Usled povećanog broja ubistava koja se dovode u vezu sa obračunom dva kotorska klana – kavačkog i škaljarskog, Srbija je ponovo proširila listu osoba kojima je iz bezbednosnih razloga zabranjen ulazak u zemlju.
Koliko je imena na tom spisku, ne zna se pouzdano, ali se, prema navodima medija, može zaključiti da je u pitanju nekoliko stotina ljudi i da većinu čine državljani Crne Gore.
Samo u poslednjih meseca dana je na teritoriji Srbije i Crne Gore izvršeno čak sedam ubistava sa odlikama mafijaških likvidacija – šest u gradovima Srbije i jedno u crnogorskoj prestonici.
Vraćanje starlete Soraje Vučelić sa srpske granice, o čemu su beogradski tabloidi opširno pisali, vratilo je pažnju na registar bezbednosno-interesantnih osoba kojima je u Srbiju ulaz zabranjen.
Prema medijskim navodima, ime zvezde rijaliti programa upravo se našlo na tom spisku, o kome se ne zna mnogo, osim da za cilj ima da smanji broj vatrenih obračuna pripadnika kriminalnih klanova iz Crne Gore na teritoriji Srbije.
Naime, u poslednjih godinu dana je na teritoriji dve zemlje izvedeno čak 35 ubistava koja su imala karakteristike mafijaških, pokazuje Crna knjiga, zajednička baza podataka Radija Slobodna Evropa (RSE) i KRIK-a. Dvadeset pet je izvedeno na teritoriji Srbije, deset u Crnoj Gori.
Najveći udeo u toj crnoj statistici imaju likvidacije koje se pripisuju obračunu narko-klanova iz dve zemlje, pre svih kavačkog i škaljarskog, kao i sukobu između klana Luke Bojovića i grupe Slobodana Šaranovića.
Poslednje ubistvo koje se dovodi u vezu sa ovim klanovima izvedeno je prošle nedelje, a žrtva je bio Dragoslav Miloradović. Dvadeset osmog maja ubijen je ispred samouslužne autoperionice u beogradskom naselju Karaburma. Dvojica nepoznatih napadača ispalila su na njega više hitaca i pobegla na motoru.
Miloradović je, naime, prema podacima iz sudskih dokumenata, 2005. godine sa Bojovićem bio optužen za nedozvoljeno držanje oružja i falsifikovanje dokumenata. I Bojović i Miloradović tada su oslobođeni optužbi.
Gledajući statistiku, Zoran Miljanić, bivši poslanik u Skupštini Crne Gore i nekadašnji funkcioner MUP-a te zemlje, iznosi zaključak da mere koje su do sada sprovodile policije Srbije i Crne Gore nisu dovele niti do kraja, niti do stagnacije mafijaških ubistava.
Poslednja mera, registar osoba kojima se zabranjuje ulazak, prema njegovom mišljenju neće mnogo promeniti stvari.
"Kao što znamo, velika većina kriminalaca koristi falsifikovane pasoše na tuđa imena i koristi ilegalne prelaze, tako da čisto sumnjam da će se baš oni pojavljivati na graničnim prelazima kao regularni putnici. Mislim da to ni do sada nije bio slučaj", kaže Miljanić.
Kriminalci koriste falsifikovane pasoše: Miljanić
Zoran Miljanić uvođenje novih mera ocenjuje "iznuđenim potezom" jer, kako navodi, praksa je pokazala da saradnja policija dve zemlje, mada hvaljena, nije dala rezultate.
"Očigledno da je obaveštajni rad policija na niskom nivou, jer se obično obaveštajnim radom sprečavaju ovakva krivična djela – odnosno infiltriranjem policijskih agenata u redove kriminalnih struktura. Vrlo očigledno da u već dužem vremenskom periodu policije Crne Gore i Srbije nijesu uspjele da se izbore na klasične policijske načine sa ovim organizovanim kriminalnim grupama, mafijaškim grupama. Tako da je ta mjera iznuđena i mislim da samo dokazuje nedostatak saradnje ove dvije policijske službe", rekao je Miljanić.
Kriminal je, zaključuje sagovornik RSE, bolje uvezan nego politika ili policija.
Na to ukazuje i Mladen Lojović, nekadašnji inspektor u Kriminalističkoj policiji grada Beograda. Za RSE kaže da su te veze toliko izmešane, da ne vidi kako bi spisak bezbednosno-interesantnih osoba mogao da umanji ili zaustavi aktuelni talas obračuna.
"Pola tih ljudi već ovde živi. Imaju i državljanstva Srbije, stanove, ima ih i koji su u to uključeni iz Beograda... Nije to samo tamo ta dva klana. Doneta je mera, ali mislim da to neće ništa da promeni. Znači da će ljudi dolaziti. Ako ne može da dođe jedan, doći će drugi koji može", tvrdi Lojović.
Koliko je ljudi trenutno na spisku koji se pominje još od prošlog leta (i od tada se ažurira), ne zna se pouzdano. Na pitanje upućeno MUP-u Srbije o broju lica koja se na njemu nalaze, do objavljivanja ovog teksta RSE nije dobio odgovor. Međutim, u medijima se može pročitati da je na njemu od 300, pa do preko 500 ljudi. Spisak je tajan i, osim da postoji, ne može se ni znati mnogo više. O ovom registru je u aprilu govorio ministar policije Srbije, Nebojša Stefanović.
"Radi se o nekoliko desetina ljudi, ali ne bih o imenima. Neki od tih ljudi nisu osuđeni, ali svi naši obaveštajni podaci govore da su imali kontakte s licima na našoj teritoriji te da bi mogli biti učesnici u kriminalu i mi zato ne želimo da rizikujemo bezbednost naših građana", rekao je Nebojša Stefanović 5. aprila 2018. godine za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Reč je o nekoliko desetina ljudi: Stefanović
Ovakvu meru, ministar je na neki način najavio još u oktobru 2016. godine, kada je, nakon ubistva Aleksandra Stankovića, osuđivanog narko-diler koga su mediji označavali kao vođu Partizanove navijačke grupe "Janjičari", rekao da se "neće dozvoliti da se Srbija koristi kao poligon za obračunavanje".
Statistika ne oslikava realnost
Ipak, mada prinuđeni da uvode nove mere kako bi se kriminal zaustavio, zvaničnici Srbije skloni su da istovremeno uveravaju javnost da je aktuelna stopa ubistava zapravo manja nego ranijih godina.
Tako je, samo dan nakon što je u beogradskom naselju Voždovac ubijen Dalibor Despotović, u koga je nepoznati napadač ispalio više hitaca, ministar policije Stefanović izjavio da je Srbija u 2017. godini, imala "najmanji broj ubistava u proteklih 20 godina".
Tokom 2017. godine je, prema podacima Crne knjige, na način blizak mafiji u Srbiji izvršeno 15 likvidacija. U 13 slučajeva počinioci su potpuno nepoznati.
Zoran Miljanić, nekadašnji funakcioner crnogorske policije, kaže da je takva situacija i u Crnoj Gori.
"Od 2017. računajte da se samo u Crnoj Gori dogodilo desetak novih (slučajeva, prim. aut.) gde niti jedno jedino nije procesuirano... Ne znam čime se to mogu pohvaliti", kaže Miljanić.
Crna Gora je imala spiskove bezbednosno-interesantnih osoba kojima je bio zabranjen ulazak na njihovu teritoriju. Ta zemlja je, naime, pred leto 2016. godine donela odluku da do januara 2017. vraća ličnosti iz regiona koje su povezivali sa kriminalom. Kako se tada navodilo, u pitanu je bilo 79 osoba, mahom iz Srbije i Republike Srpske.