Aljbin (Albin) Kurti, premijer Kosova, ocenio je francusko-nemački predlog za rešavanje pitanja Kosova i Srbije kao dobru osnovu za dalje razgovore.
"Ne smemo odlagati razgovore o pravno obvezujućem sporazumu dok rešavamo trenutna pitanja", napisao je Kurti na Twiteru, nakon što se u Parizu, na marginama međunardnog mirovnog foruma, susreo sa visokim predstavnikom Evropske unije (EU) Žozepom Boreljem (Josep Borrell) i izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.
Istovremeno u Parizu je boravio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se takođe susreo sa Boreljem i Lajčakom, ali do susreta sa Kurtijem, o čijoj mogućnosti se poslednjih dana nagađalo, nije došlo.
Nemačko-francuski predlog zvanično nije objavljen. Obe strane su međutim upoznate sa njegovim sadržajem, dok su u javnost procurile varijante dokumenta u kome se govori o jednakim međunarodnim pravima za obe strane. Vučić je predlog ocenio kao neprihvatljiv za Srbiju.
Pročitajte i ovo: Nemačko-francuski predlog navodno garantuje 'jednaka prava Srbiji i Kosovu'Šta je poručeno iz EU?
Kosovski Srbi bi trebali odmah da se vrate u institucije Kosova i nastave sa svojim dužnostima, a Kosovo bi trebalo da uskladivoje postupke u vezi s registarskim tablicama sa prethodnim sporazumima i da pokrene pregovore o uspostavljanju Zajednice opšina sa srpskom većinom bez daljeg odglaganja, saopšteno je iz EU.
Kosovo i Srbija su 2013. postigli dogovor o stvaranju Zajednice opšina sa srpskom većinom. Strane su 2015. potpisale Sporazum o načelima za formiranje ove zajednice.
Kako se precizira Borelj je izjavio da "trenutno geopolitičko okruženje čini još većim imperativom prevladavanje nasleđa iz prošlosti i uključivanje u značajne pregovore o onome što je stvarno važno za Kosovo i Srbiju", a to je "normalizacija odnosa između dve strane".
Kurti i Vučić su u Parizu kako bi učestvovali na Pariškom mirovnom forumu. Tu su i predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijerka Srbije Ana Brnabić.
Pariški mirovni forum pokrenuo je Makron 2018. godine, na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata, sa ciljem promovisanja multilateralizma.
Pročitajte i ovo: Vučić ne veruje da će se sastati sa Kurtijem u ParizuKako se stiglo dovde?
Kriza na severu Kosova, gde su pripadnici srpske zajednice napustili kosovske institucije, nastala je nakon što je 1. novembra počela primena odluke kosovske vlade o preregistraciji automobila sa ilegalnim tablicama.
Kosovo traži da se one zamene registarskim oznakama RKS, odnosno Republike Kosovo.
Pročitajte i ovo: Srpska lista najavljuje ojačavanje paralelizma institucija na KosovuOčekuje se da će se ovaj plan sprovesti u tri faze: prva, upozorenje vozača; druga, kažnjavanje vozača sa 150 eura, a treća, podela probnih tablica. Vlada Kosova nije pristala na odlaganje datuma početka sprovođenja, uprkos insistiranju međunarodne zajednice.
Pročitajte i ovo: Sva prihvaćena statusna pitanja između Kosova i Srbije kroz Briselski dijalog