Očito postoji non-pejper (non-paper) o promeni granica na Balkanu, iako u Sloveniji poriču da stoje iza njega, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milan Kučan, prvi predsednik samostalne Slovenije.
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Željko Komšić potvrdio je da je predsednik Slovenije Borut Pahor prilikom posete Sarajevu 5. marta rekao trojici članova Predsedništva BiH da je u EU sve više glasova koji pozivaju na dovršetak raspada Jugoslavije. Pahor je navodno pitao da li je moguća "mirna disolucija" BiH.
U međuvremenu, u medijima su se sredinom aprila pojavile tvrdnje o navodnom predlogu slovenačkog premijera Janeza Janeše za prekrajanje granica na Zapadnom Balkanu, kao putu za rešavanje problema između šest država u regionu.
"Ne znam šta je rukovodilo predsednika Pahora da postavi to pitanje. On to poriče, kaže da je njegov stav jasan da nema nikakve diskusije o promeni granica. Isto tako, to negira predsednik naše vlade, a očito takav non-pejper postoji. Sada se ispostavilo da se zna u Briselu ko je njegov autor, kao i sadržaj, ali ne žele da to otkriju zbog njegovog pogubnog efekta po međunarodne odnose", ističe Kučan.
Vredno čitanja
Profesor Džozef: Bez dogovora u regionu sve dok Srbija ima polugu moćiSerwer: Raspada BiH nema bez sukoba, Kosovo treba priznanje svih članica EU Most: Ima li Dodikov zahtev za 'mirnim razlazom' pristalica u Evropi?"Non-paper" je termin koji se koristi u Evropskoj uniji za nezvanični dokument kao teza za razgovore koji se razmenjuje poverljivo između vlada ili institucija.
Ovaj dokument je izazvao pometnju jer se u njemu predlaže proširenje Srbije, Hrvatske i Albanije, dok bi Bošnjacima ostao manji deo Bosne i Hercegovine.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pet stvari o non-paperu
Postavlja se pitanje u kojoj meri su osim nacionalističkih lidera na Balkanu u pripremi ovog navodnog dokumenta učestvovali i pojedini krugovi u EU.
"Ne znam. Ja u te diskusije i te procese nisam više uključen", kaže Kučan, dodajući da je veoma opasno kada se na Balkanu govori o regionalnim silama.
"To je meni rekao u jednom razgovoru tadašnji predsednik Saveta Evrope Van Rompuj (Herman, Van Rompuy) da, pre svega, treba osposobiti Srbiju i učlaniti je u EU, jer bi time ona kao regionalna sila preuzela odgovornost za pacifikaciju Balkana. Ja sam mu tada rekao: 'Znate, predsedniče, kada se na Balkanu govori o regionalnim silama - onda ste na pragu rata'. Kad pogledam danas, tačno je deset godina otkako je taj moj izveštaj bio pripremljen, problemi u Bosni i Hercegovini su ostali isti. Zbog toga su oni, naravno, sve oštriji, sve više vode sukobu, a ne rešavanju", kazao je Kučan.
Možda vas zanima Briselski blog: Značaj 'non-papera'Kučan dodaje da Slovenija ne može imati drugačiji stav od onoga sa kojim je pošla u proces svog državnog osamostaljenja da sve republike imaju pravo na svoje države i da se raspad Jugoslavije okonča unutar postojećih granica.
"Dakle, nikakvo prekrajanje granica ne dolazi u obzir", rekao je Kučan za RSE.
- SPECIJAL RSE: 100 godina Jugoslavije
Radio Slobodna Evropa će ceo intervju sa prvim predsednikom samostalne Slovenije Milanom Kučanom o uzrocima i posledicama raspada Jugoslavije objaviti 25. juna - na dan kada je pre 30 godina Slovenija proglasila nezavisnost i počela intervencija Jugoslovenske narodne armije.