Šta je pozadina protesta Srba na severu Kosova – politički ili, kako tvrde pojedini analitičari, neki drugi skriveni razlozi? Zašto srpski lideri na severu Kosova ignorišu pozive zvaničnog Beograda na saradnju sa EULEX-om?
Povodom protesta Srba sa severa Kosova jedino se oglasilo nadležno Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, i to unapred, dan pred najavljeno okupljanje, kada je ministar Goran Bogdanović poručio Srbima u Leposaviću da se rešenje jedino može pronaći u razgovorima s predstavnicima EULEX-a:
“Ne smemo dozvoliti da postoje bilo kakve provokacije i treba da se pošalje vrlo jasna poruka misiji EULEX-a da su predstavnici opština spremni da razgovaraju o svim problemima koji postoje na ovim prostorima. Prosto, ja ne vidim drugi način da se reše ti problemi ako ne postoji dijalog između misije EULEX, lokalne samouprave i zvaničnog Beograda.”
Odbacujući apel ministra Bogdanovića, predsednici severnokosovskih opština i privrednici optužili su Vladu Srbije i ministra lično da podržavaju EULEX koji je, kako kažu, “izašao iz okvira svog mandata i koji radi na zaokruživanju kvazidržave Kosovo”.
Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić podseća da su vlasti Srbije 2001. godine prihvatile saradnju sa UNMIK-om na uspostavljanju carine i da su dve carinske službe odlično sarađivale, i zaključuje da novi protesti otkrivaju jednu širu i ozbiljniju sliku:
“Nije problem 50 ljudi, koliko može Marko Jakšić da pošalje na Jarinje i da protestuje. Nije čak problem ni ako oni ponovo spale te kontejnere ili prelaze. Problem je što, navodno, Boris Tadić i Goran Bogdanović ne mogu da zaustave 50 ljudi. Znate, ako vi ne možete da zaustavite one koji su radikalni, onda ima dva problema. Ili ne želite, a onda moraju da vas smene, ili, jednostavno, učestvujete s njima u biznisu koji se zove neplaćanje carine, šverc, i ostalo. Dakle, ja tvrdim da je ovo drugo glavni motiv."
Ovakvu situaciju, po oceni analitičara Simeona Pobulića, dodatno usložnjavaju pojedine političke partije u Srbiji koje eksponiranjem svojih stavova pokušavaju da poprave sopstveni rejting i među kosovskim Srbima i u Srbiji:
“To se može lako videti, to je u svakom slučaju Demokratska stranka Srbije. Ne znam u kojoj meri je angažovana Srpska radikalna stranka – to se ne može lako videti jer njihovi ljudi tamo nisu bili baš angažovani, a pogotovo ne znam šta Srpska napredna stranka tamo radi – bar ja lično ne znam koji su njihovi ljudi.”
Pobulić naglašava da takvi stranački angažmani ne doprinose rešavanju suštine problema – kako uspostaviti izvesnu kontrolu nad kretanjem robe i kako sprečiti da ona ne postane deo krijumčarskih lanaca:
“Prema tome, najbolje je ono što kaže ministar za Kosovo Bogdanović, da se treba dogovoriti s EULEX-om i naći modus jurendi koji bi bio od koristi svima.”
Po uverenju Dušana Janjića, u pozadini problema nije političko već ekonomsko i bezbednosno pitanje.
Kako je moguće, pita se Janjić, da predsednik i brojne nadležne službe ne mogu da zaustave podrivanje bezbednosti Srbije:
“Ako prođete severom Kosova, vi ćete na svakih 2.5-3 kilometra videti novu benzinsku stanicu ili gasnu stanicu; uglavnom je gas iz Gasproma, benzin iz Luk Oil-a, i dovlači se preko Srbije, ne plaća se carina. I to su takve benzinske stanice da vam je jasno da tu cisterne i ne staju, niti automobili staju. To su samo punktovi za razmenu papira. Dakle, ogroman novac se odliva preko severne granice s Kosovom. Ogroman novac stiže za održavanje ilegalne ekonomije među Srbima i Albancima, i to postaje, vrlo ozbiljno, bezbednosni rizik.”
* * * * *
O protestu kosovskih Srba na graničnom prelazu Jarinje 9. juna 2009. zbog naplate carine pročitajte OVDE.
Ne vidim drugi način da se reše ti problemi ako ne postoji dijalog između misije EULEX, lokalne samouprave i zvaničnog Beograda.
Odbacujući apel ministra Bogdanovića, predsednici severnokosovskih opština i privrednici optužili su Vladu Srbije i ministra lično da podržavaju EULEX koji je, kako kažu, “izašao iz okvira svog mandata i koji radi na zaokruživanju kvazidržave Kosovo”.
Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić podseća da su vlasti Srbije 2001. godine prihvatile saradnju sa UNMIK-om na uspostavljanju carine i da su dve carinske službe odlično sarađivale, i zaključuje da novi protesti otkrivaju jednu širu i ozbiljniju sliku:
“Nije problem 50 ljudi, koliko može Marko Jakšić da pošalje na Jarinje i da protestuje. Nije čak problem ni ako oni ponovo spale te kontejnere ili prelaze. Problem je što, navodno, Boris Tadić i Goran Bogdanović ne mogu da zaustave 50 ljudi. Znate, ako vi ne možete da zaustavite one koji su radikalni, onda ima dva problema. Ili ne želite, a onda moraju da vas smene, ili, jednostavno, učestvujete s njima u biznisu koji se zove neplaćanje carine, šverc, i ostalo. Dakle, ja tvrdim da je ovo drugo glavni motiv."
Ovakvu situaciju, po oceni analitičara Simeona Pobulića, dodatno usložnjavaju pojedine političke partije u Srbiji koje eksponiranjem svojih stavova pokušavaju da poprave sopstveni rejting i među kosovskim Srbima i u Srbiji:
“To se može lako videti, to je u svakom slučaju Demokratska stranka Srbije. Ne znam u kojoj meri je angažovana Srpska radikalna stranka – to se ne može lako videti jer njihovi ljudi tamo nisu bili baš angažovani, a pogotovo ne znam šta Srpska napredna stranka tamo radi – bar ja lično ne znam koji su njihovi ljudi.”
Pobulić naglašava da takvi stranački angažmani ne doprinose rešavanju suštine problema – kako uspostaviti izvesnu kontrolu nad kretanjem robe i kako sprečiti da ona ne postane deo krijumčarskih lanaca:
“Prema tome, najbolje je ono što kaže ministar za Kosovo Bogdanović, da se treba dogovoriti s EULEX-om i naći modus jurendi koji bi bio od koristi svima.”
Po uverenju Dušana Janjića, u pozadini problema nije političko već ekonomsko i bezbednosno pitanje.
Ogroman novac se odliva preko severne granice s Kosovom. Ogroman novac stiže za održavanje ilegalne ekonomije među Srbima i Albancima, i to postaje, vrlo ozbiljno, bezbednosni rizik.
Kako je moguće, pita se Janjić, da predsednik i brojne nadležne službe ne mogu da zaustave podrivanje bezbednosti Srbije:
“Ako prođete severom Kosova, vi ćete na svakih 2.5-3 kilometra videti novu benzinsku stanicu ili gasnu stanicu; uglavnom je gas iz Gasproma, benzin iz Luk Oil-a, i dovlači se preko Srbije, ne plaća se carina. I to su takve benzinske stanice da vam je jasno da tu cisterne i ne staju, niti automobili staju. To su samo punktovi za razmenu papira. Dakle, ogroman novac se odliva preko severne granice s Kosovom. Ogroman novac stiže za održavanje ilegalne ekonomije među Srbima i Albancima, i to postaje, vrlo ozbiljno, bezbednosni rizik.”
* * * * *
O protestu kosovskih Srba na graničnom prelazu Jarinje 9. juna 2009. zbog naplate carine pročitajte OVDE.