Iz Vlade Srbije i Ministarstva finansija i dalje nema komentara na odluku Rusije da omogući Srbiji otplatu ruskih kredita u rubljama.
Ukoliko prihvati ovu ponudu, srpska strana bi dva kredita u ukupnoj visini od blizu milijardu evra, koje je od Rusije u toj valuti uzela za izgradnju železničke infrastrukture, mogla da nastavi da isplaćuje u ruskoj nacionalnoj valuti.
Milan Nedeljković, profesor na privatnom Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA)u Beogradu i dugogodišnji konsultant Svetske banke, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Srbija može imati dodatne troškove prilikom konverzije evra u rublje, ali ne očekuje da može biti političkih posledica ukoliko bi prešla na otplatu kredita u ruskoj valuti.
Upravo je zahtev Rusije za plaćanje u rubljama bio razlog za obustavu gasa nekim evropskim državama, čije su vlasti odbile takav zahtev.
Šta je uradila Rusija?
Ruska državna agencija RIA Novosti objavila je 2. februara da je premijer Ruske Federacije Mihail Mišustin odobrio Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama.
Kako se navodi, Mišustin je naložio potpisivanje međuvladinog sporazuma u vezi sa odobrenjem da Srbija otplati kredite u rubljama.
"Srpska strana može vršiti plaćanja u skladu sa ugovorima u ruskim rubljama, stečenim, po potrebi, u valuti drugih stranih država", navodi se u dokumentu objavljenom na zvaničnom portalu pravnih informacija Ruske Federacije.
Bez odgovora iz institucija Srbije
Vlada Srbije nije odgovorila na upit RSE da li je Srbija tražila od Ruske Federacije da pređe na isplatu kredita u rubljama i, ako jeste, kada je taj zahtev uputila Moskvi. Izostao je odgovor i na pitanje da li je ruska strana uslovila Srbiju da pređe na isplatu u rubljama.
U Narodnoj banci Srbije su na upit RSE o ovoj temi rekli da nisu nadležni za to pitanje i uputili na Ministarstvo finansija.
Iz ovog ministarstva do zaključenja teksta nisu stigli odgovori.
Troškovi konverzije u rublje
Milan Nedeljković ocenjuje za RSE da se za Srbiju ne menja mnogo toga ukoliko prihvati da ruske kredite isplaćuje u rubljama.
Prema njegovim rečima, potencijalni problem bi mogao biti to što rublje u Srbiji nisu lako dostupne.
"Tako da prelazak iz evra u rublje podrazumeva da to treba da se uradi posredstvom odgovarajuće korespodentske banke, odnosno da se zamene za evre, pošto sporazum ostavlja mogućnost da se u celokupnu transakciju mogu uključiti korespodentske banke. To podrazumeva dodatne tranzicione troškove za pretvaranje evra u rublje, ali to nije veliki izdatak", objašnjava Nedeljković.
Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za RSE da za Srbiju prelazak na plaćanje u rubljama ne bi mnogo značio.
"Nama to nije neka pogodnost, zato što mi nemamo zarađenih rubalja, pa onda nećemo ništa od toga ni moći da iskoristimo", smatra Kovačević.
Zašto se Srbija zadužila kod Rusije?
U poslednjih 10 godina Srbija je od Ruske Federacije uzela dva zajma u okviru projekta izgradnje železnice u Srbiji. Prvi sporazum o kreditu potpisan je 2013. godine, a iznos ovog kredita je 800 miliona dolara (oko 709 miliona evra).
Oktobra 2019. godine su srpska i ruska delegacija u Beogradu potpisale sporazum o novom kreditu vrednom 172,5 miliona evra za projektovanje i izgradnju železničke infrastrukture.
Kamata pod kojom Srbija isplaćuje ovaj kredit je dva odsto na godišnjem nivou.
Pročitajte i ovo: Šta sve (ne)znamo o ruskim železničkim kreditima?Šta Rusija dobija?
Na pitanje šta bi ruska strana dobila ukoliko bi Srbija prešla otplatu kredita u rubljama, profesor Milan Nedeljković kaže da je taj potez racionalan, s obzirom na to da je Rusija isključena sa međunarodnih finansijskih tokova nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu.
"Nije to nikakav negativan stav prema Srbiji od strane Ruske Federacije. Oni su sada u situaciji da su isključeni sa međunarodnih finansijskih tržišta, tako da je sasvim racionalna njihova potreba da sve međunarodne transakcije koje imaju prebace u rublje, ako je to moguće", kaže Nedeljković.
Milan Kovačević smatra da Kremlj na ovaj način očekuje da Srbija uđe u krug zemalja koje prihvataju rublju kao rezervnu valutu u međunarodnoj trgovini.
"Onda bi i mi bili neko ko u međunarodnoj trgovini doprinosi, ili bar simpatiše, tu njihovu ideju da se rublje koriste u trgovini", kaže Kovačević.
Pročitajte i ovo: Beograd ostavlja otvorena vrata za ruske rubljeMilan Nedeljković, međutim, smatra da se Srbija neće suočiti sa političkim posledicama ukoliko odluči da kredite vraća u rubljama.
"Već imamo situaciju da neke evropske zemlje prilikom kupovine gasa plaćaju u rubljama, tako da taj negativan efekat ne bi trebalo da bude veliki", kaže Nedeljković, ali podvlači:
"Naravno, u ovim osetljivim vremenima svaki negativni signal za zapadne finansijske tokove nije poželjan."
Ko (ne) plaća ruski gas u rubljama?
Nakon što je Zapad uveo sankcije Rusiji zbog njene invaziju na Ukrajinu, Kremlj je u aprilu 2022. doneo dekret prema kojem zapadne zemlje moraju da ruski prirodni gas plaćaju u rubljama.
Finska, Poljska, Bugarska i Holandija su odbile da plaćaju gas u ruskoj valuti, nakon čega im je ruski naftni gigant "Gasprom" obustavio isporuke gasa.
Ruski uslov su, međutim, prihvatile pojedine zemlje Evropske unije (EU), poput Nemačke, Italije, Francuske, Austrije i Mađarske.
Evropska komisija je u aprilu 2022. upozorila kupce ruskog gasa da bi mogli da prekrše sankcije ako konvertuju plaćanje gasa u rublje.
Pročitajte i ovo: EK: Plaćanjem ruskog gasa u rubljama bi se prekršile sankcijeSrbija je jedna od dve države, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koja nije uvela sankcije Rusiji nakon agresije na Ukrajinu. Pored Srbije, to nije učinila ni Turska.