazovima na domaćoj sceni uključujući mogućnost gubitka vlasti na sledećim izborima.
Opadanje Erdoganovog uticaja
Uticaj AK partije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana opada nakon što je na ponovljenim izborima izgubila vlast u najvećem gradu Istanbulu.
Slučaj Kašogi na samitu G20
Jedan od najkontroverznijih Trampovih bilateralnih susreta u Osaki biće sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamadom bin Salmanom koji je pod pritiskom jer se smatra odgovornim za ubistvo novinara Džamala Kašogija.
Pročitajte i ovo: Izveštaj UN pojačava pritisak na Rijad zbog KašogijaSpecijalni izvestilac Ujedinjenih nacija pozvao je na istragu protiv bin Salmana nakon dokaza prezentiranih u izveštaju od 100 strana. Međutim, Rijad je odbacio ovaj izveštaj kao “neosnovane tvrdnje”.
U osnovi, osećanje nesigurnosti među liderima G20 može dovesti do uspeha samita. Zapadni lideri koji su na zalasku političke karijere najviše su fokusirani na svoje nasleđe, dok oni koji se još bore da zadrže svoje pozicije imaju itekako interes da njihova društva i svet bolje funkcionišu.
To pokazuju sledeći primeri. Odmah nakon samita, Tramp će posetiti Seul, gde je južnokorejski predsednik Mun Jae-in rešen da ugovori novi sastanak američkog predsednika sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom. Munova inicijativa izaziva kontroverze u sve tri zemlje, ali njome se smanjuje neposredni rizik od rata na Korejskom poluostrvu.
Pokušaj Japana da ubedi SAD
Japanski premijer Šinzo Abe iz sličnih razloga nastoji da uveri Trampa da ostane privržen širem međunarodnom sistemu iako nije omiljen u Tokiju. Takvi potezi omogućavaju diplomatski aktivizam i veoma su važni za funkcionalnost grupacije G20.
No, takav pristup je retkost. Lideri zaokupljeni problemima – bilo da su demokratski ili autoritarni – skloni su da posegnu za potezima koji produbljuju međunarodne antagonizme, čime istovremeno jačaju populanost u svojoj zemlji.
To se odnosi na SAD i Trampa. Vašington se našao u takvoj situaciji u odnosima sa Iranom i Kinom, jer je američki predsednik odustao od pažljivo i mukotrpno ispregovaranih sporazuma.
Vaš browser nepodržava HTML5
SAD i Iran: Rizik od rata zbog pogrešne kalkulacije
Tenzije u odnosima Vašingtona sa Pekingom i Teheranom bi svakako rasle i bez povlačenja iz pomenutih sporazuma, ali ovim potezima situacija je dodatno pogoršana.
Susret Tramp-Si
Trampova odluka o proširenju carina Kini zavisiće od ishoda njegovog sastanka sa Si Đinpingom ovog vikenda, izjavio je visokorangirani službenik američke administracije.
Pročitajte i ovo: Samit G20: Kompromis ili nastavak trgovinskog rata SAD-a i KineOn je rekao za Rojters da još nisu dogovoreni preduslovi za organizovanje sastanka Trampa i Si Đinpinga, koji je planiran u subotu, 29. juna.
Zvaničnik kaže da nije verovatno da će SAD pristati da ukinu restrikcije na prodaju američkih proizvoda kineskoj kompaniji "Huavej".
Susret Tramp-Putin
Tramp bi trebalo da se sastane i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. To bi bio prvi zvanični susret dva lidera u poslednjih godinu dana.
Kremlj navodi da će razgovarati o sporazumima o oružju za koje su Trump i Putin zapretili da će napustiti.
Biće reči i o "problemima strateške stabilnosti, brojnim regionalnim konfliktima" uključujući Siriju, Venecuelu i Iran.
Prilika za novi početak
Možda će ovo biti samit na kome će početi da se menja pristup, ako svetski lideri uvide da će se smanjiti domaći problemi pod uslovom da se oni istinski angažuju u iznalaženju funkcionalnih globalnih sporazuma. Ili će možda biti jedan od onih skupova na kome se lideri jednostavno opredele da pojačaju dotadašnju retoriku, ostavljajući svet još podeljenijim i manje sposobnim nego ranije da se suoči sa izazovima, zaključuje Piter Eps u Rojtersu.