Najnoviji izveštaj State Departmenta o terorizmu navodi da, iako su vladine institucije i nevladine organizacije na Kosovu uključene u borbu protiv terorizma izrazile volju i predanost da provedu akcije na tom planu, ograničavajući faktor je manjak kapaciteta i nedovoljan budžet. Iz Policije Kosova kažu da je upravo dosadašnji rad institucija doveo do toga da Kosovo postane lider u regionu u borbi protiv nasilnog ekstremizma.
Na osnovu izveštaja Stejt Departmenta za 2015, Vlada Kosova je nastavila saradnju sa SAD-om u oblasti borbe protiv terorizma, ali se dodaje i da su kosovske vlasti bile neiskusne u predmetima u vezi terorizma, dok su komunikacija i razmena informacija sa agencijama ostali izazov.
Dodaje se da Odeljenje protiv terorizma Policije Kosova ima ograničene resurse čime se sprečava sposobnost praćenja osumnjičenih.
Kako se ističe, dok je zakonski okvir na Kosovu dovoljan za gonjenje pojedinica osumnjičenih za podržavanje terorističkih akcija, tužioci s druge strane imaju nedostatak iskustva sa takvim predmetima.
Takođe ono što usporava borbu protiv terorizma je i činjenica da Kosovo nije deo INTERPOL-a ili EUROPOL-a. Misija UN-a na Kosovu i EULEX služe kao posrednici sa ovim organizacijama, ali time se usporava saradnja, a Kosovu je sprečen pristup 'watchlisti' sa imenima onih koji se sumnjiče za terorizam.
Takođe, nepriznavanje Kosova od strane Srbije i BiH ometa učešće Kosova u mnogim regionalnim inicijativama za borbu protiv terorizma.
S druge strane, iz Policije Kosova za RSE navode da je opšte gledano ovo pozitivan izveštaj za Kosovo u kojem se predstavljaju izazovi, proaktivna uloga i rad kosovskih institucija u borbi protiv terorizma.
Fatos Makoli, direktor Odeljenja za antiterorizam u Policiji Kosova, dodaje da je Kosovo usvojilo adekvatne zakone, sveobuhvatnu strategiju za sprečavanje nasilnog ekstremizma, kao i da je poduzelo ostale mere.
Fatos Makolli
Ipak, priznaje on, izveštaj takođe navodi i potrebu za dalje unapređenje kapaciteta i bolju međuinstitucionalnu saradnju u borbi protiv ovih pojava.
"Da li postoji dovoljno kapaciteta je relativno pitanje zbog činjenice što se radi o nečemu što se neprestano treba osnaživati i razvijati, na osnovu određenih okolnosti. Ali, na osnovu dosadašnjeg iskustva, možemo reći da je Policija Kosova pokazala da ima dovoljno kapaciteta da tretira ovaj fenomen. Pristup i uspešan rad policije uticao je na to da mnoge kredibilne, međunarodne organizacije Kosovo smatraju liderom u Balkanu u tretiranju ovog fenomena", kazao je on.
On dodaje da Policija ima dovoljno i ljudskih i logističkih kapaciteta za borbu protiv terorizma, kao i da je razvila jedinicu za online istragu.
Predsedavajuća skupštinskog Odbora za bezbednost Ganimete Musljiu kaže da je Skupština poduzela potrebne korake u izradi zakonodavstva koje sprečava i kažnjava one koji su učestvovali u stranim konfliktima.
"To govori da je Kosovo spremno da se suoči sa svakim mogućim izazovom, i da smo mesto koje garantuje bezbednost svojim građanima. Terorizam jeste globalni problem, ali mi radimo na razvoju svojih kapaciteta kako bi građanima garantovali bezbednost", kazala je ona.
Ne suditi na osnovu dela pojedinaca
Izveštaj o terorizmu Stejt Departmenta za 2015. godinu, objavljen je upravo kada je u Prištini završena trodnevna međuverska konferencija o ulozi žene u promovisanju međuverskog dijaloga i borbe protiv ekstremizma.
Državni lideri su sa ove konferencije poručili da je i pored postojećeg rizika od ekstremizma, Kosovo lider u regionu u borbi protiv ekstremizma i terorizma.
Predsednik Hašim Tači je kazao da u poslednji sedam meseci nije bilo nijednog slučaja odlaska Kosovara u Siriju.
Rečeno je da su na Kosovu poduzete zakonske mere protiv pojedinaca i esktremističkih grupa i da su mnogi od njih dobili zaslužene kazne.
Premijer Kosova Isa Mustafa naglasio je da policija i pravosuđe nisu lek za ekstremizam i terorizam, već da su obrazovanje, rad sa porodicama i rad sa civilnim društvom od posebne važnosti.
Predsednik Skupštine Kadri Veselji kazao je i da je neistinito to što pojedini mediji namerno ili nenamerno Kosovo predstavljaju kao plodno tlo za verski radikalizam, dodajući da nije pravedno ni moralno da se jedna zemlja sudi na osnovu delovanja jedne grupe pojedinaca.
Inače, nakon usvajanja Zakona o sprečavanju učešća u stranim ratovima i Nacionalne strategije za sprečavanje nasilnog ekstremizma i terorizma, Kosovo je uz pomoć SAD počelo izradu strategije za rehabilitaciju i reintegraciju osoba koje su učestvovale u stranim konfliktima ili koji su u sudskom procesu zbog toga.
Od 2012. oko 300 Albanaca sa Kosova priključilo se u Siriji i Iraku organizacijama koje su međunarodno priznate kao militantne, dok se trenutno u stranim sukobima nalaze njih 70. Veruje se da je oko 50 njih ubijeno.
Jedan od bivših boraca koji je trenutno u sudskom procesu na Kosovu, u martu je u intervjuu za RSE izjavio da je odluku o odlasku za Siriju doneo na osnovu video snimaka sa društvenih mreža i preko pojedinih Albanaca koji su radili na regrutaciji, ali je, nakon što je uvideo "da taj rat nema nikakve veze sa islamom", uspeo da se vrati na Kosovo.
Osnovni sud u Uroševcu nedavno je osudio na 10 godina zatvora Zećirja Ćazimija, bivšeg imama El-Kudus džamije zato što je javno širio mržnju, netrpeljivost među rasnim, etničkim i verskim grupama. Pored njega, osuđeno je još šest lica na ukupno 32 godine zatvora.