U nekoliko srpskih sredina na Kosovu 20. septembra počela je Nedelja kulture. Posetioci će moći da vide pozorišne predstave, dokumentarne filmove, izložbu grafike, trubače, modnu reviju. Deo ove manifestacije su i mladi srpski glumci omladinskog pozorišta Geto, koji stvaraju u teškim uslovima ali veruju u bolje dane.
Pozorište Geto iz Lapljeg Sela priprema predstavu ‘Lepotica i zver’. Iako glume u improvizovanom ambijentu mladi kosovski Srbi žele da im kultura bude život i da oni budu deo sveta umetnosti.
Lepoticu glumi Milena Zdravković, svesna da je kultura prilika ne samo za one talentovane već i za sve njene sunarodnike čiji život ima mnoga ograničenja.
“Mi u ovim okolnostima i u sredini u kojoj živimo stvarno nemamo da se družimo i radimo ono što bi voleli, da imamo neke bolje uslove i prostor za to”.
“Nama znači zato što slobodno vreme koje bismo provodili uz televiziju provodimo ovde učeći jedni od drugih a naravno da znači i strani koja dolazi da nas gleda, i koja će o tome pričati neko duže vreme, smejati se i biti srećna što ima takvu grupu u svojoj okolini”, ističe Milena.
U predstavi glumi i Vladimir Đokić.
“Ovde sam iz prostog razloga da ne bi bogu gubio dane, svratim u pozorište, družim se sa ljudima, i sa njima provodim slobodno vreme, smejemo se, družimo se i na kraju krajeva uradim nešto pozitivno za sebe i za druge. To se vidi nakon naše premijere”.
Pozorišna predstava se prikazuje u okviru Nedelje kulture, koja je počela 20. septembra. U mestima centralnog Kosova, regiona Štrpca, Gnjilana i Peći biće prikazane predstave, dokumentarni filmovi, folklor, rokenrol koncerti i modne revije.
Veoma je malo ovakvih događaja u srpskim sredinama, pa je ovo prilika da se ukaže na takve potrebe u lokalnoj srpskoj zajednici, kaže Miloš Tomić, iz Centra za mir i toleranciju, koji je organizovao Nedelju kulture uz podršku USAID-a.
“Jedna nedelja kulture nije dovoljna, ali za početak i to je korak. Što se tiče kulturnog sadržaja on je jako redak na ovim prostorima. Sve se dešava kada su neki zvanični datumi, kada se proslavljaju državni praznici i tako u te svrhe. Inače slobodnih inicijativa ima jako malo”, izjavio je on.
Geto je jedino srpsko pozorište na ovim prostorima. Okuplja talentovanu decu i pokušava da ih usmeri. Posebno je važno kaže reditelj predstave i direktor pozorišta Zoran Ristić kada je sala puna, što je ipak veoma retko.
“Naše najveće zadovoljstvo i naša najveća radost je kada pred prestavu vidimo punu salu dece koja jedva čekaju da se nasmeju i jedva čekaju da vide nešto što nažalost na ovim našim prostorima nemaju prilike da vide”, kaže Ristić.
Iako su mladi glumci pokazali da volja postoji, prostor u kome treba da stvaraju je pravi dokaz teških uslova. Stolica u sali ima samo nekoliko, uglavnom oštećenih, na sceni stoji improvizovani dekor a nema ni grejanja. To posebno teško pada Ristiću, pošto svoj rad vidi kao misiju pružanja prilike talentovanoj deci. Zato poziva nadležne da pomognu.
“Tražili smo različite pomoći na različitim stranama i od ministarstva Republike Srbije i vlade Kosova ali i od nekih drugih međunarodnih organizacija i uglavnom nailazili smo na obećanja. Obećanje ludom radovanje. Nažalost do sada realno nismo imali neku značajniju pomoć”.
Dok se ne ostvari obećano, mladima će ovo skromno pozorište biti mesto za druženje i učenje. A da li se danas može promeniti simbolika u imenu?
Kada je formirano pre pet godina pozorište je nazvano Geto zbog, prema rečima Ristića, osećaja nesigurnosti i straha u srpskoj zajednici. Međutim, sada to će biti oznaka mesta ‘zatvorenog tipa u kome će se negovati nešto lepo’.
“Nemam ja ideju da nazivom ovog našeg teatra iritiram većinsku albansku zajednicu. Realno često me novinari pitaju zašto geto vi ne živite u getu. Ali tada smo živeli, ja sada sa ove vremenske distance mogu da kažem da se dosta promenilo, da se otvaraju nekakvi kanali i za suživot, saradnju, druženje i za malo slobodnije kretanje. Ali evo vreme kako prolazi čini svoje i nadam se da će doći vreme kada ću reći ok mi se zovemo geto ali više se ne osećamo da živimo u getu”.
Glumci ovog omladinskog pozorišta se užurbano pripremaju za Nedelju kulture. Vladimir je kao glumac srećan ali i zabrinut.
“Kada bi ljudi malo više posvetili pažnju kulturi možda bismo imali lepši i bolji život”.
Pozorište Geto iz Lapljeg Sela priprema predstavu ‘Lepotica i zver’. Iako glume u improvizovanom ambijentu mladi kosovski Srbi žele da im kultura bude život i da oni budu deo sveta umetnosti.
Lepoticu glumi Milena Zdravković, svesna da je kultura prilika ne samo za one talentovane već i za sve njene sunarodnike čiji život ima mnoga ograničenja.
“Mi u ovim okolnostima i u sredini u kojoj živimo stvarno nemamo da se družimo i radimo ono što bi voleli, da imamo neke bolje uslove i prostor za to”.
“Nama znači zato što slobodno vreme koje bismo provodili uz televiziju provodimo ovde učeći jedni od drugih a naravno da znači i strani koja dolazi da nas gleda, i koja će o tome pričati neko duže vreme, smejati se i biti srećna što ima takvu grupu u svojoj okolini”, ističe Milena.
U predstavi glumi i Vladimir Đokić.
“Ovde sam iz prostog razloga da ne bi bogu gubio dane, svratim u pozorište, družim se sa ljudima, i sa njima provodim slobodno vreme, smejemo se, družimo se i na kraju krajeva uradim nešto pozitivno za sebe i za druge. To se vidi nakon naše premijere”.
Pozorišna predstava se prikazuje u okviru Nedelje kulture, koja je počela 20. septembra. U mestima centralnog Kosova, regiona Štrpca, Gnjilana i Peći biće prikazane predstave, dokumentarni filmovi, folklor, rokenrol koncerti i modne revije.
Veoma je malo ovakvih događaja u srpskim sredinama, pa je ovo prilika da se ukaže na takve potrebe u lokalnoj srpskoj zajednici, kaže Miloš Tomić, iz Centra za mir i toleranciju, koji je organizovao Nedelju kulture uz podršku USAID-a.
“Jedna nedelja kulture nije dovoljna, ali za početak i to je korak. Što se tiče kulturnog sadržaja on je jako redak na ovim prostorima. Sve se dešava kada su neki zvanični datumi, kada se proslavljaju državni praznici i tako u te svrhe. Inače slobodnih inicijativa ima jako malo”, izjavio je on.
Geto je jedino srpsko pozorište na ovim prostorima. Okuplja talentovanu decu i pokušava da ih usmeri. Posebno je važno kaže reditelj predstave i direktor pozorišta Zoran Ristić kada je sala puna, što je ipak veoma retko.
“Naše najveće zadovoljstvo i naša najveća radost je kada pred prestavu vidimo punu salu dece koja jedva čekaju da se nasmeju i jedva čekaju da vide nešto što nažalost na ovim našim prostorima nemaju prilike da vide”, kaže Ristić.
Iako su mladi glumci pokazali da volja postoji, prostor u kome treba da stvaraju je pravi dokaz teških uslova. Stolica u sali ima samo nekoliko, uglavnom oštećenih, na sceni stoji improvizovani dekor a nema ni grejanja. To posebno teško pada Ristiću, pošto svoj rad vidi kao misiju pružanja prilike talentovanoj deci. Zato poziva nadležne da pomognu.
“Tražili smo različite pomoći na različitim stranama i od ministarstva Republike Srbije i vlade Kosova ali i od nekih drugih međunarodnih organizacija i uglavnom nailazili smo na obećanja. Obećanje ludom radovanje. Nažalost do sada realno nismo imali neku značajniju pomoć”.
Dok se ne ostvari obećano, mladima će ovo skromno pozorište biti mesto za druženje i učenje. A da li se danas može promeniti simbolika u imenu?
Kada je formirano pre pet godina pozorište je nazvano Geto zbog, prema rečima Ristića, osećaja nesigurnosti i straha u srpskoj zajednici. Međutim, sada to će biti oznaka mesta ‘zatvorenog tipa u kome će se negovati nešto lepo’.
“Nemam ja ideju da nazivom ovog našeg teatra iritiram većinsku albansku zajednicu. Realno često me novinari pitaju zašto geto vi ne živite u getu. Ali tada smo živeli, ja sada sa ove vremenske distance mogu da kažem da se dosta promenilo, da se otvaraju nekakvi kanali i za suživot, saradnju, druženje i za malo slobodnije kretanje. Ali evo vreme kako prolazi čini svoje i nadam se da će doći vreme kada ću reći ok mi se zovemo geto ali više se ne osećamo da živimo u getu”.
Glumci ovog omladinskog pozorišta se užurbano pripremaju za Nedelju kulture. Vladimir je kao glumac srećan ali i zabrinut.
“Kada bi ljudi malo više posvetili pažnju kulturi možda bismo imali lepši i bolji život”.