Trideset godina nakon objavljivanja kontroverznog Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Akademija najavljuje da će početi rad na izradi integralne istorije ove institucije. Istraživali smo hoće li u ovom velikom poduhvatu biti kritički ocenjen dokument nastao 1986. godine, koji se i danas u delu javnosti smatra jednom od najvažnijih programskih smernica velikosrpske politike.
Predsedništvo SANU donelo je odluku da se formira Akademijski odbor za praćenje života i rada srpskih naučnika i pisanje istorije Akademije, rekao je medijima predsednik ove institucije Vladimir Kostić.
Kako je objasnio, to je potrebno zbog činjenice da je 175 godina dugu istoriju SANU teško razdvojiti od lične istorije članova.
Istoričar i akademik Vasilije Krestić pozdravlja inicijativu Akademije i podseća da već postoji jedna istorija SANU, ali da je ona iz današnje perspektive prevaziđena.
„Osim toga, čini mi se da se može i drugačijim metodom i pristupom, na osnovu novih istraživanja napisati potpuno nova i pregleda istorija Akademije od osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. do današnjih dana“, kaže Krestić za Radio Slobodna Evropa.
Hoće li tim novim metodama kritički biti posmatrana uloga SANU i njenog Memoranduma u pripremama za balkanske ratove uoči raspada Jugoslavije?
Akademik Krestić, koji je i sam učestvovao u pisanju ovog dokumenta, čiji delovi su objavljeni 1986. godine kada su izazvali pravi politički lom te podstakli eksploziju nacionalističkih osećanja koji će čitav ragion skupo koštati, odgovara:
„Šta znači ’kritički’, da pljujemo sami sebe, je l’ to?“, pita i nastavlja:
„Jedan kritički stav je već zauzet, ali ne u onom smislu u kojem to možda vi želite – da se pljuje po Akademiji zbog Memoranduma, nego da se konačno kaže šta je istina. To je jedan od značajnijih trenutaka u istorji Akademije, ali nemojte očekivati da će biti pljuvanja po SANU zbog Memoranduma, nego će stvarno dobiti ono mesto koje mu i pripada.“
Predsednik Akademije Vladimir Kostić rekao je u intervjuu za "Nedeljnik" da je „Memorandum zaista opasna i teška hipoteka nametnuta SANU“, uz ocenu da je to „konstrukt krivice bez ostavljene mogućnosti za preispitivanje“.
Kontroverzna pitanja iz istorije SANU će biti zaobiđena: Milivoj Bešlin
Iako napominje da je nezahvalno govoriti o tome pre nego što istorija SANU bude dostupna javnosti, istoričar Milivoj Bešlin ne veruje da je Akademija spremna da kritički sagleda svoje delovanje tokom osamdesetih godina prošlog stoleća.
„Mislim da će kontroverzna pitanja iz istorije SANU ili biti zaobiđena ili će se Akademija tu postaviti odbranaški, odnosno da će stati u odbranu nekih stvari koje su prilično neodbranjive“, smatra Bešlin.
Već decenijama deo istoričara i stručnjaka ukazuje na sporni sadržaj Memoranduma i uticaj koji je ovaj dokument imao na politiku Srbije i institucionalizaciju nacionalističkog narativa u poslednjoj fazi jugoslovenske krize. To je i razlog zbog kog se delovi nikada završenog Memoranduma smatraju ideološkom inspiracijom velikosrpskog nacionalizma koji će za posledicu imati razbuktavanje drugih jugoslovenskih nacionalizama, i odvesti u krvoproliće.
Podsetimo, autori Memoranduma su, između ostalog, nedvosmislenim tonom navodili da su Srbi ugnjetavani i ugroženi u Hrvatskoj, te da se nad njima na Kosovu sprovodi „fizički, politički, pravni i kulturni genocid“.
Teze o ugroženosti srpskog življa u tadašnjoj Socijalističkoj autonomnoj pokrajini Kosovo potkrepljene su između ostalog pisanjem tadašnje štampe koja je, kako će se kasnije pokazati, iskonstruisala tragični slučaj kosovskog Srbina Đorđa Martinovića za širenje šovinizma prema Albancima.
„Slučaj Martinović je značajan ne samo zbog naročitog, neviđenog nasilja, koje podseća na najmračnija vremena turskog nabijanja na kolac, nego i zbog upornog odbijanja da se u redovnom sudskom postupku ustanovi i prizna istina“, navodi se u ovom dokumentu.
Vasilije Krestić, međutim, tvrdi da je SANU tokom prethodnih godina trpela osude zbog brojnih laži o Memorandumu.
„Ako ga dobro pročitate videćete koliko je tu podmetanja, insinuacija i laži izrečenih na račun Memoranduma, samo da bi se osudila ne samo SANU, nego Srbija i srpski narod u celini.“
Fokus s Kosova prebačen na RS: Vladimir Kostić prima priznanje od Rajka Kuzmanovića u Banjoj Luci
Istoričar Milivoj Bešlin smatra da rukovodstvo i članovi SANU nisu u stanju da naprave diskontinuitet sa Akademijom iz vremena Memoranduma, jer su i dalje privrženi idejama iz tog dokumenta.
„Ako je išta preživelo od tog Memoranduma, onda je to organsko poimanje nacije i taj velikodržavni projekat koji nikada nije završen, pa ni porazom u ratovima. Sama Srpska akademija nauka i umetnosti je demonstrirala privrženost tom projektu nedavnom posetom Bosni i Hercegovini, odnosno Banjaluci“, konstatuje Bešlin, podsećajući na zajedničku sednicu koju su članovi izvršnih odbora SANU i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (ANU RS) održali u oktobru ove godine.
Pitanje otklona od Memoranduma, na neki način, otvorio je i sam predsednik Kostić, koji je na čelo Akademije stupio aprila 2015. godine. U tonu koji pod krovom ove kuće ranije uglavnom nije zabeležen, govori o Kosovu, ali istovremeno i sam iznosi kontrovezne stavove o famoznom „srpskom pitanju“.
Tako na primer, konstatuje da je Kosovo de fakto i de jure izgubljeno, ali da njega mnogo više interesuje „sudbina Republike Srpske, jer tamo postoji jedan ozbiljan aktivni, delujući, kulturni, naučni deo ovoga naroda“.