Eduard Kukan, poslanik Evropskog parlamenta i član grupe "Prijatelji Srbije" koji su posetili Srbiju, u intervjuu za RSE kaže da će Slovačka, koja u narednih šest meseci predsedava Evropskom unijom, učiniti sve da da pun zamah evropskim integracijama Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Bregzit, uveren je on, neće usporiti proces pridruživanja zapadnobalkanskim zemalja Evropskoj uniji jer su to dva paralelna procesa koja ne utiču jedan na drugi.
RSE: Bregzit je očigledno bacio senku na početak slovačkog predsedavanja Evropskom unijom. Kako će to po vašem mišljenju oblikovati budućnost Evropske unije? Je li to početak njene krize ili pak dubokih reformi koje će uslediti?
Kukan: Ne mislim da će Bregzit označiti krizu Evropske unije jer je debata o tome kako Uniju učiniti efikasnijom počela i pre Bregzita. Odluka o izlasku Britanije iz Unije nas je, otvoreno ću reći, vrlo neprijatno iznenadila, ali ja sam uveren da će Bregzit zapravo ubrzati debatu o reformama same Evropske unije koje će voditi njenom boljem funkcionisanju. To je neophodno kako bi se Unija učinila privlačnijom građanima, koji su, hajde da to otvoreno kažemo, izgubili dosta poverenja u nju. Mislim, dakle, da treba da iskoristimo Bregzit u svoju korist, da učinimo da klub od 27 zemalja-članica Evropske unije funkcioniše mnogo bolje nego do sada.
RSE: Ne mali broj analitičara, kako zapadnih, tako i lokalnih, strahuje da će Bregzit dovesti do usporavanja procesa evrointegracija zemalja na Zapadnom Balkanu. Da li su njihovi strahovi opravdani?
Kukan: Ne verujem da će doći do usporavanja procesa proširanja zemalja Zapadnog Balkana. Bregzit i proces proširenja EU ne idu po istom koloseku, to su dva potpuno odvojena, dva paralelna, procesa i zato ne verujem da će šteta po Balkan biti velika zbog Bregzita. Uz to, slovačko predsedavanje biće garant da proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan neće biti gurnut na sporedni kolosek.
RSE: Lepe su to reči, ali ako će najveći deo energije Evropske unije biti usmeren na proces izlaska Britanije, što može potrajati i dve godine, koliko će energije ostati za Zapadni Balkan?
Kukan: Ostaće dovoljno energije za region. U smislu praktičnih koraka, pregovore Evorpske unije koji se tiču Bregzita predvodiće gospodin Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, dok se Slovačka kao predsedavajuća zemlja neće mnogo angažovati u tom procesu i mi ćemo imati dovoljno energije da se koncentrišemo na proces proširenja EU.
Ali, s druge strane, fer bi bilo priznati da će odlazak Velike Britanije, koja je bila snažni pobornik procesa proširenja EU, predstavljati veliki deficit i da će se on osetiti. Za razliku od nekih drugih zapadnoevropskih zemalja-članica EU, Velika Britanija je bila država koja je podržavala proces proširenja EU.
RSE: U Srbiji se antievropski, nacionalistički i populistički, krugovi, vidno raduju izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, očekujući da će i druge države-članice slediti taj primer. Da li se i vi pribojavate domino-efekta nakon Bregzita?
Kukan: Znate šta, siguran sam da će Bregzit motivisati i dati inspiraciju političkim snagama u mnogim evropskim zemljama koje razmišljaju kao pristalice Bregzita u Britaniji – Gregzit, Čekzit itd, ali ne verujem da će ti eventualni procesi u drugim evropskim zemljama rezultirati onim što smo videli u Velikoj Britaniji. Ne želim da zvučim patetično, ali mislim da je Evropska unija najuspešniji projekat u modernoj evropskoj istoriji i mislim da će u nešto dugoročnijoj perspektivi građani to i uvideti.
Razume se da imam strah od rasta nacionalizma i populizma. Pomenuli ste Srbiju, ali iste te pojave imamo i u Evropskom parlamentu, istu tu vrstu političara imamo i u mnogim zemljama-članicama Evropske unije. Oni su veoma popularni u ovom trenutku kada Evropska unija, suočena sa mnogo problema, nije u najboljem izdanju. Ti populistički političari nude proste odgovore, a narod to voli da čuje.
Verujem, međutim, da će vreme pokazati da njihovi jednostavni odgovori nisu odgovor na krizu. Dakle, dugoročno, ako budemo radili na reformama Evropske unije i od nje napravili funkcionalniju i efikasniju organizaciju, ako je budemo približili potrebama građana, populisti neće imati šansu da ostvare svoje antievropske ideje.
RSE: Hoće li Srbija konačno otvoriti poglavlja 23 i 24 19. jula?
Kukan: Mislim da će to biti u ponedeljak, 18. jula. Da, već je spremna međuvladina konferencija i srpska vlada je zvanično obaveštena da će ta konferencija biti održana i poglavlja 23 i 24 biti otvorena. Verujete mi, slovačko predsedništvo neće odugovlačiti proces otvaranja novih poglavlja, neće gubiti dragoceno vreme već će ići onoliko brzo koliko bude realno moguće. Beograd, međutim, ne treba da očekuje da će sad sve krenuti nerealnom brzinom. Dobio sam informaciju da se za otvaranje spremna ili skoro spremna dodatna tri poglavlja, ali od brzine je važnije da ona budu zaista temeljno pripremljena.
RSE: Kako reagujete na snaženje ruskog propagandnog uticaja u Srbiji u poslednje vreme? Koliko je on vidljiv u Evropskoj uniji?
Kukan: Taj problem je veoma vidljiv u Evropskoj uniji i o tome često razgovaramo sa našim srpskim partnerima. Od njih najčešće dobijamo odgovor da je Rusija Srbiji potrebna u ekonomskoj sferi i ako bi se ti ekonomski odnosi prekinuli da bi to bio veliki problem za Srbiju. Ja vam mogu reći ono što govorimo i našim srpskim kolegama kada o toj temi razgovaramo: Na vama je da odlučite. Ne možete biti najbolji prijatelj Evropske unije i da istovremeno budete i najbolji prijatelj Rusije.
Naravno, imati prijateljske odnose sa Rusijom nije problem ni za Slovačku, ni za Ameriku, svi imaju poslovne odnose sa Rusijom, to je normalno. Međutim, ako želite da budete član evropskog kluba, morate poštovati pravila tog kluba. Tačno je, vi još niste članica Evropske unije, ali mi očekujemo da oni koji žele da nam se pridruže poštuju naša pravila. Dakle, mi smo zabrinuti zbog toga, ali sa srpske strane smo dobili ubedljiv odgovor da se situacija neće oteti kontroli kad je u pitanju pojačana ruska propagandna kampanja, zajedničke vojne vežbe Srbije sa Rusijom i druge slične aktivnosti.