Iako postoje nagoveštaji da je rešenje krize na severu Kosova blizu, Srbi su još na barikadama, čekajući da im se obrate pregovarači nakon razgovora sa predstavnicma Kfora.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, za naš program je izjavio da se nada da će dogovor biti na obostrano zadovoljstvo.
“Činjenica je da razgovaramo sa Kforom po pitanjima koja možda nisu najdirektnije u njegovom mandatu, ali objektivno rečeno Kfor je u ovakvoj situaciji najpogodniji sagovornik. To ne znači da se tu mogu i završiti pregovori, jer u ovom problemu je nekoliko zainteresovanih strana. Prema tome, kada imate pregovore između dve strane, a posledice se reflektuju na više strana, onda to traži stalne konsultacije među svim zainteresovanim stranama”, rekao je Ivanović.
Koliko je za Beograd situacija na severu Kosova važna, govori i činjenica da je to bila jedna od tema trenutne posete ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca Sjedinjenim Američkim Državama.
Šutanovac je u razgovoru sa Aleksandrom Veršbouom, pomoćnikom američkog sekretara odbrane, rekao da je potpuno neprihvatljiva bilo kakva jednostrana nasilna mera kojom bi se izmenila situacija na prostoru severnog Kosova.
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, ponovio je da Srbija želi da se situacija na Kosovu reši mirnim putem.
„Srbiji je dosta ratova. I Srbija sigurno neće izazivati nove ratove. Ali, opet, sa druge strane Srbija ima legitimno pravo da bude zabrinuta za stanje na Kosovu i Metohiji. Zato što svako nasilje na Kosovu i Metohiji, naročito prema Srbima, ili eventualna oružana akcija koja bi imala za cilj dalje narušavanje etničke strukture i uspostavljanje daljeg etničkog čišćenja na Kosovu i Metohiji će se neminovno odraziti i na centralnu Srbiju“, upozorio je Dačić.
Beograd na gubitku
Kriza na severu Kosova otvara i pitanje ko je gubitnik a ko dobitnik u sadašnjem stanju stvari.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže za naš program da je Beograd dosta izgubio jer je u tehničkom dijalogu ostao bez tema carinskih pečata i međunarodnog predstavljanja Kosova, da je time kosovska Vlada dosta dobila, kao i da je jasno da će Evropska unija ostvariti deo svojih interesa.
„Moram da kažem da su najveći gubitnici iz cele ove priče nekoliko moćnih tajkuna u Srbiji. I jedno hiljadu poslovnih ljudi, takozvanih kontroverznih biznismena, upravo na tome jer prethodno nisu plaćali carine. Što su deklarisali robu da je za Kosovo, zadržavali je u Srbiji, i prodavali u svojim lancima trgovina. Najčešće je to bila roba iz Hrvatske i drugih zemalja bivše Jugoslavije“, smatra Janjić.
Kada je reč o tome šta bi mogao da bude ključ za dugoročni izlazak iz krize, Morton Abramovic, bivši američki diplomata, za RSE kaže da veruje da je to budućnost severa Kosova, i da rešenje tog problema leži u Beogradu.
“Mnogo je jednostavnije nadati se da će se vremenom situacija promeniti i da će se poboljšati odnosi među stanovništvom na Kosovu, ali ja ne smatram da je to produktivan način rešavanja ovog problema. Potrebno je
suočiti se sa ključnim problemom, a to je budućnost severnog Kosova. Smatram da se problem Kosova ne može rešiti bez rezolucije o severnom Kosovu“, kaže Abramovic.
Spekulacije o tome je da je Beograd za podelu Kosova i da kroz trenutnu krizu želi ostvarenje tog cilja u poslednje vreme sve su češće. Oliver Ivanović tvrdi da to jednostavno nije istina i poručuje da od razgovora očekuje napredak.
„Mi na ovaj način rešavamo i probleme Srba koji žive južno od Ibra. Sa druge strane, treba da bude jasno da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, te prema tome nema šta da deli“, naglašava Dačić.
Neki analitičari, među kojima je i Dušan Janjić, procenjuju da sadašnje stanje na severu Kosova predstavlja novu realnost i da bi Srbija na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem možda trebalo da promeni politiku.
„On je sada u poziciji da se pritaji i da još jedno vreme čeka reakciju Moskve. Ako to ne bude moguće, moraće pre da vuče poteze. Kratko rečeno, on je sada u situaciji da napusti ideju podele Kosova i da napusti celu priču o carini i kontroli granice“, zaključuje Janjić.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, za naš program je izjavio da se nada da će dogovor biti na obostrano zadovoljstvo.
“Činjenica je da razgovaramo sa Kforom po pitanjima koja možda nisu najdirektnije u njegovom mandatu, ali objektivno rečeno Kfor je u ovakvoj situaciji najpogodniji sagovornik. To ne znači da se tu mogu i završiti pregovori, jer u ovom problemu je nekoliko zainteresovanih strana. Prema tome, kada imate pregovore između dve strane, a posledice se reflektuju na više strana, onda to traži stalne konsultacije među svim zainteresovanim stranama”, rekao je Ivanović.
Koliko je za Beograd situacija na severu Kosova važna, govori i činjenica da je to bila jedna od tema trenutne posete ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca Sjedinjenim Američkim Državama.
Šutanovac je u razgovoru sa Aleksandrom Veršbouom, pomoćnikom američkog sekretara odbrane, rekao da je potpuno neprihvatljiva bilo kakva jednostrana nasilna mera kojom bi se izmenila situacija na prostoru severnog Kosova.
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, ponovio je da Srbija želi da se situacija na Kosovu reši mirnim putem.
„Srbiji je dosta ratova. I Srbija sigurno neće izazivati nove ratove. Ali, opet, sa druge strane Srbija ima legitimno pravo da bude zabrinuta za stanje na Kosovu i Metohiji. Zato što svako nasilje na Kosovu i Metohiji, naročito prema Srbima, ili eventualna oružana akcija koja bi imala za cilj dalje narušavanje etničke strukture i uspostavljanje daljeg etničkog čišćenja na Kosovu i Metohiji će se neminovno odraziti i na centralnu Srbiju“, upozorio je Dačić.
Beograd na gubitku
Kriza na severu Kosova otvara i pitanje ko je gubitnik a ko dobitnik u sadašnjem stanju stvari.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže za naš program da je Beograd dosta izgubio jer je u tehničkom dijalogu ostao bez tema carinskih pečata i međunarodnog predstavljanja Kosova, da je time kosovska Vlada dosta dobila, kao i da je jasno da će Evropska unija ostvariti deo svojih interesa.
„Moram da kažem da su najveći gubitnici iz cele ove priče nekoliko moćnih tajkuna u Srbiji. I jedno hiljadu poslovnih ljudi, takozvanih kontroverznih biznismena, upravo na tome jer prethodno nisu plaćali carine. Što su deklarisali robu da je za Kosovo, zadržavali je u Srbiji, i prodavali u svojim lancima trgovina. Najčešće je to bila roba iz Hrvatske i drugih zemalja bivše Jugoslavije“, smatra Janjić.
Kada je reč o tome šta bi mogao da bude ključ za dugoročni izlazak iz krize, Morton Abramovic, bivši američki diplomata, za RSE kaže da veruje da je to budućnost severa Kosova, i da rešenje tog problema leži u Beogradu.
“Mnogo je jednostavnije nadati se da će se vremenom situacija promeniti i da će se poboljšati odnosi među stanovništvom na Kosovu, ali ja ne smatram da je to produktivan način rešavanja ovog problema. Potrebno je
suočiti se sa ključnim problemom, a to je budućnost severnog Kosova. Smatram da se problem Kosova ne može rešiti bez rezolucije o severnom Kosovu“, kaže Abramovic.
Spekulacije o tome je da je Beograd za podelu Kosova i da kroz trenutnu krizu želi ostvarenje tog cilja u poslednje vreme sve su češće. Oliver Ivanović tvrdi da to jednostavno nije istina i poručuje da od razgovora očekuje napredak.
„Mi na ovaj način rešavamo i probleme Srba koji žive južno od Ibra. Sa druge strane, treba da bude jasno da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, te prema tome nema šta da deli“, naglašava Dačić.
Neki analitičari, među kojima je i Dušan Janjić, procenjuju da sadašnje stanje na severu Kosova predstavlja novu realnost i da bi Srbija na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem možda trebalo da promeni politiku.
„On je sada u poziciji da se pritaji i da još jedno vreme čeka reakciju Moskve. Ako to ne bude moguće, moraće pre da vuče poteze. Kratko rečeno, on je sada u situaciji da napusti ideju podele Kosova i da napusti celu priču o carini i kontroli granice“, zaključuje Janjić.