Stranačke podele i pregrupisavanja

Pristalice LDK slave pobedu Ise Mustafe na izborima za gradonačelnika Prištine, novembar 2011

U četvrtak u ponoć ističe rok za predaju izbornih lista za vanredne parlamentarne izbore 12. decembra na Kosovu.

Pored partija kao što su Demokratski savez Kosova Ise Mustafe, Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova, Demokratskog saveza Kosova, Alijanse novo Kosovo, i ostalih manjih partija, kosovskoj političkoj sceni su se pridružili još dva nova politička subjekta, Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija, i Novi duh koju predvode Ilir Deda i Shpent Ahmeti.

Analitičari smatraju da građani Kosova u odnosu da prethodne izbore imaju dva razloga više da izađu na izbore, a to je upravo pridruživanje novih subjekata političkoj sceni.

Što se tiče ostalih partija, analitičari navode, umesto da se dođe do jedinstva između pojedinih partija, došlo je do podele.

Izborom Ise Mustafe na čelu Demokratskog saveza Kosova, koji je do skoro predvodio bivši predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, verovalo se da će doći do ujedinjenja partije, zato je predsedništvo ovog saveza ostavilo osam slobodnih mesta na listi kandidata za poslanike.

Jedno mesto pripadalo je Uke Rugovi, sinu pokojnog predsednika Ibrahima Rugove, koji je neposredno pre izbora unutar partije odlučio da zajedno sa Bujarom Bukoshijem i ostalim članovima DSK-a, na parlamentarnim izborima izađe sa posebnom listom DSK, pod imenom DSK – Ibrahim Rugova.

Rugova je kazao da stvaranje ove liste ne znači formiranje nove partije i napuštanje DSK.

“Ovom inicijativom stvaramo alternativu za glasače DSK koji su razočarani lošim upravljanjem ovom partijom od kako je vođena od strane g. Sejdiua”, kazao je Rugova.

Isa Mustafa, septembar 2009
Očekivalo se da će se nakon izbora Ise Mustafe na čelu stranke, Rugova, Bukoshi i ostali, vratiti savezu, međutim, pošto je Mustafa ponudio mesto kandidata samo Rugovi a ne ostalima, oni su ipak odlučili da ostanu privrženi listi DSK Ibrahim Rugova, a u međuvremenu su i sklopili koaliciju sa Alijansom za Budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja.

Drugi blizak subjekat DSK-u, što se programa tiče, jeste Demokratski savez Dardanije Nexhata Dacija, koja je inače nastala podelom DSK tokom pretposlednjih izbora. Oni su pozdravili pobedu Ise Mustafe te su izrazili spremnost da sklope koaliciju sa DSK nakon izbora.

Behlul Beqaj, kosovski analitičar smatra da ovakve podele nisu dobre za demokratske procese na Kosovu.


“Uprkos podeli između DSK, čiji je predsednik Isa Mustafa, i jednog dela koji predstavlja naslednike Rugovinog kursa, počevši od njegove porodice, mislim da će se na na kraju oni zajedno naći naspram Thacijeve Demokratske partije Kosova i ostalih subjekata koji će se povezati sa Thaqijevom partijom. To ne predstavlja jedinstvo unutar DSK, ali će se oni svi zajedno verovatno naći na jednom mestu,"
kaže Beqaj.

Srbi se spremaju za izbore


Što se kosovskih Srba tiče, i pored toga što su vlasti u Beogradu odlučile da se nisu stekli uslovi za izlazak Srba na kosovskim parlamentarnim izborima, oni se ipak pripremaju za učešće.

Kosovski Srbi u Skupštini Kosova imaju 10 rezervisanih mesta, a taj broj bi se povećao ukoliko pređu izborni prag od 5 posto.

Samostalna liberalna stranka koja je već prisutna u kosovskim institucijama izlazi samostalno, dok je Rada Trajković formirala Jedinstvenu srpsku listu. Pored njih, postoji i koalicija.



Ranđel Nojkić iz Srpskog pokreta obnove, kaže za RSE da je već stvoren jedan koalicioni blok u kojem zapravo učestvuju i predstavnici onih partija u Srbiji koji su se izjasnili da nisu stečeni uslovi za glasanje. Nojkić smatra da je odluka Srbije zapravo ostavila prostor građanima da odluči da li će glasati ili ne.

“Na lokalnim liderima je da sada dodatno objasne stanovništvu, Srbima i potencijalnim glasačima da to nije zabrana, za razliku od ranijih godina. Srpski pokret obnove je već uključen u jedan veći koalicioni blok. To su stranke pre svega vladajuće koalicije u Beogradu ali i stranke iz opozicije iz Beograda. To je jedna veoma interesantna situacija da one stranke koje govore da ne treba Srbi da izađu na izbore, da je to neposredno priznavanje ili nepriznavanje Kosova, upravo njihovi predstavnici su se javili i nalaze se na listi koja se sada definiše i koja će danas biti predata. Pored stranaka vladajuće koalicije tu je i Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija, Srpska napredna stranka, Radikalna stranka i druge”, kaže Nojkić.

Beqaj smatra da će odluke Srbije o učesću Srba na kosovskim izborima imati manje uticaja nego ranije.

Glasački listići na izborima u novembru 2009.

“Mislim da sazreva ubeđenje kod građana Kosova Srba, Bošnjaka, Turaka Roma i ostalih da njihova sudbina ipak zavisi od njih sami nego od drugih koji su do sada uticali na njihov tok, način i sadržaj života. Oni su ti koji će da odrede svoju usudbinu a ne neko sa strane”, kaže Beqaj.

Inače, zbog kratkog vremena za pripremu izbora, mnogi su izborni rokovi skraćeni, kao što je i rok za predaju izbornih lista, dok će predizborna kampanja trajati samo deset dana, od 1. do 10. decembra.

Zvaničnici iz Centralne izborne komisije kažu da zbog kratkog vremena koje je na raspolaganju može doći do problema za ovu instituciju, dok bivši rukovodioci komisije navode da ovaj proces sigurno neće proći bez problema.

Šef sekretarijata CIK-a, Xhemajl Peqani, kaže da je ovo izborno telo ima operativni plan za parlamentarne izbore 12. decembra.

“U CIK-u je u toku sprovođenje svih aktivnosti u vezi parlamentarnih izbora. Međutim, za nas je izazov to što je preostalo malo vremena ali CIK je tehnički spreman da ove izbore organizuje i da njima upravlja na osnovu međunarodnih standarda”, kazao je Peqani za RSE.

Poznavaoci izbornih procesa na Kosovu dovode u pitanje kvalitet izbora 12. decembra. Bivši rukovodioc CIK-a, Zait Xhemajli kaže da je važno da CIK deluje u skladu sa propisima koje predviđa Zakon o izborima.

“U svakom slučaju, ovaj proces neće proći bez mana zato što je ostalo još malo vremena. Rezultat ćemo da vidimo na kraju. Ne smemo da kažemo da će sve biti loše. Ali sigurno se može očekivati, pošto smo i u toku regularnih izbornih procesa mi imali problem”, kaže Xhemaili.

On je još izrazio zabrinutost da se problemi mogu desiti kod opštinskih komisija kao i na birrackim mestima.