Na Kosovu postoje dileme da li će dijalog sa Srbijom biti političkog ili tehničkog karaktera. U četvrtak, zamenik premijera Kosova Hajredin Kući je izjavio da pravi dijalog koji će dotaći i političke teme će početi nakon izbora, dok analitičari na Kosovu smatraju da su političke teme neizbežne.
Neke od prvih tema razgovora Prištine i Beograda koje je i sama Evropska unija predložila bile su u vezi nestalih lica, transporta, slobodnog kretanja ljudi i robe i slično, nazivajući ih praktičnim pitanjima, a što bi olakšalo život građana na Kosovu.
Kosovski analitičar Agron Bajrami smatra da između Kosova i Srbije ne postoje tehnička pitanja, te da je sve, manje više, povezano sa politikom.
“Između Kosova i Srbije nema tehničkih pitanja. Sva su pitanja u oređenoj meri politička, neka veoma puno, a neka i emotivno teška. Pitanje koje je izabrano da se počne dijalog, pitanje nestalih, nije tehničko pitanje, životi ljudi nisu tehnička pitanja. To pokazuje neznanje koje imaju ne samo političari na Kosovu, već i oni u Srbiji i Evropskoj uniji, prema čoveku i njegovom životu na Kosovu”, navodi Bajrami.
I politička i tehnička pitanja
I analitičar Driton Lajçi smatra da, iako postoje napori da se izbegne termin politička pitanja, tokom dijaloga će se bez sumnje tretirati pitanja političke prirode.
“Razgovori ne mogu biti samo tehnički, zato što će odluke biti i tehničkog i političkog karaktera, jer odluke Vlade su i političke i tehničke”, navodi Lajçi.
Vladini zvaničnici su najpre bili protiv početka dijalog pre izbora, zbog novonastale političke situacije koja se zatim pretvorila i u institucionalnu krizu.
Međutim, nakon najave Brisela da je premijer Kosova Hashim Thaqi spreman za dijalog, pojedini političari na Kosovu su se složili da dijalog može pročeti i pre izbora.
Bajrami navodi da je i u interesu Srbije da što pre otpočne dijalog sa Prištinom, kako bi dobila status kandidata u EU.
“Mi kontinuirano služimo Srbiji da ispuni svoje kriterijume kako bi se približila EU, a zauzvrat Vlada Kosova opravdava svoja dela i umanjuje važnost ovih procesa, što ukazuje na nefunkcionalnost naše političke elite”, kaže Bajrami, dodajući da će Kosovo za uzvrat od EU dobiti strategiju za liberalizaciju viza, dokument koji je drugačiji od onog kojeg su dobile zemlje u regionu, a čiji je cilj da se stvori utisak da i Kosovo dobija nešto od EU u vreme kada ono ispunjava zahteve koji dolaze iz EU, a kako bi se pomoglo Srbiji na putu EU", kaže Bajrami.
Pitanje razgovora Prištine i Beograda proizašlo je iz usvojene rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN-a, kada je rečeno da dve zemlje trebaju da razgovaraju o praktičnim pitanjima, važnih za život građana.
Neke od prvih tema razgovora Prištine i Beograda koje je i sama Evropska unija predložila bile su u vezi nestalih lica, transporta, slobodnog kretanja ljudi i robe i slično, nazivajući ih praktičnim pitanjima, a što bi olakšalo život građana na Kosovu.
Kosovski analitičar Agron Bajrami smatra da između Kosova i Srbije ne postoje tehnička pitanja, te da je sve, manje više, povezano sa politikom.
“Između Kosova i Srbije nema tehničkih pitanja. Sva su pitanja u oređenoj meri politička, neka veoma puno, a neka i emotivno teška. Pitanje koje je izabrano da se počne dijalog, pitanje nestalih, nije tehničko pitanje, životi ljudi nisu tehnička pitanja. To pokazuje neznanje koje imaju ne samo političari na Kosovu, već i oni u Srbiji i Evropskoj uniji, prema čoveku i njegovom životu na Kosovu”, navodi Bajrami.
I politička i tehnička pitanja
I analitičar Driton Lajçi smatra da, iako postoje napori da se izbegne termin politička pitanja, tokom dijaloga će se bez sumnje tretirati pitanja političke prirode.
“Razgovori ne mogu biti samo tehnički, zato što će odluke biti i tehničkog i političkog karaktera, jer odluke Vlade su i političke i tehničke”, navodi Lajçi.
Vladini zvaničnici su najpre bili protiv početka dijalog pre izbora, zbog novonastale političke situacije koja se zatim pretvorila i u institucionalnu krizu.
Međutim, nakon najave Brisela da je premijer Kosova Hashim Thaqi spreman za dijalog, pojedini političari na Kosovu su se složili da dijalog može pročeti i pre izbora.
Bajrami navodi da je i u interesu Srbije da što pre otpočne dijalog sa Prištinom, kako bi dobila status kandidata u EU.
“Mi kontinuirano služimo Srbiji da ispuni svoje kriterijume kako bi se približila EU, a zauzvrat Vlada Kosova opravdava svoja dela i umanjuje važnost ovih procesa, što ukazuje na nefunkcionalnost naše političke elite”, kaže Bajrami, dodajući da će Kosovo za uzvrat od EU dobiti strategiju za liberalizaciju viza, dokument koji je drugačiji od onog kojeg su dobile zemlje u regionu, a čiji je cilj da se stvori utisak da i Kosovo dobija nešto od EU u vreme kada ono ispunjava zahteve koji dolaze iz EU, a kako bi se pomoglo Srbiji na putu EU", kaže Bajrami.
Pitanje razgovora Prištine i Beograda proizašlo je iz usvojene rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN-a, kada je rečeno da dve zemlje trebaju da razgovaraju o praktičnim pitanjima, važnih za život građana.