Kritike upućene bh. vlastima za novo zaduživanje kod MMF-a, naročito nakon što je objavljen revizorski izvještaj koji pokazuje da se novac poreskih obveznika rasipa, bacile su u drugi plan zaduživanje vlada kod komercijalnih banaka. U posljednje četiri godine krediti kod komercijalnih banaka porasli su sa 350 miliona eura na 750 miliona, a novac je uglavnom upotrijebljen za pokrivanje deficita u budžetima. Nevladin sektor, ali i ekonomski analitičari upozoravaju da će generacije vraćati taj dug, a takva politika bh. ekonomiju zaviti u crno.
Od 2008. godine do danas vlade u BiH na svim nivoima, ali i preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, dižući kredite kod komercijalnih banaka po šest do sedam puta većim kamatnim stopama nego kod međunarodnih finansijskih institucija, uglavnom za pokrivanje manjka, udvostručile su dug javnog sektora koji sada iznosi 750 miliona eura.
Nevladina organizacija Centar za zastupanje građanskih interesa upozorila je da je najveći problem što se ovi krediti dižu zbog javne potrošnje, a ne za razvojne projekte ili zapošljavanje.
„To nas također dovodi u jedan vrlo nepovoljan položaj, kao društvo, kao državu prema komercijalnim bankama, posebno imajući u vidu moć koju komercijalne banke trenutno imaju u Bosni i Hercegovini. One su u jednom trenutku, preko bečke inicijative 'zavrtanjem ruku' Centralnoj banci, isposlovale snižavanje minimalnih rezervi, tako da smo ovakvim potezima naših vlasti u prethodne četiri godine došli u jedan dužnički odnos prema komercijalnim bankama, koje iz godine u godinu povećavaju svoj utjecaj u Bosni i Hercegovini“, kaže direktor ovog centra Damir Mehmedbašić.
„ Centralna banka je mijenjala nivo obaveznih rezervi u više navrata i smanjivala tu stopu, da bi stavila na raspolaganje bankama više likvidnih sredstava koje one mogu plasirati u ekonomiju. Dio tih sredstava je završio kod vlade, a dio tih sredstava završio je u relanom sektoru, znači, kod građana i kod preduzeća koja su imala potrebu da dižu te kredite“, navodi Hadžiomeragić.
Krive i banke
Urednik ekonomskog lista Kapital.ba Siniša Vukelić kaže da su preduzeća, na koja otpada 60 posto ovog duga bankama, upravo zbog nelikvidnosti privrede i pogrešne politike bila primorana da se zadužuju.
„Kompletna nelikvidnost u privredi, u kojoj je glavni generator upravo država i njeni fondovi, pokazuje da menadžment firmi mora da se zadužuje da bi finansirao rastuću administraciju. To se dešava tako što država uvijek naplaćuje svoje indirektne poreze unaprijed, firme to moraju da plate, a onda, za uzvrat, često i do 120 dana ne mogu da naplate svoja potraživanja od države ili između sebe“, kaže Siniša Vukelić.
Poslanik u Narodnoj skupštini RS Branislav Borenović iz PDP-a kaže kako je Vlada RS-a nedavno povećala limit zaduženja u tom entitetu.
„Taj je limit bio 18 posto za otplatu kredita u odnosu na visinu izvornih prihoda, tj. redovnih prihoda iz prethodne godine. Taj limit je skinut, otklonjen, i na neki način omogućio još dodatno zaduživanje u jednom nekontrolisanom obliku, što faktički znači da se realno može desiti da 50 posto budžeta za nekoliko godina bude isključivo za otplatu kredita, što apsolutno dovodi u opasnost sve druge isplate iz budžeta, pa samim tim i plate, grantove, investicije, subvencije i sve ono što čini budžet na neki način razvojnim, a nažalost, to više nije slučaj jer je Vlada na jedan potpuno loš način vodila politiku zaduživanja u Republici Srpskoj“, tvrdi Borenović.
Iz Centra za zastupanje građanskih interesa upozoravaju da će generacije vraćati ovaj dug.
„Preko poreza i ostalih naknada kojima se pune budžeti i vanbudžetski fondovi. Na kraju će sve kamate i glavnice koje budu došle za ove kredite snositi građani. Šteta je da se zadužujemo, posebno za ovakve stvari, ali ovako skupo – to je katastrofalno“, naglašava direktor Centra Damir Mehmedbašić.
Ekonomistica Svetlana Cenić, pak, upozorava da sa ovakvom politikom prema BiH ni banke ne mogu proći nekažnjeno, navodeći primjer nekih zemalja EU:
„Vlade su za njih sigurni klijenti i najlakše je pare davati vladama jer – bože moj, neko će to jednog dana vratiti, zakidajući privredu. Međutim, banke su takođe deo privrednog sektora, a bez privrednog sektora banke nemaju rašta da postoje, uopšte, kao ni ova administracija. Prema tome, ako ne počnu malo više da dele sudbinu privrede, a ne samo da se udvaraju administraciji, neće ovo na dobro izaći, to će urušiti i banke. Da podsetim bankare: evo pogledajte slovenačke banke – kako sad stoje. Rejting im je smanjen – Novoj ljubljanskoj banci za tri stepenice. Da podsetim šta se sad dešava u Španiji. Prema tome, moje upozorenje je da ovakvom politikom, olakim davanjem para ovim parazitima, zapravo će urušiti sebe, a naravno, onda dolazi još gori kolaps za Bosnu i Hercegovinu, koja je izbegla te bankarske turbulencije, ali očigledno srlja, itekako srlja u njih.“
Od 2008. godine do danas vlade u BiH na svim nivoima, ali i preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, dižući kredite kod komercijalnih banaka po šest do sedam puta većim kamatnim stopama nego kod međunarodnih finansijskih institucija, uglavnom za pokrivanje manjka, udvostručile su dug javnog sektora koji sada iznosi 750 miliona eura.
Nevladina organizacija Centar za zastupanje građanskih interesa upozorila je da je najveći problem što se ovi krediti dižu zbog javne potrošnje, a ne za razvojne projekte ili zapošljavanje.
„To nas također dovodi u jedan vrlo nepovoljan položaj, kao društvo, kao državu prema komercijalnim bankama, posebno imajući u vidu moć koju komercijalne banke trenutno imaju u Bosni i Hercegovini. One su u jednom trenutku, preko bečke inicijative 'zavrtanjem ruku' Centralnoj banci, isposlovale snižavanje minimalnih rezervi, tako da smo ovakvim potezima naših vlasti u prethodne četiri godine došli u jedan dužnički odnos prema komercijalnim bankama, koje iz godine u godinu povećavaju svoj utjecaj u Bosni i Hercegovini“, kaže direktor ovog centra Damir Mehmedbašić.
Centralna banka BiH
To potvrđuje i Amir Hadžiomeragić, rukovodilac odjela za ekonomska istraživanja Centralne banke BiH, navodeći da je Centralna banka smanjila obavezne rezerve komercijalnim bankama kako bi taj novac plasirale putem kredita u oživljavanje privrede BiH, no na poslovnu politiku banaka niko ne može uticati.„ Centralna banka je mijenjala nivo obaveznih rezervi u više navrata i smanjivala tu stopu, da bi stavila na raspolaganje bankama više likvidnih sredstava koje one mogu plasirati u ekonomiju. Dio tih sredstava je završio kod vlade, a dio tih sredstava završio je u relanom sektoru, znači, kod građana i kod preduzeća koja su imala potrebu da dižu te kredite“, navodi Hadžiomeragić.
Krive i banke
Urednik ekonomskog lista Kapital.ba Siniša Vukelić kaže da su preduzeća, na koja otpada 60 posto ovog duga bankama, upravo zbog nelikvidnosti privrede i pogrešne politike bila primorana da se zadužuju.
„Kompletna nelikvidnost u privredi, u kojoj je glavni generator upravo država i njeni fondovi, pokazuje da menadžment firmi mora da se zadužuje da bi finansirao rastuću administraciju. To se dešava tako što država uvijek naplaćuje svoje indirektne poreze unaprijed, firme to moraju da plate, a onda, za uzvrat, često i do 120 dana ne mogu da naplate svoja potraživanja od države ili između sebe“, kaže Siniša Vukelić.
Poslanik u Narodnoj skupštini RS Branislav Borenović iz PDP-a kaže kako je Vlada RS-a nedavno povećala limit zaduženja u tom entitetu.
„Taj je limit bio 18 posto za otplatu kredita u odnosu na visinu izvornih prihoda, tj. redovnih prihoda iz prethodne godine. Taj limit je skinut, otklonjen, i na neki način omogućio još dodatno zaduživanje u jednom nekontrolisanom obliku, što faktički znači da se realno može desiti da 50 posto budžeta za nekoliko godina bude isključivo za otplatu kredita, što apsolutno dovodi u opasnost sve druge isplate iz budžeta, pa samim tim i plate, grantove, investicije, subvencije i sve ono što čini budžet na neki način razvojnim, a nažalost, to više nije slučaj jer je Vlada na jedan potpuno loš način vodila politiku zaduživanja u Republici Srpskoj“, tvrdi Borenović.
Iz Centra za zastupanje građanskih interesa upozoravaju da će generacije vraćati ovaj dug.
„Preko poreza i ostalih naknada kojima se pune budžeti i vanbudžetski fondovi. Na kraju će sve kamate i glavnice koje budu došle za ove kredite snositi građani. Šteta je da se zadužujemo, posebno za ovakve stvari, ali ovako skupo – to je katastrofalno“, naglašava direktor Centra Damir Mehmedbašić.
Ekonomistica Svetlana Cenić, pak, upozorava da sa ovakvom politikom prema BiH ni banke ne mogu proći nekažnjeno, navodeći primjer nekih zemalja EU:
„Vlade su za njih sigurni klijenti i najlakše je pare davati vladama jer – bože moj, neko će to jednog dana vratiti, zakidajući privredu. Međutim, banke su takođe deo privrednog sektora, a bez privrednog sektora banke nemaju rašta da postoje, uopšte, kao ni ova administracija. Prema tome, ako ne počnu malo više da dele sudbinu privrede, a ne samo da se udvaraju administraciji, neće ovo na dobro izaći, to će urušiti i banke. Da podsetim bankare: evo pogledajte slovenačke banke – kako sad stoje. Rejting im je smanjen – Novoj ljubljanskoj banci za tri stepenice. Da podsetim šta se sad dešava u Španiji. Prema tome, moje upozorenje je da ovakvom politikom, olakim davanjem para ovim parazitima, zapravo će urušiti sebe, a naravno, onda dolazi još gori kolaps za Bosnu i Hercegovinu, koja je izbegla te bankarske turbulencije, ali očigledno srlja, itekako srlja u njih.“