Poslednji sukobi u glavnom gradu Libije, u kojima su poginule desetine ljudi, obnovili su strahove od povratka građanskog rata u zemlji na severu Afrike koja je u haosu sukoba zavađenih frakcija više od deset godina posle zbacivanja diktatora Muamera Gadafija, pišu svetski mediji.
Sukobi posle rasta tenzija
Jedan od najžešćih sukoba u libijskoj prestonici u poslednje dve godine pretvorio je gradske četvrti u bojna polja, nateravši stanovnike da se povuku u svoje domove u strahu od obnove rata, piše Njujork tajms (The New York Times).
Najmanje 32 osobe, među kojima i civili, poginule su u uličnim borbama u subotu, 27. avgusta, a više od 150 je ranjeno, saopštilo je libijsko Ministarstvo zdravlja.
Podeljena između rivalskih vlada i premijera, kao i milicija koje oni kontrolišu, Libija je više od deset godina u haosu i nestabilnosti otkako je u Arapskom proleću 2011. zbačen dugogodišnji diktator Muamer el Gadafi.
Međunarodno priznatu libijsku vladu predvodi premijer Abdul Hamid Dbeiba sa sedištem u prestonici Tripoliju, na zapadu zemlje. Parlament se, međutim, nalazi u Bengaziju na istoku koji kontroliše vojni vođa Halifa Haftar, a politički prevodi Fati Bašaga.
Pre nego što su izbili sukobi, u Tripoliju su rasle tenzije među rivalskim milicijama. U subotu rano ujutru, naoružani konvoj pripadnika milicije lojalne Bašagi napadnut je dok je prolazio kroz prestonicu, što je izazvalo kratak talas nasilja.
Libijski parlament je u februaru proglasio da je autoritet vlade Tripolija, uključujući i Dbeibe, istekao pošto su odloženi izbori planirani za decembar prošle godine. Parlament je glasao za uspostavljanje privremene vlade i jednoglasno izabrao Bašagu za privremenog premijera. Dbeiba je odbacio glasanje kao nelegitimno i poručio da će zadržati vlast.
Promena saveza
Nasilni sukobi u Libiji ponovo su izazivali strah od građanskog rata, dok se rivalske političke frakcije bore za kontrolu nad naftom bogatom zemljom, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Otkada je u pobuni 2011. zbačen Gadafi, ističe američki list, naoružane grupe i strane sile se bore za vlast, a građanski rat je izbio 2019. godine.
Posle mirovnog procesa pod vođstvom Ujedinjenih nacija kojim je Dbeiba postavljen na čelo vlade u Tripoliju, Libija je prošle godine uživala u periodu mira, ali su tenzije između rivalskih frakcija počele da rastu oko toga kako izabrati sledećeg lidera Libije.
Izbori na nacionalnom nivou trebalo je, prema dijalogu pod pokroviteljstvom UN, da budu održani u decembru, ali su odloženi na neodređeno vreme.
Strahovi od ponovnog sukoba pojačani su u februaru kada su neki članovi parlamenta na istoku imenovali bivšeg ministra unutrašnjih poslova Fatija Bašagu za svog premijera koji bi trebalo da zameni Dbeibu.
Bašaga je pre toga imao ključnu poziciju u prethodnoj vladi koju su podržavale UN i koja je organizovala odbranu Tripolija od Haftarovih snaga 2019. U novoj promeni saveznika ove godine, međutim, Bašaga je dobio političku podršku od Haftara.
Bašagin tabor je usred sukoba proteklog vikenda, drugi put pokušao da zauzme Tripoli, pošto je već u maju ušao u prestonicu na nekoliko sati, pre nego što je isteran.
U subotu su naoružani konvoji Bašaginih saveznika iz Misurate, njegovog rodnog grada, koji su krenuli na severozapad ka Tripoliju, viđeni kako se vraćaju, ukazuje Volstrit džurnal, navodeći da su neke naoružane grupe koje su se držale po strani, stale uz Dbeibu, što mu je omogućilo da stekne prednost u Tripoliju.
Analitičari ocenjuju da će Dbeiba, pošto više nije pod trenutnom pretnjom, verovatno pokušati da konsoliduje svoju moć iako se suočava s ogromnim izazovima, koji uključuju rivalske milicije stacionirane na periferiji Tripolija.
Puste ulice
Dan posle sukoba u Tripoliju koji su okončali višemesečni period relativnog mira, milicije su patrolirale gotovo pustim ulicama glavnog grada Libije, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
S druge strane, kako prenose lokalni mediji, rivalske milicije su stacionirane na svojim pozicijama na periferiji grada.
Većina stanovnika Tripolija ostala je u svojim domovima, pošto su u subotu kasno uveče posle borbi pohitali u prodavnice kako bi se snabdeli hranom i drugim potrepštinama.
Među građanima, ukazuje AP, vlada strah da bi borbe koje su usledile posle višemesečne političke pat pozicije mogle da eksplodiraju u širi rat.
Kako je došlo do obnove sukoba?
Linije podele u Libiji pojavile su se kada su lokalne grupe zauzele različite pozicije u pobuni 2011. koju je podržao NATO i kojom je svrgnut Gadafi, ističe Rojters (Reuters).
Pokušaj demokratske tranzicije izmakao je kontroli dok su naoružane grupe utvrđivale lokalne baze i udruživale se oko rivalskih političkih frakcija, preuzimajući kontrolu nad ekonomskim resursima, pre svega nad naftnim poljima i postrojenjima.
Posle bitke za Tripoli 2014. godine, jedna frakcija, koja je uključivala većinu članova parlamenta, prešla je na istok i priznala Haftara za vojnog šefa, na kraju uspostavivši paralelnu vladu. Sporazum koji su podržale UN doveo je do nove međunarodno priznate vlade u Tripoliju, ali su frakcije s istoka odbacile sporazum, a Haftarova Libijska nacionalna armija napala je prestonicu 2019.
Tada su se i zavađene oružane grupe koje su kontrolisale zapad Libije okupile u podrški vladi u Tripoliju naspram Haftara i 2020. odbile njegov napad uz pomoć Turske, što je dovelo do prekida vatre i novog mirovnog procesa.
Mirovni proces je doneo novu Vladu nacionalnog jedinstva pod premijerom Dbeibom s mandatom da organizuje izbore u decembru 2021. Međutim, proces je propao prošle godine, pošto strane nisu mogle da se dogovore o pravilima za glasanje.
Parlament na istoku Libije proglasio Dbeibinu vladu nelegalnom i imenovao novu pod vođstvom Fatija Bašage. Dbeiba je to odbacio, rekavši da će ustupiti vlast tek posle izbora.
U međuvremenu, frakcije na zapadu Libije koje su se udružile protiv Haftara ponovo su se sukobile u borbi za položaj u Tripoliju, a neke su u Bašagi videli najbolju opciju.
Kako su meseci prolazili, savezi i koalicije među frakcijama Tripolija su se menjale dok su Dbeiba i Bašaga pokušavali da privuku ključne ljude u oružanim grupama. Kada su uveče u petak, 26. avgusta, izbile borbe između dve grupe, frakcije povezane s Bašagom počele su da organizuju nešto što je ličilo na koordinisane napade u novom pokušaju da se on postavi na vlast u prestonici.
Diplomatske aktivnosti oko Libije su zastale i dogovor o izborima kao trajnom rešenju za političke sporove u zemlji na severu Afrike izgleda dalje nego ikada, ukazuje Rojters, navodeći da su međunarodne napore omela neslaganja uključenih zemlja, kao i lokalnih frakcija za koje mnogi Libijci veruju da žele da izbegnu izbore kako bi se održale na vlasti.
Mnogi od skoro sedam miliona stanovnika Libije strahuju da to znači da, šta god da se desi u narednom periodu pregovora i pozicioniranja, tek sledi nova erupcija nasilja.