U iščekivanju rešenja o prelazima na severu Kosova kao jedan od najvećih problema navode se kriminalne grupe izmešane sa srpskim ekstremistima i političkim predstavnicima nekih partija na toj teritoriji. Vezano za to nad svima visi dilema da li su oni sateliti otrgnuti od legalnih ili ilegalnih centara moći u Srbiji, ili su realnost sama po sebi, nezavisna od bilo kakvog uticaja sa strane.
Kriminal na severu Kosova je za poznavaoce prilika mnogo veći problem od neslaganja između Beograda i Prištine oko režima koji bi trebalo da bude uspostavljen na prelazima, jer kažu da „kriminalci kontrolišu sve na severu Kosova i podižu međuetničke tenzije što dovodi do sukoba uvek kada su njihovi interesi ugroženi”.
Takvu ocenu izneo je komandant Kfora Erhard Biler, objašnjavajući njome razlog napetosti na severu Kosova.
Sever Kosova predstavlja svojevrsnu sivu zonu. Priština nema punu kontrolu nad ovim područjem a prisustvo paralelnih institucija lojalnih Beogradu dodatno komplikuje situaciju.
Izgovor za Prištinu
Međutim, ne sporeći postojanje kriminalnih grupa zvaničnici u Beogradu tvrde da je priča o njima paravan ispod kog Priština pokušava da integirše sever Kosova.
Zamenik premijera i ministar unutrašnjiih poslova Ivica Dačić kaže za RSE da priča o kriminalu na severu služi isključivo kao izgovor da se izvrši nasilje na severu Kosova od strane prištinskih vlasti.
“Mi smo spremni na saradnju u borbi protiv kriminala samo nemojte da to bude alibi da se neke stvari ne kažu pravim imenom”, poručuje Dačić.
Identičan stav iznosi i državni sekretar u Ministarstvu Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović.
“Teza o jakim kriminalnim strukturama na severu se lansira s vremena na vreme i uvek je to priprema za nekakvu operaciju koju KFOR u saradnji sa nekim drugim međunarodnim organizacijama sprema kako bi sever stavio pod kontrolu. Nema tu dileme uopšte za mene da li ima kriminalaca ili nema ali te strukture na severu nisu ništa bolje organizovane, nisu ništa značajnije ili opasnije nego strukture južno od reke Ibra ali se ipak o kriminalnim strukturama u Prištini gde je centar kriminala na Kosovu uopšte ne govori”, kaže Ivanović.
Multietnički kriminal
I general Biler priznaje da radikalne snage i pripadnike organizovanog kriminala, koje smatra odgovornim za nedavnu eskalaciju nasilja na severu i paljenje prelaza Jarinje, nisu činili samo kosovski Srbi, već da je reč o multietničkim bandama, koje su poslednjih godina zarađivale novac krijumčareći gorivo iz Srbije na sever Kosova i koje nisu zainteresovane da se promeni situacija bezakonja. Ali to što kriminal nije monoetnički ne umanjuje problem njegovog postojanja.
Ranđel Nojkić, predsednik kosovskog odbora SPO, koja je deo vladajuće koalicije, svojevremeno je obavestio tadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunicu o malverzacijama sa novcem koji je na Kosovo stizao iz državnog budžeta Srbije i nenamenskom trošenju sredstava naročito na severu Kosova ali to nije imalo nikakvog efekta.
Ukoliko bi se taj problem sada otvorio ne bi se završilo samo na onima koji su ovog puta javno prozvani već bi se došlo možda i do imena ljudi u aktuelnoj vlasti, kaže Nojkić.
„Te kriminalne grupe, odnosno ti ljudi koji su prozvani ili koji nisu prozvani a nalaze se na tim spiskovima, su nosioci aktivnosti svih transakcija akcizne robe koja je bez PDV ulazila na Kosovo i Metohiju i koja se dalje distribuirala. Recimo, samo da se vidi Rafinerija nafte u Pančevu koliko je poslala goriva na Kosovo, pa vidite koliko ima Srba, pa da vidite gde je to gorivo otišlo. Nije sva ta roba završavala na severu već je išla u južni deo. Ali se onda logično postavlja pitanje da li zvaničnici iz Prištine nisu to znali. Mislim da je taj lanac širok i ne sme da se završi samo na prozvanim ljudima sa severa jer oni imaju svoje kompanjone s ove strane Ibra, odnosno Albance, i nikada taj kriminal nije bio monoetnički, on je uvek bio multietnički“, objašnjava Nojkić.
Vođe Jakšić i Ivanović
Kosovski mediji su objavili, kako tvrde poverljiv dokument NATO-a, u kome su kao organizatori nereda i nasilja na severu označeni predsednik SNV severnog Kosova Milan Ivanović i funkcioner DSS Marko Jakšić.
Ova dvojica koja zastupaju najtvrđu liniju srpske politike označeni su u tom dokumentu kao vođe organizovanog kriminala, koji kontrolišu šverc i finansiraju ekstremističke grupe za izazivanje nereda i nasilja.
Obojica su, kao i Jakšićeva Demokratska stranka Srbije te navode odbacili ocenivši ih kao zastrašivanje Srba koji još uvek žive na Kosovu.
I u izveštaju Kancelarije koordinatora Vlade Kosova za sever navodi se da su lokalni političari DSS, i pripadnici ekstremnih grupacija Obraz, Zvečanci i Mitrovčani najveća bezbednosna pretnja u srpskim sredinama na severu Kosova.
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže da DSS i radikali na severu Kosova imaju jaku podršku ljudi koji krijući se iza tzv. nacionalnog interesa zapravo ostvaruju svoje finansijske i druge interese.
„Sve što je rečeno poslednjih dana, što se doživljava kao veliko otkriće, je nešto što je bilo ko, bilo kada, sa bilo kime sa Kosova razgovarao, znao da postoji, da se toleriše iz Beograda i da je čak potpomognuto od tih krugova koji su nas između ostalog naterali da usvojimo ustav u kome se to zapravo legalizuje zauvek“, zaključuje Dereta.
U pomenutom izveštaju Vlade Kosova ističe se da nisu sve institucije i grupacije na severu pod komandom Beograda ali i da je igra zvaničnog Beograda na severu i oko severa višestruka, koji s vremena na vreme ometa ili preti podelom, da bi onda monopolisao statusom kvo.
Sociolog Dušan Bogdanović kaže da iza ekstremista stoji DSS, ali da svu odgovornost ipak ne bi trebalo svaljivati na njih.
„To je jedna od tragičnih posledica politike koja je vođena na Kosovu i prema Kosovu svih ovih poslednjih 20 i nekoliko godina zbog toga što niko nije imao hrabrosti ni političke mudrosti ni etičnosti da se bavi uzrocima tih pojava“, kaže Bogdanović.
Kriminal na severu Kosova je za poznavaoce prilika mnogo veći problem od neslaganja između Beograda i Prištine oko režima koji bi trebalo da bude uspostavljen na prelazima, jer kažu da „kriminalci kontrolišu sve na severu Kosova i podižu međuetničke tenzije što dovodi do sukoba uvek kada su njihovi interesi ugroženi”.
Takvu ocenu izneo je komandant Kfora Erhard Biler, objašnjavajući njome razlog napetosti na severu Kosova.
Sever Kosova predstavlja svojevrsnu sivu zonu. Priština nema punu kontrolu nad ovim područjem a prisustvo paralelnih institucija lojalnih Beogradu dodatno komplikuje situaciju.
Izgovor za Prištinu
Međutim, ne sporeći postojanje kriminalnih grupa zvaničnici u Beogradu tvrde da je priča o njima paravan ispod kog Priština pokušava da integirše sever Kosova.
Zamenik premijera i ministar unutrašnjiih poslova Ivica Dačić kaže za RSE da priča o kriminalu na severu služi isključivo kao izgovor da se izvrši nasilje na severu Kosova od strane prištinskih vlasti.
“Mi smo spremni na saradnju u borbi protiv kriminala samo nemojte da to bude alibi da se neke stvari ne kažu pravim imenom”, poručuje Dačić.
Identičan stav iznosi i državni sekretar u Ministarstvu Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović.
“Teza o jakim kriminalnim strukturama na severu se lansira s vremena na vreme i uvek je to priprema za nekakvu operaciju koju KFOR u saradnji sa nekim drugim međunarodnim organizacijama sprema kako bi sever stavio pod kontrolu. Nema tu dileme uopšte za mene da li ima kriminalaca ili nema ali te strukture na severu nisu ništa bolje organizovane, nisu ništa značajnije ili opasnije nego strukture južno od reke Ibra ali se ipak o kriminalnim strukturama u Prištini gde je centar kriminala na Kosovu uopšte ne govori”, kaže Ivanović.
Multietnički kriminal
I general Biler priznaje da radikalne snage i pripadnike organizovanog kriminala, koje smatra odgovornim za nedavnu eskalaciju nasilja na severu i paljenje prelaza Jarinje, nisu činili samo kosovski Srbi, već da je reč o multietničkim bandama, koje su poslednjih godina zarađivale novac krijumčareći gorivo iz Srbije na sever Kosova i koje nisu zainteresovane da se promeni situacija bezakonja. Ali to što kriminal nije monoetnički ne umanjuje problem njegovog postojanja.
Radikalne snage odgovorne za nasilje na severu i paljenje prelaza Jarinje, nisu činili samo kosovski Srbi, već je reč o multietničkim bandama, priznaje i general Biler.
Ranđel Nojkić, predsednik kosovskog odbora SPO, koja je deo vladajuće koalicije, svojevremeno je obavestio tadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunicu o malverzacijama sa novcem koji je na Kosovo stizao iz državnog budžeta Srbije i nenamenskom trošenju sredstava naročito na severu Kosova ali to nije imalo nikakvog efekta.
Ukoliko bi se taj problem sada otvorio ne bi se završilo samo na onima koji su ovog puta javno prozvani već bi se došlo možda i do imena ljudi u aktuelnoj vlasti, kaže Nojkić.
„Te kriminalne grupe, odnosno ti ljudi koji su prozvani ili koji nisu prozvani a nalaze se na tim spiskovima, su nosioci aktivnosti svih transakcija akcizne robe koja je bez PDV ulazila na Kosovo i Metohiju i koja se dalje distribuirala. Recimo, samo da se vidi Rafinerija nafte u Pančevu koliko je poslala goriva na Kosovo, pa vidite koliko ima Srba, pa da vidite gde je to gorivo otišlo. Nije sva ta roba završavala na severu već je išla u južni deo. Ali se onda logično postavlja pitanje da li zvaničnici iz Prištine nisu to znali. Mislim da je taj lanac širok i ne sme da se završi samo na prozvanim ljudima sa severa jer oni imaju svoje kompanjone s ove strane Ibra, odnosno Albance, i nikada taj kriminal nije bio monoetnički, on je uvek bio multietnički“, objašnjava Nojkić.
Vođe Jakšić i Ivanović
Kosovski mediji su objavili, kako tvrde poverljiv dokument NATO-a, u kome su kao organizatori nereda i nasilja na severu označeni predsednik SNV severnog Kosova Milan Ivanović i funkcioner DSS Marko Jakšić.
Ova dvojica koja zastupaju najtvrđu liniju srpske politike označeni su u tom dokumentu kao vođe organizovanog kriminala, koji kontrolišu šverc i finansiraju ekstremističke grupe za izazivanje nereda i nasilja.
Obojica su, kao i Jakšićeva Demokratska stranka Srbije te navode odbacili ocenivši ih kao zastrašivanje Srba koji još uvek žive na Kosovu.
I u izveštaju Kancelarije koordinatora Vlade Kosova za sever navodi se da su lokalni političari DSS, i pripadnici ekstremnih grupacija Obraz, Zvečanci i Mitrovčani najveća bezbednosna pretnja u srpskim sredinama na severu Kosova.
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže da DSS i radikali na severu Kosova imaju jaku podršku ljudi koji krijući se iza tzv. nacionalnog interesa zapravo ostvaruju svoje finansijske i druge interese.
„Sve što je rečeno poslednjih dana, što se doživljava kao veliko otkriće, je nešto što je bilo ko, bilo kada, sa bilo kime sa Kosova razgovarao, znao da postoji, da se toleriše iz Beograda i da je čak potpomognuto od tih krugova koji su nas između ostalog naterali da usvojimo ustav u kome se to zapravo legalizuje zauvek“, zaključuje Dereta.
U pomenutom izveštaju Vlade Kosova ističe se da nisu sve institucije i grupacije na severu pod komandom Beograda ali i da je igra zvaničnog Beograda na severu i oko severa višestruka, koji s vremena na vreme ometa ili preti podelom, da bi onda monopolisao statusom kvo.
Sociolog Dušan Bogdanović kaže da iza ekstremista stoji DSS, ali da svu odgovornost ipak ne bi trebalo svaljivati na njih.
„To je jedna od tragičnih posledica politike koja je vođena na Kosovu i prema Kosovu svih ovih poslednjih 20 i nekoliko godina zbog toga što niko nije imao hrabrosti ni političke mudrosti ni etičnosti da se bavi uzrocima tih pojava“, kaže Bogdanović.