Tokom narednih rundi dijaloga Prištine i Beograda očekuje se da će se doći do rešenja pitanja kosovskog carinskog pečata.
Ipak, bez obzira kako se dijalog bude odvijao, predstojeće runde razgovora mogu odrediti smer različitih procesa na severu, između kojih je i akcija Prištine da, sprovođenjem recipročnih trgovinskih mera, preuzme kontrolu na prelazima 1 i 31.
Situacija na terenu će se promeniti ukoliko se dve strane dogovore o carinskim pečatima, koji su i bili razlog akcije zvanične Prištine na severu, kaže Krenar Gashi, direktor Instituta za politička istraživanja KIPRED.
„Ukoliko se postigne dogovor o carinskom pečatu i o slobodnoj trgovini robe između Kosova i Srbija, a na osnovu sporazuma CEFTE, onda će pasti maska pobunjenih Srba na severu koji navodno blokiraju puteve zbog carinskih pitanja a ne zbog napora da destabilizuju situaciju na Kosovu, ili radi ostalih tendencija kao što je eventualna secesija ili otcepljenje severnog Kosova. U vreme kada se stabilizuje situacija, otkloniće se maska lokalnih Srba, lidera i članova paralelnih struktura koji su svih ovih 12 godina radili na destabilizaciji Kosova“, kaže Gashi za RSE.
Akcija zvanične Prištine 25. jula rezultovala je na proglašenjem dva prelaza na severu zaštićenim vojnim zonama od strane KFOR-a, što onemogućava protok robe iz Srbije na Kosovo kroz ova dva prelaza.
Carinski prihodi veći za pet miliona eura
Kosovski zvaničnici kazali su da je samo tokom prve tri nedelje od sprovođenja recipročnih trgovinskih mera, budžet carinskih prihoda veći za 5 miliona eura.
Analitičari su se složili da je odbijanje Beograda da prihvati kosovski pečat glavni razlog intervencije zvanične Prištine na severu.
Leon Malazogu navodi da Priština sada ima veću kontrolu na severu od kada je uvela carinski reciprocitet, ali on ne veruje da će eventualni sporazum o carinskom pečatu direktno uticati na političke procese na severu.
„Sprovođenje bilo kakvog dogovora o carinama imaće efekta samo što se tiče carina i trgovine i ne mislim da će direktno uticati na Vladu Kosova u uspostavljanju više kontrole na severu, ali, biće to simbolična poruka Srbima na severu da je Beograd na jedan način digao ruke od severa, a na drugi da jz, zbog evropske budućnosti spreman da žrtvuje Srbe na severu, ili, bolje rečeno, da digne ruke od pokušaja da sever Kosova integriše u Srbiju“, navodi Malazogu.
Analitičar Gashi mišljena je da sva ova situacija predstavlja veliki zaokret, ali ne i izbegavanje rizika o podeli.
„Sever još uvek nije spašen, ali ovo je veliki zaokret, zakasneo, ali nepohodnan. Ukoliko se ne nastavi sa ostalim aktivnostima, sa javnim politikama i ekonomskim podsticajima, neće biti uspeha“, kazao je on.
Ipak, bez obzira kako se dijalog bude odvijao, predstojeće runde razgovora mogu odrediti smer različitih procesa na severu, između kojih je i akcija Prištine da, sprovođenjem recipročnih trgovinskih mera, preuzme kontrolu na prelazima 1 i 31.
Situacija na terenu će se promeniti ukoliko se dve strane dogovore o carinskim pečatima, koji su i bili razlog akcije zvanične Prištine na severu, kaže Krenar Gashi, direktor Instituta za politička istraživanja KIPRED.
„Ukoliko se postigne dogovor o carinskom pečatu i o slobodnoj trgovini robe između Kosova i Srbija, a na osnovu sporazuma CEFTE, onda će pasti maska pobunjenih Srba na severu koji navodno blokiraju puteve zbog carinskih pitanja a ne zbog napora da destabilizuju situaciju na Kosovu, ili radi ostalih tendencija kao što je eventualna secesija ili otcepljenje severnog Kosova. U vreme kada se stabilizuje situacija, otkloniće se maska lokalnih Srba, lidera i članova paralelnih struktura koji su svih ovih 12 godina radili na destabilizaciji Kosova“, kaže Gashi za RSE.
Akcija zvanične Prištine 25. jula rezultovala je na proglašenjem dva prelaza na severu zaštićenim vojnim zonama od strane KFOR-a, što onemogućava protok robe iz Srbije na Kosovo kroz ova dva prelaza.
Carinski prihodi veći za pet miliona eura
Kosovski zvaničnici kazali su da je samo tokom prve tri nedelje od sprovođenja recipročnih trgovinskih mera, budžet carinskih prihoda veći za 5 miliona eura.
Analitičari su se složili da je odbijanje Beograda da prihvati kosovski pečat glavni razlog intervencije zvanične Prištine na severu.
Leon Malazogu navodi da Priština sada ima veću kontrolu na severu od kada je uvela carinski reciprocitet, ali on ne veruje da će eventualni sporazum o carinskom pečatu direktno uticati na političke procese na severu.
„Sprovođenje bilo kakvog dogovora o carinama imaće efekta samo što se tiče carina i trgovine i ne mislim da će direktno uticati na Vladu Kosova u uspostavljanju više kontrole na severu, ali, biće to simbolična poruka Srbima na severu da je Beograd na jedan način digao ruke od severa, a na drugi da jz, zbog evropske budućnosti spreman da žrtvuje Srbe na severu, ili, bolje rečeno, da digne ruke od pokušaja da sever Kosova integriše u Srbiju“, navodi Malazogu.
Analitičar Gashi mišljena je da sva ova situacija predstavlja veliki zaokret, ali ne i izbegavanje rizika o podeli.
„Sever još uvek nije spašen, ali ovo je veliki zaokret, zakasneo, ali nepohodnan. Ukoliko se ne nastavi sa ostalim aktivnostima, sa javnim politikama i ekonomskim podsticajima, neće biti uspeha“, kazao je on.