U izraelskim napadima u Libanu i na severu Pojasa Gaze 10. novembra stradalo je više desetina osoba, dok svet prati kako bi izbori u Sjedinjenim Američkim Državama mogli da utiču na rat protiv iranskih saveznika, militantnih grupa Hamas i Hezbolah, navodi AP.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je tri puta razgovarao sa novoizabranim predsednikom Donaldom Trampom nakon izbora u SAD, i da se slažu po pitanju "iranske pretnje".
Predsednik Izraela, Isak Hercog, treba da se sastane s predsednikom SAD Džoom Bajdenom u utorak.
U izraelskim vazdušnim napadima na Liban ubijeno je više od 40 ljudi, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja.
U selu Aalmat severno od Bejruta, ubijene su 23 osobe, uključujući sedmoro dece. Ovo mesto je daleko od istočnih i južnih područja gde militantna grupa Hezbolah ima jak uticaj.
Vašington je Hezbolah označio terorističkom organizacijom, dok je Brisel njegovo oružano krilo stavio na crnu listu.
Hezbolah je počeo da ispaljuje rakete, dronove i projektile na Izrael nakon izbijanja rata u Gazi, u znak solidarnosti s Palestincima i militatnim Hamasom, organizacijom koju su SAD i EU označile kao terorističku.
Izrael je uzvratio Libanu, a niz eskalacija doveo je do potpunog rata.
Pročitajte i ovo: Vojne operacije Izraela u Pojasu Gaze i Libanu narušavaju odnose s EvropomIzrael je od septembra proširio napade dublje u Liban, kada je ubijen lider Hezbolaha Hasan Nasralah i većina visokih komandanata te organizacije.
Hezbolah je proširio raketne napade sa juga na centralni Izrael. Ubijeno je više od 3.000 ljudi u Libanu, podaci su libanskog Ministarstva zdravlja, i više od 70 u Izraelu.
Nakon izraelskog napada na Almat u nedelju, predstavnik Hezbolaha u regionalnom parlamentu Raed Berro negirao je prisustvo Hezbolahovih pripadnika ili resursa u zgradi koja je pogođena, dodajući: "Važni ljudi su na prvoj liniji... Nemoguće je da su među civilima".
U nedelju su se nastavili i napadi u Pojasu Gaze, gde izraelska vojska vodi rat sa Hamasom od oktobra 2023.
Sredinom meseca ističe rok za ultimatum koji je Bajdenova administracija postavila Izraelu - da omogući dostavljanje više pomoći u Gazu, ili bi u suprotnom rizikovao moguće restrikcije na američku vojnu pomoć.
Razgovori o prekidu vatre posredstvom Sjedinjenih Američkih Država, Katara i Egipta su se više puta prekidali, kao i paralelni napori da se zaustave borbe između Izraela i Hezbolaha.
Katar, ključni posrednik u pregovorima sa Hamasom, saopštio je u subotu da je obustavio svoje napore i da će ih nastaviti kada "strane pokažu spremnost i ozbiljnost za okončanje brutalnog rata".
Pročitajte i ovo: Hoće li novi lider Hezbolaha Naim Kasem tražiti pregovore?