I novi autoput „Vožd Karađorđe“ od Mladenovca do Bora na istoku Srbije, čiju je izgradnju najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zaobići će Kragujevac koji su već zaobišli autoput „Miloš Veliki“ i Moravski autoput.
Zbog toga će glavni grad Šumadijskog regiona u centralnoj Srbiji sa Koridorom 10 biti povezan magistralom preko Batočine, koja još uvek nije završena, a sa Moravskim autoputem magistralom preko Mrčajevaca, za koju tek treba da počne priprema dokumentacije.
Panevropski Koridor 10 glavna je saobraćajnioca kroz Srbiju, kojom je povezan sever i jug države.
Centralni delovi Srbije ostaju izvan glavne saobraćajnice, ali i bez planova o izgradnji krakova koji bi je povezali sa Koridorom 10. U javnosti se zbog toga govori i o „infrastrukturnoj marginalizaciji“ ovog dela Srbije, koja preti da se, kako se jedan od sagovornika Radija Slobodna Evropa (RSE) izrazio, Kragujevac pretvori u usamljeno saobraćajno ostrvo.
Uslov za modernizaciju
Profesor, arhitekta Veroljub Trifunović, kragujevački urbanista i dugogodišnji direktor Direkcije za urbanizam, podseća na latinsku izreku „via – vita“ i objašnjava zbog čega je uveren da Kragujevac treba da ima znatno bolju saobraćajnu infrastrukturu od postojeće.
„Put je život. Pored puteva grade se naselja, industrijske zone, aerodromi … U tom smislu Kragujevac, kao četvrti grad po veličini u Srbiji, koji je ujedno značajan industrijski, ekonomski, obrazovni i zdravstveni centar, trebalo bi da ima znatno bolju saobraćajnu infrastrukturu od postojeće i kroz njega bi trebalo da prolaze svi ovi saobraćajni koridori“, kaže Trifunović.
Po njegovom mišljenju realnost je potpuno drugačija. Nakon što ga je zaobišao nekadašnji autoput „Bratstvo i Jedinstvo“, današnji Koridor 10, kao „kiša oko Kragujevca“ zaobišli su autoput „Miloš Veliki“ i Moravski auto put.
Pročitajte i ovo: U Srbiji grade, u BiH čekaju ratifikaciju
„Zaobilaženje Kragujevca počelo je izgradnjom autoputa 'Bratstvo jedinstvo' čija je trasa potpuno zaobišla najveći industrijski kompleks u tadašnjoj Jugoslaviji, ali i na Balkanu. Taj trend nastavljen je i sedamdesetih godina prošlog veka prilikom određivanja mreže magistralnih puteva, a autoputevi i danas zaobilaze Kragujevac. Tako nešto ne može da se desi ni u jednoj zemlji na svetu, da svi najvažniji saobraćajni koridori zaobiđu jedan od najvećih gradova“, naglašava Trifunović.
Glavni grad Šumadijskog regiona zaobići će i autoput „Vožd Karađorđe“, čiju je izgradnju nedavno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Taj koridor koji će, po Vučićevim rečima, spojiti centralnu i istočnu Srbiju ići će trasom Mladenovac–Aranđelovac–Rača–Svilajnac– Despotovac–Bor.
'Glavnu reč ima politika'
Trifunović za RSE kaže da je tako nešto moguće samo u državama u kojima prilikom planiranja i izgradnje puteva umesto struke glavnu reč ima politika.
„Kada je reč o ‘Voždu Karađorđu’, tek tu nije ništa jasno. Graditi autoput zapad–istok, a pritom zaobići Kragujevac zaista je velika improvizacija“, kaže Trifunović.
Trifunović, govoreći o marginalizaciji Kragujevca, podseća na istorijsku saobraćajnu vertikalu Srbije sve do Drugog svetskog rata koja je predstavljala pravac Beograd–Topola–Kragujevac–Kraljevo–Raška, odakle je jedan krak skretao prema Kosovu i Makedoniji, a drugi prema Novom Pazaru i Crnoj Gori.
Centralni delovi Srbije ostaju izvan glavne saobraćajnice, ali i bez planova o izgradnji krakova koji bi je povezali sa Koridorom 10
Pored saobraćajnih problema nasleđenih iz prošlosti i novih koji se naslućuju u budućnosti, Kragujevac ima ozbiljne aktuelne saobraćajne probleme zbog neizgrađene infrastrukture.
Davno planirane i projektovane Severna i Južna zaobilaznica, još uvek nisu ni započete, zbog čega se tranzitni saobraćaj i dalje odvija kroz centar grada, nisu urađeni kružni tokovi i prilazne saobraćajnice prema Fijatovoj fabrici automobila. Već trinaest godina država ne uspeva da dovrši izgradnju poslednjih pet kilometara brze magistrale, koja će Kragujevac spojiti sa Koridorom 10.
Izgradnja prvog dela tog pravca, koji je prvobitno planiran kao autoput, završena je 1981. godine. U međuvremenu se odustalo od autoputa, a izgradnja druge trake u smeru prema Batočini dužine 28 kilometara nastavljena je 2006. godine, ali još uvek nije završena.
Obećanja za 2020. godinu
Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, kaže da će ta magistrala, posle mnogo problema, „od kojih su svi bežali“, konačno biti završena na proleće naredne godine.
Posle raznoraznih problema sa projektno-tehničkom dokumentacijom, projektantima, kašnjenja planova, katastra, eksproprijacije, izvođač je izabran, radovi su počeli i taj posao treba da se završi u martu 2020. godine. Narod u ovom delu Srbije to s nestrpljenjem očekuje“, kaže ministarka Mihajlović i najavljuje izgradnju brze saobraćajnice Kragujevac–Mrčajevci.
„To će biti saobraćajnica dužine 35 kilometara, a procenjena vrednost investicije je 150 miliona evra. Njena izgradnja trebalo bi da počne u drugoj polovini sledeće godine.“
Pored izgradnje brzih saobraćajnica koje će ga povezati sa Koridorom 10 i Moravskim autoputem za Kragujevac je izuzetno važna i modernizacija železničke pruge Lapovo–Kraljevo.
Ministarka Mihajlović tvrdi da u Srbiji nema zapostavaljenih izaboravljenih gradova
Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog okruga i odbrornica Srpske napredne stranke u Skupštini grada Kragujevca, kaže da je prva deonica od Lapova do Kragujevca rekonstruisana i da će naredne godine biti nastavljeni radovi na drugom delu – od Kragujevca do Kraljeva.
„Kada se 2001. godine završi čitava regionalna pruga Lapovo–Kraljevo, Šumadija će preko Kraljeva i Požege biti povezana sa magistralnom prugom Beograd–Bar, preko Lapova sa međunarodnom prugom Beograd–Solun“, kaže Ilić Stošić.
To, međutim, neće popraviti opšti utisak Jovanke Nikolić, urednice portala „Glas Šumadije“ o, kako kaže, potpunoj zlonamernoj zanemarenosti Kragujevca od strane Vlade Srbije, ne samo po pitanju saobraćaja.
„Grad je potpuno zapostavljen i to ne samo zbog marginalizacije u putnoj poput cenera Elektrošumadije, Pošte i drugih velikih državnih kompanija, infrastrukturi, već i u oblasti ekonomije, zdravstva, sporta, kulture. Kragujevac je na dobrom putu da postane palanka“, kaže naša sagovornica i dodaje da nije samo problem što su iz Kragujevca izmešteni glavni centri
„Ovde više nema velikih investicija, nema sportskih i kulturnih događaja. Sve to ovaj grad gura u materijalnu, ali i duhovnu izolaciju”, kaže sagovornica RSE.
Ima li zaboravljenih gradova?
Ministarka Mihajlović, međutim, tvrdi da u Srbiji nema zapostavaljenih izaboravljenih gradova.
„Ne postoji grad u Srbiji koji sme i treba da bude na bilo koji način zaboravljen, a to se apsolutno odnosi i na Kragujevac. Na kraju krajeva, mislim da je već počela izgradnja ili je izabran izvođač radova za stanove za vojsku i policiju u Kragujevcu“, kaže Mihajlović.
Pročitajte i ovo: Auto-put Niš-Priština, put ka pomirenju
Analizirajući mrežu puteva u Šumadiji i oko nje, profesor Veroljub Trifunović kaže za RSE da struka ima bar dvadeset jakih argumenata koji potvrđuju da je Kragujevac postao „usamljeno saobraćajno ostrvo“.
„А da je to stvarno tako, građani se i sami mogu uveriti i letimičnim pogledom na auto kartu Šumadije na kojoj su ucrtane trase sadašnjih i budućih saobraćajnica.“
Na pitanje zašto važni putevi u širokom luku obilaze taj grad, Zorana Mihajlović odgovara da se ne slaže sa takvim konstatacijama.
„Infrastruktura je jako važna za razvoj i ja mislim da sve ovo što radimo upravo govori suprotno od toga da je Kragujevac zapostavljen. Naš interes je da ljudi ostaju da žive na prostoru gde su rođeni, da tu zasnivaju svoje porodice i školuju decu. Zbog toga je naš zadatak da stvorimo sve ono što treba od komunalnih i infrastrukturnih uslova za to“, naglašava ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Profesor Trifunović na isto pitanje odgovara da to najviše zavisi od ljudi koji odlučuju ili mogu da utiču na odluke kuda će proći trase budućih puteva.
„`Miloš Veliki` je nastavk stare politike koja je ’ibarski tok’ (Beograd–Тopola, Kragujevac, Kraljevo, Raška...) skretala levo preko zapadne Srbije, umesto kroz centar Šumadije. To mi je oduvek bilo neshvatljivo, ali je preovladao ljudski faktor. Očigledno je zapadna Srbija, da ne kažem Čačak, imao kvalitetnije ljude koji su uspeli da svoj grad stave u centar saobraćajnih zbivanja“, kaže Tifunović i dodaje da isti odgovor važi i za Moravski koridor koji treba da se gradi od Preljine (Čačak) preko Kraljeva i Kruševca do Pojata na Koridoru 10.