Autor: Milena Mitrović
Za samo godinu dana u Republici Srpskoj (RS) propale su Bobar banka i Banka Srpske. Na stotine milona maraka depozita građana i preduzeća je blokirano.
Sve su češće glasnine da će i Investiciono razvojna banka (IRB) RS doživjeti sličnu sudbinu.
Ovakva negativna klima poljuljala je povjerenje u bankarski sistem ne samo javnosti u Republici Srpskoj nego i kod stranih investitora.
Iako je IRB prvobitno formirana kao Društvo za upravljanje fondovima, a ne kao komercijalna banka, vremenom je postala alatka za plasiranje sredstava pojedincima i preduzećima koja su bliska aktuelnoj vlasti u RS, objašnjava za Radio Slobodna Evropa urednik poslovnog portala „Capital“ Siniša Vukelić.
„Najveće afere su bile kredit za sina predsjednika Republike Srpske koji mu je odobren za nekoliko dana i to u iznosu od tri miliona maraka za tek osnovanu firmu koja se bavi podizanjem zasada voća. Zbog toga se kasnije podigla velika prašina. Predsjednik je poručio da u svemu tome ne vidi ništa čudno i da je bolje što njegov sin podiže zasade voća, nego da se drogira. Zatim dalje, tu je i odobravanje kredita preduzeću Energolinija iz Zvornika u kojoj su najveći uticaj imali Litvanci, akoji su kasnije napustili fabriku glinice Birač . Poslije toga smo mogli da čujemo poruke vrha vlasti da su oni iznijeli iz države više od milijardu maraka kredita“, kaže Vukelić.
Problem je nastao prije nekoliko godina kada je IRB u postupku dodjele finansijskih sredstava uz odobrenje Vlade RS počela da zaobilazi komercijalne banke i da direktno daje novac privrednicima.
Međutim ni tu nije kraj.
Od prošle godine novu kreditnu liniju zamjova za pravna lica kontroliše isključivo Vlada RS i odlučuje ko će dobiti kredit IRB-a. U većini su to bile firme gubitaši i sada ne mogu da vraćaju kredite. Prema Vukelićevim riječima, samo za godinu dana odobrena su milionska sredstva.
Ekonomista Svetlana Cenić poručuje da ne samo što građani više ne znaju koja je banka sigurna, nego i strani investitori koji sve više okreću leđa od domaće privrede.
„Šta ovde ima da traže strani investitori ako će svaki od njih da bude reketiran ili šta će da pomisle kada gledaju propast banaka ili vlast koja isisava pare iz svake moguće kasice koja postoji bez obzira da li je ona u javnom preduzeću ili bankama. Jednostavno, čega god da se dotaknu to ode u bankrot“, tvrdi Cenićka.
Za izlaz iz bankarske krize smatra Cenićka postoji samo jedan put.
„Banke moraju da postoje, samo je pitanje regulatora. Zbog toga ja molim banke da se pobune protiv regulatora koji donosi više štete nego koristi. Molim ih da nešto urade, jer stvara se vrlo loš utisak i građani sumnjaju sada u sve banke širom Bosne i Hercegovine“, poručuje Cenićka.
Prema tvrdnjama ekonomista, za manje od godinu dana, Vlada Republike Srpske je putem IRB-a odobrila kredite u iznosu od 45,3 miliona maraka (oko 22,5 miliona evra).