Istaga o ubistvu popularne srbijanske pevačice Ksenije Pajčin i manekena Filipa Kapisode još uvek je u toku. Njena slava iz '90-ih, nakon iznenadne tragedije ponovo ju je dovela u centar pažnje, tako da je veliki deo medija sa prostora bivše Jugoslavije njenu smrt označio kao vest broj jedan.
Ipak, iza te naglašene medijske prisutnosti, krila se, zapravo, jedna tragična ličnost čiji je život bio ispunjen skandalima, a život često pomešan sa onim što se nalazilo sa jedne i druge strane zakona. Njena i tragedija njenog dečka, kao da je ponovo podsetila da matrice iz ratnih '90-ih još uvek nekako žive.
Ksenija Pajčin vodila je buran i život, koji je ne retko, bio ispunjen skandalima. Krajem '90-ih njena slava bila je daleko veća nego danas, a mnogi su je u to vreme smatrali jednom od najlepših devojaka u Srbiji. Često je viđana u društvu ljudi, koje su mnogi označavali kao kriminalci. Volela je da izaziva skandale, snimala je provokativne pesme i uvek je pronalazila način da stigne na novinske strane.
Profesorka na fakultetu dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić kaže za RSE da ovakve tragične pojave podsećaju na matrice ponašanja iz '90-ih godina:
„Na žalost mnogo toga što je stvoreno kao obrazac ili kao kulturna vrednost tokom '90-ih, a što se pritajilo početkom milenijuma, sada možda izbija na površinu i to u nekom, možda, još radikalnijem obliku frustracija. Jer, ceo taj svet zvezda i milje polubogataša, dobitnika tranzicije i polusveta koji je izbio na površinu i medija koji svakodnevno izbacuju na površinu nove zvezde, nove javne ličnosti kroz različite televizijske forme i onda oni zauzimaju mesta onih koji su nekada bili zvezde, stvaraju užasne frustracije kod takvih ljudi. To, smatram, da dovodi do dubokih kriza kod tih ličnosti koje i nisu bile formirane za ličnosti, koje su takav jedan „uspeh" postigle, a to znači, ne pameću, znanjem, leganim učešćem u društvenom sistemu, već po marginama društvenog sistema.“
Mehur od sapunice
Dragan Kremer, novinar koji se godinama bavi muzičkom kritikom, ali i fenomenima u tom polju, kaže za RSE da uprkos čestim nastupima u javnosti, osobe kao što je Ksenija Pajčin, zapravo, i nemaju svoje karijere i da se njihove sudbine, neretko, tragično zavrašavaju:
„Većina ljudi koje od pojave, naročito reality show-a, nazivaju estradnim umetnicima i izvođačima, zapravo, više i nema karijere, bavi se samo pojavljivanjem i pokazivanjem. To su karijere koje kod nas više ne postoje. Ovde se to nepravilno zove celebrates. Po čemu su poznati, pa po tome što su celebrates, a čime se bave, pa pojavljuju se u tabloidima i reality programima. To je sve mehur od sapunice i na žalost ponekada on ovako pukne.“
Ksenija Pajčin bila je pevačica, kozmetičarka, modna dizajnerka i fotomodel, a neke novine nazivaju je i „Kraljicom devedesetih“. Ona se stalno borila između novinarskih intriga i nemogućnosti da svoj ljubavni život sakrije od javnosti.
U jednom od svojih poslednjih intervjua nije se libila, da po ugledu na '90-te javno zapreti svima koji njihov odnos i dalje budu forsirali u javnosti:
„Znači, „pun“ mi je više svega. Još neko li me bude napao...sada ću ja da pokažem drugo lice“.
Ksenija Pajčin karijeru je započela kao igračica, jedno vreme novinske stupce punila je njena burna romansa sa Zvezdanom Slavnićem, sinom košarkaša Zorana Slavnića i višestrukim povratnikom sa kriminalnim dosijeom, koga je policija više puta hapsila, između ostalog i zbog toga što joj je u jednom trenutku stavljao pištolj na čelo.
Kapisoda je bio rukometaš, ali je taj sport ostavio da bi se potpuno posvetio manekenstvu.
Sociolog kulture Ratko Božović kaže za RSE da je u Srbiji, zapravo, obezvređen ljudski život i da su destrukcija i autodestrukcija ponovo postale deo životnog stila onog dela društva koji se zove „estrada“:
„U toj estradi znate ima svašta, ali nema normalnih odnosa i samopoštovanja i poštovanja drugog na način koji bi bio stišaniji i normalniji i koji ne bi bio u znaku ekstremizma i krajnjih i isključivih reakcija.“
Uzroke smrti Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode policija još uvek istražuje.
Ipak, iza te naglašene medijske prisutnosti, krila se, zapravo, jedna tragična ličnost čiji je život bio ispunjen skandalima, a život često pomešan sa onim što se nalazilo sa jedne i druge strane zakona. Njena i tragedija njenog dečka, kao da je ponovo podsetila da matrice iz ratnih '90-ih još uvek nekako žive.
Ksenija Pajčin vodila je buran i život, koji je ne retko, bio ispunjen skandalima. Krajem '90-ih njena slava bila je daleko veća nego danas, a mnogi su je u to vreme smatrali jednom od najlepših devojaka u Srbiji. Često je viđana u društvu ljudi, koje su mnogi označavali kao kriminalci. Volela je da izaziva skandale, snimala je provokativne pesme i uvek je pronalazila način da stigne na novinske strane.
Profesorka na fakultetu dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić kaže za RSE da ovakve tragične pojave podsećaju na matrice ponašanja iz '90-ih godina:
„Na žalost mnogo toga što je stvoreno kao obrazac ili kao kulturna vrednost tokom '90-ih, a što se pritajilo početkom milenijuma, sada možda izbija na površinu i to u nekom, možda, još radikalnijem obliku frustracija. Jer, ceo taj svet zvezda i milje polubogataša, dobitnika tranzicije i polusveta koji je izbio na površinu i medija koji svakodnevno izbacuju na površinu nove zvezde, nove javne ličnosti kroz različite televizijske forme i onda oni zauzimaju mesta onih koji su nekada bili zvezde, stvaraju užasne frustracije kod takvih ljudi. To, smatram, da dovodi do dubokih kriza kod tih ličnosti koje i nisu bile formirane za ličnosti, koje su takav jedan „uspeh" postigle, a to znači, ne pameću, znanjem, leganim učešćem u društvenom sistemu, već po marginama društvenog sistema.“
Mehur od sapunice
Dragan Kremer, novinar koji se godinama bavi muzičkom kritikom, ali i fenomenima u tom polju, kaže za RSE da uprkos čestim nastupima u javnosti, osobe kao što je Ksenija Pajčin, zapravo, i nemaju svoje karijere i da se njihove sudbine, neretko, tragično zavrašavaju:
„Većina ljudi koje od pojave, naročito reality show-a, nazivaju estradnim umetnicima i izvođačima, zapravo, više i nema karijere, bavi se samo pojavljivanjem i pokazivanjem. To su karijere koje kod nas više ne postoje. Ovde se to nepravilno zove celebrates. Po čemu su poznati, pa po tome što su celebrates, a čime se bave, pa pojavljuju se u tabloidima i reality programima. To je sve mehur od sapunice i na žalost ponekada on ovako pukne.“
Ksenija Pajčin bila je pevačica, kozmetičarka, modna dizajnerka i fotomodel, a neke novine nazivaju je i „Kraljicom devedesetih“. Ona se stalno borila između novinarskih intriga i nemogućnosti da svoj ljubavni život sakrije od javnosti.
U jednom od svojih poslednjih intervjua nije se libila, da po ugledu na '90-te javno zapreti svima koji njihov odnos i dalje budu forsirali u javnosti:
„Znači, „pun“ mi je više svega. Još neko li me bude napao...sada ću ja da pokažem drugo lice“.
Ksenija Pajčin karijeru je započela kao igračica, jedno vreme novinske stupce punila je njena burna romansa sa Zvezdanom Slavnićem, sinom košarkaša Zorana Slavnića i višestrukim povratnikom sa kriminalnim dosijeom, koga je policija više puta hapsila, između ostalog i zbog toga što joj je u jednom trenutku stavljao pištolj na čelo.
Kapisoda je bio rukometaš, ali je taj sport ostavio da bi se potpuno posvetio manekenstvu.
Sociolog kulture Ratko Božović kaže za RSE da je u Srbiji, zapravo, obezvređen ljudski život i da su destrukcija i autodestrukcija ponovo postale deo životnog stila onog dela društva koji se zove „estrada“:
„U toj estradi znate ima svašta, ali nema normalnih odnosa i samopoštovanja i poštovanja drugog na način koji bi bio stišaniji i normalniji i koji ne bi bio u znaku ekstremizma i krajnjih i isključivih reakcija.“
Uzroke smrti Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode policija još uvek istražuje.